Komunikacija sa bebom počinje dok je još u materici.

 

Naravno, to je tada jednostrano jer ne vidiš niti čuješ šta ti odgovara.

Kada dođe na svet, stvari se menjaju, a evo kako da što uspešnije razgovarate na „bebinom” jeziku.

 

Slušaj, pričaj, pevaj…

Da li je beba prvo rekla „mama” ili „tata” je večito pitanje o kome će svaka mama jedno, a svaka tata drugo.

Međutim, beba počinje svoju komunikaciju sa svetom mnogo pre nego što izgovori te slogove.

To najčešće čini, naravno, plačem (što najviše boli novopečene majke), smehom, ali i brojnim drugim neverbalnim komunikacijskim rečima.

A razgovor sa bebom zapravo nije tako težak kao što mnogi misle da jeste.

Sve što treba da uradite je da slušate, mnogo pričate, još više pevate i smejete se.

Sve ovo je važno učiniti jer beba od prvog dana razvija veštine komunikacije koje će joj kasnije pomoći da razvije čitanje, pisanje i emocionalnu inteligenciju.

Smejte se sa svojom bebom

Mnogo pre nego što progovori, beba uči kako da razume šta joj se govori.

Osim što razume vaše reči, on još više razume vaše emocije. Ili bolje rečeno, osetite ih.

 

„Možda zvuči kao nepotreban savet koji se podrazumeva, ali obratite mnogo pažnje na svoju bebu. Kad god nešto promrmlja, pokušajte da budete tu da joj odgovorite.”

 

I zato je važno da se što više smejete svojoj bebi, pogotovo kada počne da „priča” svojim neshvatljivim zujanjem, gugutanjem itd.

Takođe ćete uspešno komunicirati sa svojom bebom tako što ćete imitirati ono što ona radi. Na ovaj način ćete pokazati bebi da je poenta komunikacije da ide dvosmerno.

Ponavljajte slogove koje beba kaže i videćete da će ona uskoro početi da ponavlja vaše reči na tom „bebinom” jeziku.

 

Pored toga što je urnebesno i zabavno i bebama i roditeljima, veoma je korisno za bebe jer će videti vaše izraze lica i naučiti da mogu da govore mršteći se i praveći drugačija lica.

 

Slobodno tapšajte svoju bebu

Iako postoji mnogo teorija o tome da li je sa bebama dobro razgovarati tapšanjem ili ne, činjenica je da je u razgovoru sa ovim malim stvorenjima teško ostati uzdržan i ozbiljan.

Jedan od najčešćih argumenata zašto to nije dobro kaže da će deca mucati kada pričaju i da će u uzrastu kada bi već trebalo da mogu jasno da govore i dalje imati problema sa izgovorom.

Međutim, ovo nije pravilo.

„Mnoga deca će udariti bez obzira da li su pogođena ili ne. Nijedno dete nije postalo odrastao čovek koji bije“.

 

S druge strane, mnoga deca su, nažalost, odrasla navikla na hladne i suzdržane odnose. Bolje je svakodnevno udarati bebu, maziti je i obasipati nežnošću nego ne činiti.