Kako prevazići strah od porođaja? (VIDEO)

Strah od porođaja! Strah je moćan uticajni faktor u mnogim putevima naših života i suparnik koji u trenucima poraza može izazvati najtoplije emocije koje poznajemo.

 

To je univerzalno jedinstveno osećanje, iskustvo koje je zajedničko svima, ali uvek doživljavano na različite načine i iznova.

Budi se kada prepoznamo potencijalnu opasnost i osećaji ugroženosti u našem telu pokreću snažnu reakciju kako bismo se zaštitili.

Međutim, često se ne odražava samo naš odnos prema „objektivnoj“ situaciji (koja se dešava oko nas), već priča priču o odnosu koji proizilazi iz nas, iz našeg „subjektivnog“ iskustva situacije.

Dakle, ne dolazi samo kao odgovor na stvarnu opasnost u okolini, već i kao osećaj ugroženosti koji izazivaju unutrašnji osećaji (i proizlaze iz našeg tumačenja stvarnosti).

Zato je strah često pokazatelj lekcija koje smo naučili tokom života i pripovednik priče koja se kod svakog razvija malo drugačije.

Bez obzira na poreklo straha, u oba slučaja ukazuje na probuđenu teskobu koja narušava nivo opuštenosti, smirenosti i osećaja sigurnosti pojedinca, zbog čega je razumno pokušati je razrešiti.

U zavisnosti od dubine straha i vrste osobe, svako rešava svoje stvari na svoj način, pa tako i u slučaju porođaja, nema univerzalnog recepta.

Ipak, postoje određeni koraci koji mogu olakšati pristup nesvesnim vezama koje izazivaju strah (ali u mnogim slučajevima za to je potrebna pomoć sagovornika, po mogućstvu stručno obučenog za taj posao), na primer, različite pripreme za porođaj, psihoterapija.

 

 

Cilj istraživanja straha je stvaranje novog razumevanja/perspektive na izazov, što donosi olakšanje.

Tokom tog puta, istražitelj obogaćuje svoje znanje koje će mu u budućnosti pomoći da se brže i spontanije smiri.

Teorija zvuči jednostavno, ali u praksi često zahteva puno truda, mnogo ponavljanja i upornosti, koju svaki pojedinac ne poseduje tokom trudnoće.

Zato, kod onih čiji strah ulazi duboko u njihovo delovanje, potpuno uklanjanje se ne može očekivati, ali se možemo usmeriti ka snažnom smanjenju osećaja paralize od straha i postići olakšanje, što takođe značajno utiče na ishod porođaja.

U takvim slučajevima, umesto samo istraživanja, obično se preporučuje usmeravanje na izgradnju/dublji odnos sa drugima (porođajnim pratiocima, učenje tehnika smirivanja, …), što će zbog stabilnih temelja lakše igrati ulogu stabilizatora na porođaju i doprineti jednako zadovoljavajućim rezultatima kao da su se sami upustili u istraživanje.

Ipak, važno je napomenuti da je strah prilično prirodna reakcija kad razmišljamo o trudnoći i porođaju, budući da svojom specifičnošću dovodi do izražaja dublje teme i pitanja.

Spaja širok spektar pitanja koja se odnose na našu fizičku sliku, emocionalnu stabilnost, kulturne navike, zadovoljstvo u životu, sposobnost saradnje s drugima… i na kraju, nas stavlja (možda prvi put ozbiljno) u vremenski okvir u kojem nas na kraju, hoćemo-nećemo, čeka velika promena.

Čini se da se gotovo potpuno ne možemo izmaknuti strahu.

Zato nemojte bežati od njega ili pokušavati da ga negirate, jer nas (u zdravim granicama) podseća na teme koje su nam važne i istovremeno nas čini prisutnijim, pažljivijim i zaštitničkim, što je poželjno u mnogim situacijama u životu, uključujući porođaj.

To nas dovodi do prvog područja čestih strahova – strah od straha, gde se mnogi ljudi boje čak i razmišljati o svojim strahovima.

Razlozi za neistraživanje strahova su različiti; neki se stide da pokažu slabost, drugi brinu da bi razmišljanjem povećali verovatnoću ostvarivanja straha…

Nažalost, većina takvih ljudi, koji sebe opterećuju bežanjem i negiranjem, na kraju stvaraju paradoks – strahovima o kojima se nisu usudili razmišljati (i od kojih su se udaljili), daju prostor u kojem se lakše ostvaruju, jer ih više ne znaju prepoznati, niti dobro reagovati na njih.

 

Još jedan čest strah je strah od bola. Briga da fizički nećemo moći savladati izazove pred nama donekle je razumljiva, jer zaista ne znamo kako će se porođaj odvijati.

Međutim, rešenje nije izbegavati se suočiti sa strahom, jer što manje znamo o bolu (i kako ga sami podnosimo), to manje možemo doprineti da ga podnesemo lakše.

Ako bi strah od bola mogao da progovori, često bi rekao: „Ovde sam jer deo tebe oseća da nisi dovoljno pripremljena za bol koji te čeka.

