KADA SE SRUŠE DUGO OČEKIVANI SNOVI

Naša priča o Ger-u
kad se sruše dugo očekivani snovi

- Oglasi -

Trudnoća koja je bila uredna sve do 33 nedelje kada su mi saopštili da sam otvorena 3 prsta i da bi me zadržali na patologiji da primim injekcije za sazrevanje bebinih pluća u slučaju da krene porodjaj.
Naravno,pristajem.Nakon tri dana sve super,pluća ok,gospodjo nemate razloga za brigu ali da ipak ponovimo vaginalni pregled.Na pregledu nakon ta tri dana već otvorena prst više,nije više 3 sada je već 4 ali bez kontrakcija.Savetuju mi da ostanem do kraja porodjaja.Kroz glavu mi prolazi da je to mnogo vremena,da me sigurno neće hraniti do kraja termina i da će izazivati porodjaj kad tad pa na svoju odgovornost potpisujem da ću kući uz saznanje da se bilo šta dogodi da sam dobrodošla.Terapija utrogestan,2 puta dnevno i ctg jednom nedeljno u Dz.I tako prolaze dani,nedelje…jednog ponedeljka ustanem sa razmišljanjem da li da idem danas ili sutra na ctg,baš sam se premišljala pa odlučim da doručkujem i krenem.Sestra pogleda ctg pa pita da li sam nešto jela jer se beba uspavala,ne svidja joj se ctg pa me sa sve papirom odvede do dr koja me pošalje u Višegradsku da urade UZ i ponovo ctg.Dodjem,dr radi UZ, sve super 🙂 pusti mi čak da čujem i bebino srce i protok kroz pupčanu vrpcu i kao idite kući ima još vremena.Već sam bila na vratima kada me odjednom vratila da uradi vaginalni pregled.Bilo je „Pa vi ste 6 prstiju otvoreni ,kako nemate kontrakcije!?“Lepo me pošalje u porodilište sa 37+5.Ulazim u porodilište,kreće papirologija,kažu klistiranje ne smemo da radimo krenuće beba.Pokazuju mi smeštaj ok,svidja mi se.Dolazi dr,gleda papire,ctg od tog dana iz Dz,pa me pita sva u čudu „A zašto su vas poslali u porodilište??“Kažem,pa valjda zato što sam otvorena,nemam pojma.Ponovo priključuju ctg,pregled,priključuju indukciju,opet pregled već 7 prstiju,probijaju vodenjak,nakon 35′ stiže Dunja tačno u 17.00h tog 04.05.2015. sa ocenom 9 i 2750gr i 47cm.Sve super,sredili je,doneli.Živa,prava,zdrava:) Naredna dva dana sve super.Dan kada je otpust dolazi sestra i zove me u sobu gde su bebe.Znate vaša beba ima malo povišen tonus mišića,nije ništa strašno, evo neke tri vežbice i brišite kući. Prve nedelje sve ide kako treba,spavamo i dojimo se.Zatim kreće nespavanje,plač,bljuckanje svako malo,zabacivanje glave,izvijanje unazad koje povezujem sa povišenim tonusom mišića.Svako popodne od 16-21h družimo se tako što je bez prestanka dojim.Znam da imam mleka,curi na sve strane,znam da nije gladna po mokrim pelenama,stolici ali to traje i traje.Pišem gospodji Terezi,tj.Moja podrška dojenju o nastaloj situaciji.Kaže jednostavno postoje bebe koje vole svako popodne da se nasisavaju.
Ok,prihvatam da je to tako.Onda počinje povraćanje,vodoskok svako malo.Odmah posle jela,1h nakon jela,2h nakon jela,nema pravila.Napravim joj formulu,popije sve odjednom i taman da je podignem da podrigne sve je izletelo.Odlazimo na prvu kontrolu.Dobila 1300gr,super ali zašto joj je stomak tako veliki.Kažem pa malopre je jela.Ne svidja se to dr,kaže ili je puna gasova ili je Ger,pa ukratko objasni šta je to.Ali kao da ne paničimo već lepo da kupimo kapi za razbijanje laktoze.Kupimo,pije pre svakog podoja a situacija još gora.Još više povraća.Zaspi,spustim je,izleti vodoskok.Opet zaspi,spustim je,izadje sadržaj kroz nos,prestane da diše.Nije mi dobro,oživljavam dete,vučem joj usnama sve iz nosa.Dobro je,diše opet i opet idemo kod dr.Pričam sve to i dobijemo uput za Institut.Dodjemo,krene pregled,pošalju nas kod hirurga,prepipa stomak pa nas pošalje na uz stomaka.Uz pokaze da je pilorus stenoza na granici zadebljanja i da je to jedna vrsta Ger-a ali da bi nešto preuzeli mora da se prati da li će jos više da se zadeblja pa nam zakazuju da dodjemo za nedelju dana a do tada dojenje i pirinčana sluz pred podoj.Dolazimo opet posle jos jedne nedelje pakla,ponovo UZ,stanje isto.Kažu da se naoružamo strpljenjem i da pozicioniramo dušek,da je što više u uspravnom stanju.Da je kod Ger-a ipak najbolje to što nikada ne ide na gore već na bolje.Eto i moj dečak ima Ger i još uvek spava na uzvišenom dušeku,kaže hirurg.Nije nam baš svejedno ali šta je tu je.Naredni period nikome ne bi poželela.