ISPOVEST JEDNE MAME :Bravo doktori, pogrešna dijagnoza data trudnici !!

Odlučih i ja da napišem svoje iskustvo trudnoće i poroda, jer smatram da su sva iskustva individualna i posebna na svoj način.

15139544_881800818624108_1674973504_n

foto-privatna arhiva naše čitateljke 

- Oglasi -

Započinje priču naša anonimna čitateljka 

Mlada sam majka, svog sinčica rodila sam u 22 godini, a on ima već skoro 4 mjeseca. Naime, saznala sam da sam trudna sasvim slučajno. Treskajući se od groznice (pritom mi je ciklus kasnio 10ak dana) otišla sam ginekologu na pregled, misleći da me muči urinarna infekcija. Prije pregleda doktorica me pita da li sam trudna ili ne, ja joj velim da ne znam ali da mi kasni i da sam radila test trudnoće koji je bio negativan.

SAZNAJEM DA SAM TRUDNA SREĆA RADOST SREĆA 

Ona iskolači oči i govori kako mogu da ne znam jesam li trudna, jer mora znati kako da me pregleda, kao trudnicu ili ne. Pa rekoh uradite vi test. Tako je i bilo. Test pozitivan. Ja sretna, plače mi se, ali me groznica trese, jedva na nogama stojim. Kaže da uradim brze pretrage krvi i urina. Odmah nalazi gotovi, i užasni. Sedimentacija skočila bruku, hitno na pregled u Urinarnu kliniku. I tamo čekaj na red, čekaonica ledena, stolica -16, još me i groznica trese. Stižem na red, UZ stomaka, visoka temperatura 39.5, tu sam i hospitalizovana jer sam trudna i drma me infekcija. Ok, ostaću.

Prikopčali mi odmah infuziju, u sobi sve starije žene, čudno me gledaju. Muž i majka donijeli stvari da se presvučem i da nešto pojedem, nisam cijelo jutro stigla od pregleda. Sestre dolaze, kažu bit će ti hladno od infuzije, a ja se tresem ko zemljotres. Osim toga kaže mi mjeri temperaturu i po potrebi pij paracetamol, jer trudnice ne smiju ništa drugo.

LEŽANJE NA KLINICI I MUČENJE

I da priču skratim, ležala sam na klinici 6 dana i koliko sam shvatila cilj im je bio da mi obore temperaturu i dobiju nalaz sa normalnom sedimentacijom, i mahnu mi pa-pa. Dolazim kući, već mi je lakše jer nisam više u bolnici. Za mjesec dana ista stvar, opet temp. Ne govorim nikome, obaram je i prodje. Opet mjesec prošao, nova temp. Ali sad 40 stepeni. Opet na kliniku, a doktor veli nije naša nadležnost, imate upalu ali očito nije urinarna, kući obarajte temp. Ja u plač, kontam na gubitku sam, žao mi čeda u stomaku, mrvice u začeću. Prošla temperatura, ali za mjesec dana opet ista priča. Temp.40, teško mi i mokriti, navodno bakterija Eserihija. Pij tečnost, pij brusnicu, izmokravaj bakteriju.

Sve bi u krug išlo, da nisam otišla na UZ čitavog tijela, naravno privatno, gdje se ispostavilo da nisam uopšte imala urinarnu infekciju već upalu pluca. Bravo doktori, pogrešna dijagnoza data trudnici. Litri infuzije, kila tableta. Ali hvala Bogu, upala pluća prošla, ostali samo ožiljci. Srce bebe uredno kuca. Moj ginekolog predlaže da se uradi amniocinteza, zbog iznimno visokih temperatura.

NIKAD NIJE TREBALO DA PRISTANEM NA OVO -BESPOTREBNO RADJENA AMNIOCINTEZA

Ok, mislim doktori znaju bolje. Uradila amniocintezu, doktorica me pita što su vas poslali pa koliko Vi imate godina, 22 velim, e kaže ovo prvi put vidim, skoro bez razloga ubod u stomak. Nalaz uredan, uz njega obavještenje da nosim zdrav muški plod. Hvala Bogu. Narednih nekoliko mjeseci proteklo je mirno, bez nekih većih problema. Mučila me kiselina kako je sin rastao, ali je to normalno. Termin mi je 4.07. Ja kontam muška beba, navodno se duže nosi, možda bude na moj rodjendan 11.07. Odem na kontrolu 4.07. Sve uredu, otvorena 1 prst. Dodji opet za dva dana. I tako svako malo na kontrolu i CTG. Preko termina prenijela već 7 dana, kažu jeste li sigurni u zadnju menstruaciju, velim jesam, dobro, dodji na komisiju za indukciju poroda.

Došla. Otvorena 2 prsta. Ništa to, za tri dana opet komisija. Kao da je lako biti pregledana svako malo, a poslije pregleda me sve boli. Kontam to je lakše nego porod. Kažu puno ste prenijeli preko termina, sutra doći sa stvarima i kupiti gel za indukciju poroda. Ok. Stigla. Smjestila se u sobu, rano je bilo. Kontam sad će ubrizgati gel i uskoro ću se poroditi. Jest vraga. Klistirali me i čitav dan ništa okusila nisam a niti dobila gel. Pred večeru kažu mogu jesti, ništa od gela danas. Za večeru premasna, preslana čorba od rize. Ah, pojela hljeb umačući u čorbu i nastavila jesti u sobi. Skoro oka nisam sklopila. Ne mogu spavati na desnoj strani jer me kiselina muči, a na lijevoj ne znam, ne mogu da se namjestim. Ruke mi trnu od gladi, a i sva natekla od napora.