Treba ti veći osećaj sigurnosti/više znanja o tome kako da si pomogneš/više samopouzdanja/više snage…“, što se sve može postići pripremom za porođaj.

Tehnike za upravljanje bolom, rad na samopouzdanju i doživljaju sopstvenog tela stvaraju bolji pristup bolu prilagođen vašim potrebama i merilima i stvaraju bolje uslove za razvoj vašeg porođaja.

 

Strah od komplikacija

Mnoge osobe podložne strahu od komplikacija posebno se osjećaju nesigurnima danas, kada je naša kontrola nad životom mnogo šira nego ikada ranije.

Taj strah suočava nas s činjenicom da u procesu sudjeluje (barem) dvoje, i da su naše mogućnosti uticaja na stvari snažno ograničene. Suočava nas s strahovima od gubitka, patnje, gubljenja kontrole… i u velikoj mjeri stvara stres koji znatno obilježava period trudnoće i porođaja.

Trudnica  opterećenih strahom od komplikacija ima mnogo, iako ih razdvajam između onih s konkretnim (fizičkim) dokazima za podržan strah i onih kod kojih strah proizlazi iz njih samih.

To ne zato da bih sudila o opravdanosti/smislu straha, već kako bih otkrila kako mu pristupiti. Ovde ću ponovo upozoriti na skrivenu „zamku“ srama – mnoge brine da strahovi bez „fizičkih dokaza“ nisu opravdani (što ih potiče da ih brzo „potisnu“), stoga proverite svoju reakciju na otkriveni izvor i umjesto osuđivanju posvetite se daljnjem istraživanju. Ako strahovi uglavnom proizlaze iz unutarnjih problema (koji često ožive putem viđenih/čutih priča i potiču snažne fantazije), obratite posebnu pažnju na pozadinu iz koje proizlaze.

Pokušajte „čuti“ poruku koju strah nosi, jer će se najteže ostvariti kada budete znali više o njemu, ne manje.

Ako vanjski znakovi također podržavaju strahove, tada se osvrnite i na učenje o mogućim koracima unaprijed, brigu za svoje blagostanje – traženje podrške i dodatno razumijevanje izazova koji stoje pred vama.

Kada su u pitanju ova tema, važno je znati dvije stvari o različitim vrstama trudnica:

• Znanost je svojim napretkom dovela do točke gdje se pregledima u trudnoći prepoznaje izuzetno visok postotak mogućih komplikacija (i time se sprečava većina tragedija koje su se ranije događale) kao i uspješno rešava većina komplikacija koje se dogode neočekivano.
• Moderan način rada također ima svoje „troškove“; pogrešno utvrđeni parametri, preventivne i općenite dijagnoze te automatizirane intervencije koje mogu ostaviti različite trajne posljedice.

Znam, težak niz činjenica među kojima je nemoguće donositi općenite zaključke, kada postoje argumenti i protivnici s obje strane.

Međutim, pokušajte voziti se kroz taj lavirint s ravnotežom između zdravog razuma, provere/potvrde stvarnosti i saradnje s profesionalcima kojima verujete.

 

Strah od roditeljstva

Za neke ljude više nego sama pomisao na porođaj opterećuje razmišljanje o tome kako će uspeti kao roditelji.

Strah, obično duboko raspršen, stvara osećaj pritiska, suočava nas sa sopstvenom slikom o sebi i zadovoljstvom u životu i budi pitanja: da li smo dovoljno odgovorni, zreli, sposobni brinuti se o novom čoveku?

Hoćemo li moći balansirati između ljubavi, čvrstoće i hrabrosti, a da pri tom ne izgubimo sebe, partnerski odnos, i tako dalje?

Unapred je nemoguće dati odgovor na ova pitanja… iako mnogi traže utehu u tome da smo „stvoreni za te uloge i da će sve biti drugačije i prirodno“. Lično mislim da to često nije slučaj. Nije retkost videti zbunjene novopečene roditelje koji teško shvataju zahtevnost uloge i gube se (na razne načine) tražeći sebe. Zato je važno znati da dolazak deteta temeljno menja naš život onakav kakav smo ga poznavali, što neki prihvataju lakše, a drugi jednostavno ne.

Ipak, umirujuće je znati da većina budućih roditelja deli ovaj strah jer je to prirodna, realna i normalna reakcija na tako velike promene.

Zato, ako nije prejak, pratite svoj strah i razmislite o njegovom razvoju, razgovarajte o njemu s drugim ljudima i istražujte kako su druge osobe prevazišle slične strahove.

Najvažnije je već danas ulagati trud u uspostavljanje veze s detetom i svojom ulogom roditelja, jer ta uloga već sada postoji i radi punom parom, čak i ako toga možda niste svesni.

Evo nekoliko sugestija za istraživanje straha:

1. Pisanje dnevnika ili pisanje pisama.
2. Crtanje (u obliku priče; moj porođaj, moj put kroz porođaj, moja bol, …) i kasnija analiza i tumačenje, diskutovanje sa nekim kome verujete.
3. Razgovor sa osobom od poverenja.
4. Pohađanje pripremnih časova za porođaj.
5. Terapija.
6. Pohađanje Škole za roditelje.