Život mi se sveo na četiri zida,danima ne izlazim jer moja Dunja plače bilo kada.Kada jede,spava,kada je dojim.Dan.Noć.Stiže me umor,nervoza,čitam sve o Ger-u,ludim,pitam se zašto baš mi,zašto Moja lepa,zašto bilo ko …Moje dete opet zbog vraćanja sadržaja prestaje da diše,ovoga puta mnogo duže,ovoga puta jedva sam je oživela,ovoga puta sam rešila da prevrnem Beograd da je spasem.Ponovo Dz,ponovo uput ali za Tiršovu.Dolazimo kod dr L u smenu,pita za trudnoću,porodjaj,ocenu,težinu,pregleda stomak i kaže da je verovatno Ger i da nema potrebe bilo šta dalje da se radi jer beba super napreduje.Počinje da mi objašnjava kako se doji dete,šta je bradavica a šta aeorola.Slušam i ne verujem.Na svako moje ali prekida me,gura izveštaj u ruku i priča o pozicioniranju bebe.Kažem ‘Ali mi to već sve radimo a stanje je isto’ ne odustaje i opet kao to je to,nema šta drugo.Još jedan poraz,još jedna nemoć prestaje povraćanje ali kreće češće bljuckanje uz koje Dunja vričti,cici,grebe me.Jedva ukapiram da je to kiselina.Po ceo dan i noć svako malo.Dete za 3 meseca nije sve ukupno spavalo ni 3 dana.Nije dobro.Ništa nije dobro.Ne može ovako.
U medjuvremenu se svadjam sa mužem samo tako.Sama po ceo dan sa bebom,ne znam ni kada sam jela zadnji put,verovatno juče,sve me onako lepo sastavilo.Dolazim u sukob sa ljudima iz okoline koji mi pričaju pa kao sve bebe bljuckaju,nije to ništa.Znam da je nešto,osećam da nije dobro.Opet odlazimo na Institut,opet hirurg sve je to dobro za sada,beba napreduje,proći će.Tada kreće konstantan plač od 17-02 kada Dunja uspe da sastavi 2h spavanja.Traje celu nedelju.Držim je u rukama već danima,mesecima,ne smem da je spustim,povratiće,opet će prestat da diše.Šta ako ovaj put ne uspem da je spasem.Nemoć,nemoć,nemoć…pribila me uz zid,nemam gde a htela bi.Ljuljam je pored uključenog aspiratora,2h je,noć,sva smirena,ušuškana,tešim je“Proći će Lepa moja,samo još malo,mora da prodje.Ti si hrabra devojčica,ti si u stvari najhrabrija devojčica :'( :'( i onda ukapiram koliko je njoj u stvari teško.Njoj je najteže,trpi sve to,bori se,neda se.Ko j…mene,što ne spavam,ne jedem,što sam skinula zbog Ger-a 14kg za mesec dana.Ja ću to lako,ali ne mogu da dozvolim da se dete pati.Tu noć sam tukla refluks,mišić.Odlepila sam baš,udarila sam rukom od aspirator.Da sam mogla isčupala bi ga,zgazila.Ponovo Tiršova,ovaj put moj drugačiji pristup.Ušla sam i pitala da li moje dete treba skroz da prestane da diše da bi neko reagovao?!Počinje ozbiljnija situacija.Idemo ks,urin,pa hirurg,pa gastro,celo jedno popodne.Zakazuju nam UZ za sutradan,navodno preko neke veze,kao čine nam uslugu,eto sve je već puno.Traže da ne jede,ne pije ništa od 2h noću.Bože,preživećemo i to,valjda.Dolazimo u 8h,po dogovoru.Naravno,sve kasni.Kasni vizita,kasni dr…bežim od Dunje da me ne vidi,ne sme da jede a dojim je.Konačno nas prozivaju u 10h.Rade UZ stomaka,sve super,raspored organa,pilorus i dalje isti ali da bi bili sigurni da li je Ger od njega ili ne da se vidimo opet sutra i opet da ne jede.Dolazimo opet,opet sve kasni.Ovaj put rade UZ tako da pije čaj da vide gde ide tečnost.Kažu da tečnost šeta,vraća se a ne bi trebalo