I ČEKANJE !!

Sutradan bude rano ujutro oko 5 na klistiranje. Nemaju šta ni klistirati, skoro ništa nisam jela. Oko 8 ubrizgali gel. Sat vremena sam uspjela zaspati, a onda krenuli bolovi. Mjerim, izgleda mi na svakih 2-3 min. Govorim sestri, kaže ma nemoguće, rano je za bolove. Ma ja, bolje ti znaš, možda si ti za mene trudna. Kaže hodaj. Hodala iz sobe u sobu, niz hodnik,uz hodnik. Čučni, ustani. Sjedi, lezi. Boli sve više. Oko 12 ne mogu više da trpim, govorim drugoj sestri može li me neko pregledati. Došao doktor, pregledao kaže otvorena 4 prsta, mogu već u pripremnu sobu. Ah ja sretna, sad ću se poroditi. Došla u sobu, jedna mlada već tu, vrišti i galami, ne može izdrzat boli je. Ja kontam boli i mene ali ne moram dići bolnicu na noge.

Odvedoše je u salu, a mene prikopčali na CTG. Bolovi sve jači, prevrni se desno pa lijevo, kako god boli. Nemam mobitel da vidim koliko je sati. Minuta ko godina. Pretpostavljam da sam tu već 3 sata. Izadjem na hodnik kad upravu sam. Pola 5 je. Dolazi sestra pita ima li bolova, jok eto, bezbolno je sve. Kaže nisu još jaki bolovi, probaj zaspati. Hajd ti zaspi živa bila, ko da mi je do spavanja. Sama u pripremnoj sobi, sreća ima wc, svako malo odem i mokrim nekako mi bude lakše. Primjećujem dosta krvi, ali vodenjak još nije pukao. Govorim sestri da ima krvi kaže to je od pregleda. Hajd dobro ali mene boli, makar me pregledajte da znam otvaram li se.

Hajde kaže u salu da vidimo. Otvorena 8 prstiju. Uh dobro je, moglo me je i boljeti ali da se ne otvaram. Možes ti leći u salu. Ok, opet ja kontam sad će taj porod samo što nije. 8 je kao i 10. Priključili mi infuziju i ctg. Sestra povremeno naidje da vidi ctg, ali on ništa ne pokazuje, kako kontrakcija naidje ja se napnem i uvijek osjetim neku vodu. Pretpostavljam da su mi na pregledu pukli vodenjak. Kaže sestra kad naidje bol prediši. Ali ja ni u ludilu. Koju sekundu dišem i opet se napnem.

Veli ne možemo očitati rad srca bebe, morate disati. Pričaj ti, ja ne mogu predisati. Jedno sat vremena sam ležala na stolu, imala sam sreća sat na vidiku. Odjednom mi je nešto bilo čudno, da izvinete dotaknem se prstom, i osjetim bebinu glavicu. Dozivam sestru, jer sam inače bila jedina u sali sa 6 stolova a sestre su na hodniku, svako malo se javljaju na telefon, moja porodica zove da čuju šta se dešava, a sestre uporno govore još je u sali, javit ćemo vam kad se porodi. I dolazi sestra, ja joj govorim da se poradjam, ona doziva dežurne ljekare, nigdje nikoga. Pregleda me, kaže nemojte gurati krenula je beba, samo da navučem rukavice. Stiže i babica, uspjela mi je samo jednom reći disi i nategni se, porod je trajao svega jednu minutu.

I KONAČNO MOJ PRINC JE STIGAO NA SVET 

Izašla je bebica, bijela a umazana krvlju i zaplakala. Dali mi na prsa loptu malenu ja je gledam smijem se i plačem u isto vrijeme, nekako u nevjerici. Sestra je uzima i vaga, 3680, 52 cm dug, zdrava beba, diše normalno. Odnesoše je u salu prekoputa, jos uvijek je čujem kako plače. Javljaju mojima da sam rodila zdravog sina u 20:10. Više ništa nije bitno, kao da je neko rukom otklonio svu bol. Trebaju me ušiti, ma radite šta hoćete, moj sin je živ i zdrav i porod je super prošao. Čestitaju mi sestra i babica: „Odlični ste bili, i porod i ušivanje bez glasa ste podnijeli. Je li vas boljelo?“ Kažem da jeste ali nemam ništa od dreke i galame.line9

Jedino što ponovo ne bih prihvatila jeste indukcija poroda, odnosno ubrizgavanje gela. Poslije sam u nalazima pronašla drugi termin, dan kad sam se i porodila, 20.07., moja greška ali i greška mog ginekologa, koji nije bio zainteresovan jer nije dobio svezanj dukata. Sve je moglo proći i bez indukcije, ali ako Bog da bogatija sam za jedno iskustvo, drugi put ćemo malo drugačije.

15355990_892951700842353_1278607053_n

Poruka za mame: brinite se o svojoj trudnoći više nego vaš ginekolog, vodite se osjećajem jer vi ste majke, kraljice ništa na svijetu nije bitnije od vas i vaše bebe.

Hvala mojoj dragoj čitateljki , za javnost je htela da ostane anonimna . Malom princu želim divno i bezbrižno detinjstvo . Iz ove prve trudnoće imala je šta i da nauči i velika lekcija da iste greške ne dozvoli dva puta !! 

autor priče . anonimna mama

izvor.devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!

I OVE PRIČE SU RAZLJUTILE I RASPLAKALE NAŠE ČITATELJKE 

 

Komentara
Loading...