Kada vas dotakne ovim malim ručicama shvatićete da se ništa ne može porediti sa tom srećom

Kako sam ja dobila svoju bitku…..

13689806_1133071243420670_835495167_n

foto.privatna arhiva naše čitateljke

- Oglasi -

Prva trudnoća neuspela borba 🙁

Kao i svaka žena,želja mi je bila da se ostvarim kao majka. Dosta mojih drugarica je imalo po jedno ili više djece ii svaka od njih mi je govorila ajdee šta čekaš da vidiš samo kako je lijepo imati svoje dijete.. Da,ludila sam za djecom volim svu djecu svijeta i non stop sam okružena djecom i počela sam biti ljubomorna na druge žene koje imaju dijete a ja ne…

Kažem mužu šta misliš da li je vrijeme da i mi imamo svoju bebicu,složio se sa mnom i od prvog pokušaja ja sam ostala trudna hmm u sebi sam pomislila zar je ovako lako ostati u drugom stanju.. Bili smo presrećni,uzbudjeni… Kontrolice krenule, slikice s ultrazvuka (koje i sad čuvam iako te bebe nema) i tako dan za danom… 12 nedjelja trudnoće ja odem na pregled…doktoricin izraz lica mi se činio čudan. Gleda UZ i kaže ovo nije uredu beba uopšte nije napredovala od prošli put niti joj čujem srce da radi.. Ostala sam bez teksta cijeli svijet mi se srušio, zasto?zašto baš ja? Zašto ja koja toliko volim djecu….

Doktorica kaze sačekat ćemo još par dana nećemo ništa odma radit dodji za sedam dana pa ćemo vidjeti šta dalje… U koliko bude krvarenja ili bolovi u stomaku da se odma javim u bolnicu… Izadjem iz ordinacije bila sam izgubljena ne znam ni kako sam došla kući, nisam plakala…samo sam osjećala neku bol u grudima. I još milion pitanja u glavi zašto?Mužu nisam ništa rekla čekala sam da dodje s posla… Ležala sam i zaspala. Muž je došao s posla samo sam ustala i čvrsto ga zagrlila i rekla naše bebe nema… I dalje nisam plakala,ne znam zašto…jednostavno suza nije bilo ili u tom trenutku nisam htjela da plačem bila sam zbunjena….

Naveče krene lagano krvarenje odem u bolnicu kao što mi je dr i rekla pregledaju me i vrate kući kao ništa još ne možemo uradit… Sutradan jače krvarenje ja opet odem ponovo me vrate kući… To me je izludjivalo zašto mi ne urade kiretažu pitala sam se šta će biti s tom bebom u meni…treći dan ništa se ne dešava i dalje krvarim…četvrti dan…oko pola noći dobijem lagane bolove poput menstrualnih, nisam više obraćala pažnju na to toliko su me „izludili“ doktori da sam čekala neštoo ni sama ne znam šta i legla da spavam…

Kroz nekih sat vremena probudim se jer mi se išlo u vc odem tamo malo jače krvarenje ali bolovi ne podnošljivi poput menstrualnih i krenem ja s mužem u bolnici… Objasnim šta se dešava sestra traži uložak da vidi da se uvjeri da krvarim na šta sam ostala bez teksta… Doktor uradi UZ i kaže jesil ti uopšte bila trudna,kažem jesam zašto pitate? On odgovara da na UZ uopšte ne vidi plod i ponovo me pita jesam li uopšte bila trudna…ja već iznervirana istraumirana kažem mu imate trudnički karton ispred sebe na kome jasno piše da sam trudna 12 nedelja šta vam nije jasno?…