pa da ipak urade i endoskopiju da potvrde Ger.Još jedan dan gladovanja,mučenja…zakazano kod profesora P u 8h.Došli na vreme,beba gladna,plače,opet bežim.Suprug se sa njom bori.Jedva u neko doba oko 12h izadje sestra i bukvalno je otela iz ruku.Vraća je nakon 10′,omamljenu zbog anestezije.Kaže idite na odeljenje,jer se vodimo da ležimo tih dana ali smo u stvari kući,doći će dr L.Dolazi,kaže da je sve dobro što se tiče organa,ali da je ipak Ger.Savetuje ili da nastavim dojenje ili neku ar formulu.Kaže da će biti bolje vremenom.Sve bebe imaju nerazvijen mišić izmedju jednjaka i želudca samo eto neke više a neke manje,pa neke bljuckaju a neke ne.Dešava se.Dešavalo se uvek samo eto niko nije obraćao pažnju na to.Ok,pitam a šta sa kiselinom?Kaže da je potrebna ph metrija da bi se uvela prava terapija.Naravno,pristajemo.Ne želim da mi dete tamo neka glupa kiselina nervira,nagriza,neda da spava,da izadje napolje,da se smeje.Ne želim da dobije upalu jednjaka,ušiju,pluća,astmu,bronhitis.Naravno da ćemo da radimo.Opet izgladnjivanje,opet u 8h ujutru.Opet sve kasni,ovoga puta čekamo neko dete da mu skinu aparat pa da ga očitaju pa da ga sterilišu,nemaju drugi.Čekamo sa četvoromesečnom bebom koja je gladna već 12h.Dočekamo,sestra od nas traži da je držimo dok ubacuje sondu kroz nos,jednjak…baš mi nije dobro.Raspadam se od raznoraznih emocija a ne smem.Čeka me dete,treba da je podojim.Već dugo nije jela.Priča mi šta kada da pritisnem.Za bljuckanje,povraćanje,kiselinu…kada leži a šta kada ne leži,pa još i na neki papir nešto i sve to dok moja Dunja plače,mnogo plače.Guram joj dojku,odbija je,ne mogu da je smirim,počinje već da crveni,zapetljam se u sondu,sa stvarima,sredim sve to ali moja Dunja ne prestaje,ne jede ali zato povraća samo tako i ako nije jela 12h.Razmisljam u sebi Bože gde je jos 23h,šta ako ovo sve pokidamo kući,šta ako neće nikako da jede!?gledamo se suprug i ja i kažem da pozove dr L da prekinemo ph metriju.Ne mogu,nije mi dobro.Ne mogu još više da je mučim.Biram da je držim svaki dan po ceo dan dok sve ne prodje,samo da je ne mučim.Dolazi,skida i piše otpusnu listu u kojoj piše da je ph metrija prekinuta zbog ne saradnje roditelja. Odlazimo kući,pravimo dalju organizaciju.Suprug napušta posao da bi bio sa nama,nalazimo ženu za čišćenje stana,uvodimo pirinčanu vodu svakodnevno i ar formulu uveče.Da se malena Dunja bar malo odmori.Formula naravno deluje,spava ali opet kiselina je tu.Vidno prisutna.Počinje da me grize savest.Šta sam rešila sa ar formulom?Ništa,samo je eto meni lakše,znam da je neće trenutno povratiti ali kiselinu hoće.Pokušavam da spavam a ne mogu,pa se setim da sam u srednjoj školi radila sa lakmus trakicama koje mere ph vrednost.Kucam na netu,nalazim ih u prodaji,jedva čekam da svane.Zovem,imaju.Super,trči suprug po njih.Ceo dan ih valjam po onome što Dunja izbaci.Vidim da je povišena kiselina.Pravimo plan da zakazemo pregled u Belmedicu kod profesora R,kažemo za lakmus trakice i povećanu kiselinu pa nam se eto posreći za terapiju.Odlazimo i za 5500 din dobijemo informaciju da se opet javimo dr L u Tiršovoj jer je zaista dobar lekar,njegov učenik i da bez ph metrije nema terapije.Tada sam se baš dotukla u pojam.Opet čitam šta su drugi radili,opet tražim mame koje su prošle kroz to,molim ih za bilo kakav savet kako da pomognem Dunji.Znate,te nepoznate mame su nam najviše pomogle.Te mame koje nikada nisam videla već samo čula ili čitala šta su pisale su imale najviše razumevanja.Valjda nas snašla ista muka.Valjda razumeju kako je kada si nemoćan.Koliko nemoć ubija.Sastavljam listu blokatora kiseline sa namerom da prvo testiram na sebi.Da,sama pokušavam da uvedem terapiju,samo da