Majka je opisala KAKO IZGLEDA NJEN DAN sa trogodišnjim sinom i pita DA LI JOŠ NEKO ŽIVI TAKO

Dilema jedne mame podgrejala je raspravu da li roditeljstvo treba da izgleda tako kako ga ona opisuje ili je negde pogrešila.

Anonimna majka svoju dilemu iznela je na forumu, a glasi ovako:

– Već dugo se pitam da li sam jedina ili ima još roditelja koji više nemaju nikakav život otkad su dobili dete. Moj problem je sledeći – u nemilosti sam svog sina 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Ja sam, naime, domaćica. Rešila sam da ostavim karijeru pre tri godine, kada sam ga i rodila jer sam želela da uvek budem tu za njega umesto da ga ostavljam nepoznatim ljudima. Moj muž dobro zarađuje, ali zato i ima vrlo odgovoran i naporan posao. Trudi se koliko može oko deteta kada dođe kući, ali to nije mnogo. On i ja više nemamo nikakvu vezu kao par, van uloge roditelja mi više ne postojimo.

Naše dete prosto diktira sve što nam se dešava u životu. Svaki obrok, svaki razgovor, sve je proređeno njegovim kukanjem, vrištanjem, guranjem igračaka nama u lice, tegljenjem po nama… Ne razgovaramo ni o čemu osim o njemu, toliko je naporan i zahtevan. Jednostavno, nikad ne ume da se zaigra sam i stalno moramo da igramo oko njega. Ja nemam vremena ni za kakav hobi. Tačnije, više ne radim ništa u čemu sam ranije uživala jer je to prosto nemoguće pored njega. Moja pažnja mora konstantno da bude usmerena samo na njega. Nekada sam volela da slikam, sada je to davna prošlost. Ne mogu čak ni TV da pogledam, jer on odmah vrišti da pustim Sunđer Boba kada televizor radi. Svaki dan, ceo dan, sve je podređeno njemu.

Znam, ja sam izabrala da imam dete, znala sam da dete podrazumeva mnogo odricanja, ali nisam očekivala da moram da se odreknem bukvalno svega. Ja više ne postojim. Probala sam čak i da ostajem noću budna kako bih makar tad imala malo vremena za sebe, ali on me nekako uvek čuje, probudi se i počne da vrišti i doziva me – izložila je svoj problem ova majka, tražeći savet.

– Iskreno, meni ovo ne zvuči normalno. Možda bi najbolje bilo da ga makar na par sati šalješ u vrtić, da bi naučio da funkcioniše bez tebe.

– To nije roditeljstvo. Treba ti vremena za tebe, treba ti malo vremena sa mužem inače će ti se brak raspasti.

– Moraš da naučiš dete da bude samostalno. Počni sada, dok još možeš da ispraviš greške. Nauči ga za početak da ne može da tako prekida razgovore odraslih, već da mora da sačeka dozvolu da se uključi. Naš sin ima četiri godine i i dalje radimo na tome, ali dovoljno je da ga podsetimo da ne sme da nam upada u reč i da prekine da to radi.

Ima i onih koji ne vide ništa čudno u problemu koji je iznela.

– Ako je neko razmažen, to si ti. Morala si da znaš da dete nije lutka koju možeš da odložiš kad ti se više ne igra sa njom – poručuju joj.

izvor.zena.blic.rs

Komentara
Loading...