Hm zar je se moja beba toliko raspala u meni da se više na uz ni ne vidi…Kaže on meni ostaviću te večeras u bolnici sutra ujutru kad svi dokt budu tu vidjet ćemo šta ćemo s tobom 10 glava je pametnije od jedne… Totalno zbunjena isprepadana odlazim do sobe sa sestrom i kažem ja njoj da moram u vc piški mi se ona meni govori išla si kod kuće ne moraš ja kažem moram,ona ne… Mislim u sebi ovi će me izluditi totalno…samo sam želila da to sve prodje. Pusti ona nekako da ja odem u vc,čim sam ušla dobijem odljev, krv je išla toliko puno ja se uspaničila zovem sestru da dodje. Ona ulazi ponovi mi ne vjeruje nego gleda u vc šolju da li stvarno ima krvi ja se sagnem i imam šta da vidim moja malena bebica visi bukvalno iz mene fino vidim nogice i ruke već formirane…to je toliko težak trenutak bio za mene…odma me stave na sto i dokt krene sa kiretažom…bolilo je neopisivo radio je bez anestrzije…vrištala bi od bolova,povraćalo mi se sreća pa je naišla čistačica koja me je umila jer od bolova malo je falilo da izgubim svijest…

Ostali su samo bolovi od kiretaže i opet pitanje-zašto? Sutradan kad sam došla kući kad sam ostala sama i kad sam napokon shvatila da moje bebe više nema same suze su krenule toliko toga se nakupilo u meni da više nisam mogla da drzžm to u sebi…više nisam bila jaka nisam mogla da zaustavim suze duša me moja bolila muž je ušao u sobu zagrlio me i tako smo satima plakali on sebi ja sebi…….

OPET SMO POKUŠALI NIJE IŠLO

Odlučili smo da opet pokušamo mislila sam da ću novom trudnoćom brže preboliti staru medjutim svaki put kad dobijem menstruaciju ja plačem i plačem i pitam se zašto sad ne može zašto sad ne ostajem trudna.. Mnogo su bolni i teški ti dani bili za nas dvoje….
Tako mjesecima…. Dok jedno jutro nije osvanuli,14-i.datum ja se probudila sva sretna…taj dan je trebao da bude prvi dan menstruacije a ja šaljem muža u apoteku da kupi test,nešto u meni mi govori da je to to… Kaže on meni sačekaj da ti kasni dan dva pa ćemo onda da se dzaba ne razočaraš,ma ne samo ti idi kažem ja njemu bolje da odma znam na čemu sam…

I IZNENADJENJE

Donese on test ja uradim TOOO 2 crtice izliječem iz kupatila trčim mužu u zagrljaj on me podigne i okreće u krug po sobi,odjednom smijeh,suze sve emocije

se pomiješale ali niko sretniji od nas dvoje… Javim dr zakaže mi termin za sedam dana i daa moja bebica je tu… Trudim se da mislim pozitivno osmijeh nikad nije silazio s moga lica… Dr svaki pregled me ohrabrivala i govorila samo misli  pozitivno i da,dan po dan sedmica po sedmica…moja trudnoća je fino odmicala… Uključila mi progesteron tbl injekcije par puta morala sam mirovat prvu polovicu trudnoće jer me često stomak bolio ali hvala Bogu sve je bilo ok

Saznam pol…djecak ma ja presretna želja će mi se ostvariti… 4,5 mj trudnoće meni rodjendan tad sam osjetila prvi udarac kažem mužu i moj bebac mi čestita rodjendan….

Ulazim u 9.mj trudnoće doktor mi priča o lažnim kontrakcijama,o pravim bolovima o sluznom čepu da sam u sve upućena…

U 36 ned sam bila otvorena 2 prsta i tako je ostalo do kraja svaki sledeći pregled je bio jako bolan jer mi je masirala grlić materice da bi se još otvarala ali ništa. 40 ned. trudnoće od bolova ni traga niti lažnih niti pravih… Kaže dr to je uredu dodji ujutru. uključićemo ti drip da vidimo reakciju…ništa niti se otvaram dalje niti imam bolove…