je Dunja dobro.Sutradan odlazimo kod L na redovnu zakazanu kontrolu,rade opet ks,urin,mere težinu,raspituju se kakava je situacija,rade alergo test.Naravno opet sve super a onda se dogadja CUDO:) Moja Dunja dobija terapiju,dobija konačno blokator kiseline.Nakon 4 meseca mučenja.Tek tako.Priča o doziranju,savetuje da što pre uvedemo dva čvrsta obroka,čak i meso ako mislimo da Ger što pre prodje,jer žvakanjem mišić sazreva.Razmisljam o predlogu,pitam se kako bebi od 4 meseca toliko obroka odjednom!?Prvi dan terapije već nema kiseline.Nakon nekog vremena moja Dunja već druga beba,moja Dunja se oraspoložila:) Nakon dve nedelje krenemo sa jednim obrokom.Super,hoće da jede.Terapija i dalje traje,situacija daleko bolja.Konačno malo radosti,smeha.Smanjuje se bljuckanje,nema kiseline.Konačno možemo i malo napolje.Prolazi vreme a moja Dunja prelazi preko Ger-a,gazi ga samo tako,sve mu vraća.I treba.Dosta je bilo!!!Ne ponovilo se.Nakon 3 meseca od terapije,čvrstog obroka Ger-a nema.Uvežbao se taj mišić glupavi.Misić konačno radi šta treba da radi. Sreći nigde kraja.Konačno mali predah ali uz oprez.Konačno mogu da odahnem.Konačno znam da se nećemo predati Ger-u,da neće biti tu kako zna i sa godinu dana ,da nećemo imati problema sa jelom,da neće vraćati čvrste obroke.Znate,to se vrlo često baš tako dešava,da se Ger ne povuče ni sa godinu dana ,da ostane odbojnost prema hrani,nagon na povraćanje. Ipak se danas radujemo.Svaki novi dan je nova radost.
Danas svako novo jutro hranimo golubove.Danas mi Moja Hrabra devojčica pravi drustvo u kuhinji,baš tu na šporetu dok pravim klopicu baš za nju koja voli da jede.Danas moja Lepa obožava da gurne prstiće u testo za zdrave keksiće,razume se,pa mi osmehom pokaze da je pun pogodak 🙂 Danas opet plešemo,djuskamo uz njenu omiljenu pesmu od Seke Aleksic(ne znam zašto ali baš je Seka raduje).Danas opet možemo napolje.Danas baš nemam vremena i razumevanja a i ne želim,za osudu okoline zašto je hranim po tablici.Nisam moderna mama već samo želim sve najbolje svom detetu.Ništa me to ne čini boljom mamom za okolinu ali za moje dete da.Nema potrebe da mi to bilo ko drugi kaže.Znam da jesam dobra mama.Danas me baš briga što svekrva ne priča sa mnom iz meni nepoznatih razloga.Danas me baš briga što se zaova naljutila što sam se našalila da su unučići klempavi na dedu i to mi neka tetka 🙂 Danas nemam opravdanje za bilo čije ponašanje,jednostavno ne želim.Danas imam vremena samo za svoju najveću Radost i ne dam da to bilo ko sruši.Danas kada ponekad bljucne kao i sve bebe,kažem nema veze Mila moja,evo obrisaćemo:) Poljubim je,nije bljucka bitnija od njenog osmeha.Danas me najviše raduje baš ta rupica na obrazu kada se osmehne a često je tu.Znam,mnogo sam je razmazila,mnogo sam je vezala za sebe.Neka sam,patila je,borila se i izborila se.Naravno da ću da je razmazim,jer to JE Moja Lepa Hrabra devojčica.To je najhrabrije stvorenje koje sam upoznala u životu.Ne dam je tek tako 🙂 line9
Uf kakva priča pričekajte samo trenutak da obrišem suze 🙁
Evo opet sam tu .
Bravo veliko bravo za ovu majku , za toliku istrajnost , hrabrost . živce , ljubav bravo za sve .
Ja do sad nisam za ovo čula moraću nešto više o tome da napišem !!
Ja vas molim ko god da pročita ovu priču podeli je dalje !! Možda baš tamo negde nekome treba pomoć kao što je trebala i mama Ivani
Hvala veliko mama Ivani Zarić Novaković na priči
AUTOR: Ivana Zarić Novaković
Izvor. devetmeseci.net
DA VAM NAPIŠEM NEŠTO O OVOME
GER) je jedan od najčešćih uzročnika bljuckanja beba, i kod većine beba nestane do kraja prve godine bez komplikacija. Ako se stanje patološkog GER-a produži i posle druge godine života, ovo stanje se leči lekovima.

