Ispovest Sire London: Ovo je deo abortusa o kojem niko ne priča

Novinarka Sira London otkrila je za „Elite Daily“ kako je izgledao dan abortusa, ali i oni o kojima se retko priča – dani pre i posle odluke koja menja život.

abortus

Imala sam abortus. Pored mene nije imao ko da stoji. Bila sam bez dečka i sva težina neizvesnosti, odgovornosti i griže savesti koju bi trebalo da podelim sa nekim pala je samo na moja pleća. Niko ne govori o periodu nakon što zakažeš zahvat. O tome kako izgledaju dani između trenutka kada saznaš i zaprvo odeš na kliniku.

- Oglasi -

Tada znaš na šta se spremaš, ali preispituješ sebe. Trudiš se da radiš stvari normalno, ideš na predavanja i viđaš prijatelje. A onda shvatiš da sat vremena sediš u kolima jer jedino tu možeš da se osamiš. Stalno se pitaš činiš li pravu stvar.

Prvi put kada sam došla u kliniku bila sam sigurna da ću pregurati zahvat. Kada su mi rekli termin abortusa sve se promenilo. Shvatila sam da mi se dešava.

Osetila sam povezanost sa tim stvorenjem koje je bilo u meni. Nešto mi govori da je bila devojčica. Rodila bi se na novogodišnje veče.

Sećam se trenutka na parkingu. Sedela sam za volanom i čekala da odem na abortus. Zatvorila sam oči, dotakla stomak i osetila sam je. U sebi sam je nazvala „tamnooka“, po pesmi koja je svirala na radiju. I od tog dana maštam kako bi bilo držati je i čitati joj priča pred spavanje.

Pozvala sam Marka i rekla mu da ću obaviti zahvat. Njegov uzdah olakšanja me pogodio. Deo mene je želeo da mi kaže da odustanem.

Ipak, kad god bih pomislila na bednu platu koju imam, bolesti i činjenicu da nemam novac za zdravstveno znala bih da ne grešim.

Siromaštvo nije ono što sam želela za to dete. U ovakvom svetu naprosto ga samo voleti nije dovoljno.

Tog jutra se jasno sećam. Mark mi je rekao da tog dana neće biti u gradu. Sve što sam dobila od oca tog deteta bila je poruka „budi jaka“. Sela sam na pod kupatila i plakala. Plakala sam zbog tog deteta, zbog onoga što ću uraditi i jer mi se rušio ceo svet. Izašla sam iz stana potpuno poražena.

Znala sam da posle tog dana moj život više neće biti isti. U takvim trenucima si kao robot. Sedneš u kola i voziš. Ne razmišljaš. A onda uđeš u salu, sedneš u krevet i pustiš da ti govore šta da radiš. Legneš na taj krevet i više nisi ti.

I tek tako – gotovo. Samo što nije. Nikada stvarno nije. Danima nakon toga kao da živiš, ali si iznutra mrtav. Hodaš kao senka. Nije bitno da li si rekao gomili ljudi ili nikome. Vrpoljiš se, a kao da ti nigde nije mesto. I ne dozvoljavaš sebi pravo na tugu. Nemaš pravo. Napravio si izbor.

Nedostaje ti neko koga nikada nisi imao priliku da upoznaš. Fleševi će iskakati u najnezgodnijim trenucima.

Osećaš se kao statistika. Guglaš ispovesti žena kakva je sada moja. Da li su napravile dobru odluku? Da li će se kajati čitav život?

Za mene je prošlo nekoliko meseci od tog vikenda, ali bol je svež. Boli kada ti prijatelji pričaju o trudnoći jer se sećaš suza na onom parkingu.

Za nas koje nikada nismo bile potpuno sigurne da želimo abortus to dete će uvek biti tu negde. I ostaje mi nada da ću nekada moći da zaboravim.

izvor:24sata.rs

PROČITAJTE JOŠ I OVO

7 najčešćih uzroka koji dovode do pobačaja

Oprosti mi, ali ne mogu da te rodim”

 

Komentara
Loading...