Jel moguće da mi Bog ne dozvoljava da uzmem svoje čedo u ruke,jel stvarno majčinstvo nije za mene?!
Imam potrebu da ovo izbacim iz sebe,ali da ostane anonimno.Ovo je moja priča…
Ostala sam u drugom stanju prvi put,bebin otac baš i nije bio oduševljen,ostavio me je,otišla sam na abortus,jer nisam želela da dete raste bez oca kao što sam ja .Bilo je jako teško prevazići tu bol i taj gubitak koji nikad nisam prebolela samo sam navikla da živim sa tim…
OPET SAM ZAVOLELA – OPET SE NADALA
Dve godine nakon toga,zavolim do ludila čoveka koji je svo vreme našeg zabavljanja nosio masku normalnog momka.Ostanem u drugom stanju,sve super,našoj sreći nema kraja.Bila sam u trećem mesecu kad mi je taj momak priznao da vec 10 god.zloupotrebljava Trodon i da se nada da će se dete roditi zdravo.Ja u šoku,panici,ne znam za sebe,ne znam šta da radim.
Tu noć prokrvarim i odem u Betaniju,kažu lekari spontani pobačaj,završim na operacionom stolu,opet prolazim kroz sve one suze,samo sa većim strahom da li ću se ikada ostvariti kao majka…
Prošlo je 5 godina od tada,išla sam privatno na preglede i ustanovljeno je da imam problem sa hormonima,te da mi je ovulacija jako slaba,počela sam da odustajem od svega i polako da se mirim sa tim da mene niko neće nazvati „mama“…
Upoznam sadašnjeg momka,osetili smo da je to-to,ubrzo smo počeli da razmišljamo o porodici,godinu i po smo pokušavali da dobijemo bebu,svaki mesec preplačem kad mi ne izostane ciklus,sve do pre neki dan…04.11.je bio zadnji ciklus,očekujem ga i u decembru,ali on napokon izostaje 5dana,jedem kao provaljena,grudi su jako osetljive,radim test on pozitivan,ajaoj,pa nije bilo srećnije žene od mene.Sutradan ponovim test,opet pozitivan,svi smo opet srećni kao mala deca i njegovi i moji i mi,ma totalno smo svi bili usredsredjeni jedni na druge.
OPET ŠOK
- Oglasi -
Zbližili se,osmeh nam nije silazio sa lica…zakažem kod ginekologa da vidimo koliko sam trudna,odemo kod lekara suprug i ja i doktor kaže da mu je žao,ali ne vidi nigde plod u materici,ŠOK ponovo,ali ostajem pribrana,ne zadržavam se na mišljenju jednog lekara,odem u laboratoriju i izvadimBetaHCG on pozitivan,sve ok,kontamo mala je trudnoća,ali eto zla,ja prokrvarim,odemo u Betaniju,dr.Bjelica ustanovi da je trudnoća vanmaterična,rekao je da sutradan dodjem opet sa novim nalazom BetaHCG,opet vadim krv,beta je sada veća,odem u Betaniju,doktorica potvrdi da je trudnoća vanmaterična i da mi inekciju kako bi se plod razgradio i izašao sam.
Kaže nisam za operaciju,jer je trudnoća mala,danas sam ponovo vadila Betu,pa idem ponovo u Betaniju na jos jednu inekciju i tu je kraj…
Niko ne zna za sebe,ni on,ni njegovi,ni moji,a ni ja,svi se kao nešto trudimo da se opustimo jedni pred drugima,ali čim ostane neko sam,pogled odluta i već umorna grimasa ostavlja trag na licu.
Ja se samo pitam jel moguće da mi Bog ne dozvoljava da uzmem svoje čedo u ruke,jel stvarno majčinstvo nije za mene?!
Koliko sam se samo isplakala zbog ove žene . Ali nije ona kriva volela je i upoznala pogrešne . 🙁 Draga ne odustaj nikad od bebe , doćiće i duga veruj samo !! :* Hvala ti što si podelila priču i što si morala svega da se prisetiš .
autor priče . anonimna mama
izvor.devetmeseci.net
SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NAMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !
I OVE PRIČU SU VAS RASPLAKALE
- Krevetac je ostao prazan : Od velike radosti do neočekivane tuge
- JAKA PRIČA : Svaki milimetar bebe u blizanačkoj trudnoći je važan!!!!
- Gubitak deteta nesavesnim lečenjem Suljović Amre iz Novog Pazara!!!