Odakle bljuckanje

Jedan od najčešćih medicinskih uzroka bljuckanja je gastroezofagealni refluks (GER), kod koga se želudačne kiseline i sadržaj vraćaju u jednjak i uzrokuju bolove koje odrasli zovu „žgaravica“. Hrana koja se vraća može se, ali i ne mora, izbaciti kroz usta. Najčešći uzrok refluksa je nepravilno funkcionisanje mišića zvanog donji ezofagealni sfinkter (LES) na mestu gde se spajaju jednjak i želudac. Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačne kiseline mogu lako da „pobegnu“ nazad u jednjak.

Dijagnostika

Često će lekar, ako su simptomi toliko tipični za refluks, započeti s lečenjem bez ikakvih testova. Ako beba dobro reaguje na lečenje, testiranje je nepotrebno. Ako lekar posumnja da se radi o nekom drugom zdravstvenom problemu, prvi test koji se radi je RTG skopija jednjaka i želuca sa barijumovim kontrastom. Bebi se daje da popije malu količinu tečnosti koja će se dobro videti na rentgenskim slikama, ona se postavlja u položaj sa glavom naniže, i ako se barijumov kontrast vraća iz želuca u jednjak, dijagnoza GER je postavljena.

Najtačnija metoda za dijagnostikovanje refluksa je 24- časovno ispitivanje pH vrednosti. Vrlo tanka savitljiva cevčica se stavlja u bebin jednjak, a povezana je s uređajem koji registruje stepen kiselosti u jednjaku i tačno pokazuje kad dolazi do epizoda refluksa.

Većina beba samo povremeno povraća, ali kad je stepen želudačne kiseline sve vreme visok, za bebu se može reći da pati od „patološkog“ ili „kliničkog“ refluksa.

Kako pomoći bebi

Bebe koje pate od refluksa, moramo staviti u takav položaj da im sila teže pomaže da hrana ne izlazi iz želuca. Mnoge bebe se drže uspravno skoro svakog trenutka kad su budne. Pravi savet je da roditelji podignu zaglavlje krevetića kako bi sila Zemljine teže pomogla da se hrana ne vraća iz želuca. Beba koja je starija od tri meseca će kliziti prema dnu podignutog madraca. Za rešenje tog problema postoje sada čaršavi sa džepovima.

Lečenje

Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. Malecni trbuščići vole majčino mleko. Ono se brže vari i manje je verovatno da će se povratiti (a ni ne ostavlja trajne mrlje na odeći!). GER se zato ređe javlja kod dojenih beba.

Za odojčad sa GER-om čije majke nemaju dovoljno mleka, postoje specijalne tzv. AR (anti-regurgitation) adaptirane formule kravljeg mleka, koje uspešno preveniraju ili ublažavaju ovo stanje. One su energetski i nutritivno izbalansirane da zadovolje sve potrebe odojčeta, ali su specifične i po dodatku polisaharida, na primer galaktomanana iz zrna rogača, koji povećava viskozitet (gustinu) želudačnog sadržaja i tako otežava njegovo vraćanje u jednjak.

Ako se stanje patološkog GER-a produži i posle druge godine života, postoji nekoliko tipova lekova koji se mogu koristiti: antacidi (koji neutralizuju želudačnu kiselinu), propulzivi (koji učvršćuju mišiće digestivnog trakta), supresori i blokatori želudačne kiseline. Kod vrlo teških slučajeva radi se i specijalna hirurška intervencija – tzv. fundoplikacija.

Ipak, gastroezofagealni refluks je u najvećeg broja slučajeva bezazlenog karaktera. Kod većine beba s blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Do tada odojčad sa GER-om zahtevaju konstantan nadzor i pažnju, što može biti veoma stresno za porodicu. Međutim, krajnji rezultat je, najčešće, zdravo dete.

Komentara
Loading...