Zezaju oni mene kažu ti kao ona Georgina… Ponedeljak već sam napunila 41 nedelju ujutru u 7 dr me ostavlja u bolnici, klistiranje drip i šetaj…jao mislim u sebi cijelu trudnoću šetam i krećem se zar i danas… Prolaze sati ja imam neke blage bolove i dalje se ne otvaram ali kako kaže moja dr trebaće ti puno strpljenja koliko vidim na UZ beba će biti pokrupna… Ja gladna žedna već polako gubim snagu ali i dalje šetam i molim Boga da sve bude ok da moja beba što prije dodje na ovaj svijet…

Oko 2 sata otvorena 6 prstiju kaže doktor to je to i probuši mi vodenjak… Ja već iscrpljena nastavim opet šetat prolaze minute,sati ništa…. Babica kaže kad krenu naponi svaki put guraj… Ok kažem ja njoj i nastavim šetat…. Kreću bolovi ja se napinjem ništa, kaže babica okreni se nastranu uradim i to ništa…ustani šetaj pa kad krenu ti čučni pa se napinji,ok uradim i to i dalje ništa… Moja beba ne izlazi… Satima sam se tako mučila vrijeme tako sporo prolazi satima radjam ali moja beba ne izlazi. U 7 sati dolazi druga babica u smjenu (hvala Bogu što mi je baš nju poslao) kaže ona kao i ona prva guraj kad god imaš napone… Navali mi se svom težinom na stomak da pogne ali ne ide i ne ide…taj dan sam ispratila njih 5-6 sve došle poslije mene a sve se porodiše prije…

Vidi babica da to ne ide, već sat vremena od kako je ona tu i kaže idemo na carski,reko hvala Bogu… Više nisam osjećala ni bolove niti sam imala napone. Budim se laganoo iz anestezije. Mutno mi pred očima

Pitam sestu gdje sam…kaže na intezivnoj, ajde budi se… Osjećam samo jaak bol u stomaku rekoh gdje je moja beba, kaže vidjet ćeš je kada ti muž dodje jer je hladno na hodnicima da ne iznose stalno… Čekam ja i čekaaam odužilo mi se vrijeme ja  uzbudjena dolazi muž grlim ga plačem presretna sam… Donose i našeg velikog dječakaa ,prvo na šta sam pomislila bilo je Bože kako je lijep samo… Sestra ga stavlja meni na grudi ljubim ga mirišem i kažem pa dušo zašto si izmučio mamu počne moj maleni plakat suza krenu iz jednog oka ja je brišem i kažem ma nisi me namučio neka si ti meni dobro i neka si ti meni došao on iste sekunde prestaje plakati baš sam bila iznenadjena njegovom reakcijom…

Kroz dva dana izlazim sa intezivne bila sam na infuzijama bez jela i pića,tražim bebu da je vidim donose ga i on počne plakat..gladan… Stavlja prstić u usta i sav sretan sisa on svoj prstić a ja plačem ulazi sestra i kaže doji ga…reko kako da dojim nemam mlijeka danima ništa nisam jela niti pila kaže doji nadoće mlijekoo.. Taj dan smo ja i beba plakale zajedno on jer je gladan a ja jer nemam mlijeka. Kasnije su došli po njega, a od mog mlijeka ni traga i kod kuće sam pokušavala ali nije išlo i nisam htjela da forsiram krenem ga hranit adaptiranim mlijekom…

Sad je veliki djecak a ja sam jedna ponosna mama jer imam svoje blago… Najveće blago i jedina prava sreća…line9

BRAVO JOŠ JEDNA LAVICA . HVALA MOJOJ ČITATELJKI NA OVOJ PRIČI . HTELA JE DA OSTANE ANONIMNA I JA TO POŠTUJEM .

autor priče .anonimna mama

izvor.devetmeseci.net

Drugi su ćitali i ove priče

PRIČA JEDNE LAVICE : Moja borba za dete nije bilo nimalo laka…

Žena lavica : Ja sam svom sinu i majka i otac

Mamin Lav nakon carskog reza

Komentara
Loading...