Kako naterati dete da pere zubiće

Čovek je biće navika, one određuju njegov uspeh, sreću pa i zdravlje. Gotovo sve savremene bolesti su posledice “nezdravog stila života” zbog čega ih je teško kontrolisati. Tu spadaju i najvažnija oboljenja zuba karijes i parodontalna oboljenja

kako-naterati-dete-da-pere-zube-889.jpg

Navike se stvaraju tokom života. Uticaj okruženja, a posebno porodice ima izuzetno veliki značaj jer ono što se formira ili ne stekne sa lakoćom u prvim godinama života, zahteva mnogo veće napore da se naknadno uvede ili izmeni.

Navike su od presudnog značaja za zdravlje , svakako lična higijena, uravnotežena ishrana i disciplinovanje. Uloga roditelja je tu ključna, ali se zadatak često graniči sa “nemogućom misijom” zbog velikih izazova savremene civilizacije ispoljene potrošačkim hedonizmom, ozbiljno podsticanom od strane profita. A formiranje zdravih navika je dugotrajan proces koji zahteva strpljenje, odlučnost i dovoljno “pedagoške strogoće”.

Zapadna društva, između ostalih negativnih trendova, se odlikuju i modom preterane zaštite dece. Odlazi se u krajnosti gde je svaki plač i negodovanje bebice “tragedija”, roditelji gube strpljenje i lako odustaju od neophodnih vaspitnih treninga. Kompanije se tu lukavo uvlače sa “spasonosnim rešenjima” koja trebaju da olakšaju upoznavanje budućeg čoveka sa čarima života. Tipičan primer za to je panika oko tegoba bebica prilikom nicanja zuba. Kako je krenulo ne bi me začudilo da se uskoro počnu prepisivati i “sedativi za bebe”. Šarena laža blagostanja i zaštićenosti ne stvara bića sposobna da se bore sa izazovima i donošenjem značajnih životnih odluka, već stvara neodlučne, emotivno slabe, razmažene generacije.

Dakle neizbežna činjenica je da se bebica mora kupati, da se mora uobročiti i da je potrebno da se peru zubi čim se pojave u usnoj duplji. Ovde bi spadala i zdrava ishrana od prvih dana, ali tu su već mnogo složeniji faktori u igri.

Sada ,stvar je sreće da li će vaše dete biti više ili manje “tvrdoglavo” za prihvatanje pravila. Vi ipak morate kao surovi trener da ih “milom ili silom” uvodite ,ako želite da odgajate životne pobednike. Tako stoje stvari i sa pranjem zuba.

Usna duplja jeste tabu zona kod beba i svaka manipulacija oko nje stvara nezadovoljstvo i otpor. Nivo tog otpora može da bude različit i treba učiniti sve da se što je lakše moguće prevaziđe. U diskusiji na jednu od prethodnih objava i pitanje brižne majke ,dato je puno lepih i korisnih saveta na čemu vam se iskreno zahvaljujem i podstičem vaše aktivno učešće u životu ove stranice.

Ipak postavimo i pitanje da li imamo dovoljno vremena za pozorište oko svakog pranja zuba i drugih jednostavnih životnih rituala. Premoreni, od nezavidne svakodnevnice, već isfrustrirani roditelji brzo će se iscrpeti, a “mali manipulatori” će to prihvatiti kao veoma lepu zabavu da se na svaki njihov otpor reaguje zabrinutošću i preteranom pažnjom. I tražiće još i još… Ljubav treba pružati u svakom trenutku sa prikrivanjem “ličnih negativnih emocija” ali neophodne obaveze se MORAJU BEZ POPUŠTANJA SPROVODITI!

Zbog toga preporuka je sledeća:

1. Ako dete ne prihvata četkicu za zube, ne treba ni insistirati na njoj sve do 2. godine. Zubi se mogu sasvim dobro i brzo očistiti i običnom gazicom, a za to vreme beba može da se igra sa četkicom.

2. Dobro je redovno prati svoje zube pred bebicom, ali ne kao predstavu, već kao rutinsaku radnju koju će ona želeti da kopira.

3. Bez obzira da li se bebica buni, plače, mrda glavom ili pruža bilo kakve otpore zubi se moraju energično očistiti po svim površinama.

4. Prilikom čišćenja se ne treba obazirati na postupke bebice. Ne sme se pokazivati zabrinutost, nervoza i uplašenost već samo odlučnost da ćete akciju sprovesti do kraja. Sve vreme se govore nežne reči, kao da ne primećujete da bebica nepovoljno reaguje. Posle pranja se bebica obavezno pomazi i zagrli.

5. Četkica se uvodi postepeno. Na primer zubi se očiste gazicom, pa se zatim samo malo pređe sa četkicom preko zuba. Ili prvo vi pređete svojom četkicom preko svojih zuba nekoliko puta, pa zatim dodirnete bebine zube njenom četkicom i potom ostavite da se ona igra sa njom. Ovde mogu da pomognu i pomoćna sredstva u vidu naprstka za pranje zuba, ali nije neophodno.

6. Ne treba insistirati na zubnoj pasti. I nju treba uvoditi postepeno, staviti na gazicu samo da se oseti ukus. O pitanju pasti sa fluorom ili bez pisaćemo opširnije.

7. Ukoliko bebica reaguje neuobičajenim, pojačanim plačom ili otporom prilikom pranja zuba, a posebno kod korišćenja četkice, treba proveriti da ne postoje možda neka oštećenja ili obolenja na zubima ili desnima.

Ako se pokaže odlučnost da se čišćenje zuba uvek obavi do kraja, ako ne reagujete emotivno na bebin otpor (ovo je najvažnije!!!), “mali filozof” shvata da mu nema druge, počeće da popušta i da se disciplinuje, tražeći druge oblasti gde bi mogao da nameće svoju volju i “testira roditeljsku ljubav” Ako ste baš veliki baksuz to će trajati malo duže, ali nema popuštanja. U suprotnom ,naslednici vas uvode u svoju igru i počinju da vladaju sa vama. Ovo su opšti principi za sve vaspitne postupke. Nije lako ali alternative su pogubne i za vas i za dete.

Na kraju jedna anegdota vezana za čuvenog Dr Spoka čiji su udžbenici smatrani za bibliju pedijatrije. U njima je on žestoko propagirao tolerantan pristup, beskonačno pregovaranje, prilagođavanje tipu deteta i izbegavanje strožije discipline. Kažu, da je lično, kad je dobio svoje dete, spalio sve svoje knjige.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Komentara
Loading...