Osam meseci nakom udaje saznala sam da ću biti najsrećnija žena na svetu,da ću postati majka…:))
Dani su prolazili osećala sam se isto kao i svaki dan……Nisam imala mučnine niti vrtoglavicu samo mi je menstruacija kasnila…nisam ništa sumnjala da sam u drugom stanju..:) suprugu sam se požalila da mi kasni on je rekao da sačekamo još koji dan možda ću dobiti…..kasnilo mi je 15dan…rekla sam mu da nisam dobila…..Svekrva mi je kupila test i tražila da uradim,nisam želela zato što sam ga bila već radila dva puta proteklih meseci i nisam dobila lepe rezultate….rekla mi je da idem u kupatilo da uradim šta treba a ona i suprug će ostalo….:D Izašla sam iz kupatila i ušla u sobu,oni su ušli u kupatilo…..vreme se baš odužilo kao da su čitvu večnost unutra….izašli su napolje i rekli mi DOKLE SI MISLILA DA NE RADIŠ TEST DOK SE NE PORODIŠ 😀 😀 :D…
Odmah sam znala da sam u dugom stanju….suze su mi išle niz lice zagrlila sam supruga i on mi je rekao DOBIĆEMO BEBU,NAŠU SREĆU….mojoj srecći nije bilo kraja…:)…Meseci su prolazili…Išli smo na redovne kontrole….Sve je bilo u redu…Trudnoća idealna..Deveti mesec bliži se termin 16ti april…Ni znaka da ću se uskoro poroditi,,Pregledi ctg-a svaki dan i svaki dan isto kontrakcija nema….nisam otvorena…već me malo panika hvata….Suprugu sam pomagla da uradi nešto i pala……odmah smo otišli kod lekara…nikakvih promena nije bilo…. tog 20tog aprila došla sam na ctg ….doktorka Zorica me je pregleda i rekla da nema promena i da mora da me pošalje za Bg da vidimo šta ćemo….uzeli smo uput za Višegracku…..
Stigli smo tamo i po pregledu rekli su mi da sam pola prsta otvorena i da moram da ostanem…..izašla sam pozdravila se sa suprugom i uzela stvari….rekli su suprugu da ću za dva sata biti porodjena….bila sam veoma uzbudjena i jedva sam čekala da vidim moju malenu princezu moju Andreu….Toga dana se ništa nije desilo suprug je čekao ništa..:(.Sutradan su me ponovo stavili na sto i ceo dan sam ležala i ctg nije pokazivao kontrakcija,,,,bolova nije bilo…sve sam se više brinula dali je beba dobro i dali će sve biti ok…u jedom trenutku počeo je ctg da pišti i bebini otkucaji srca bili su na 20….jako sam se uplašila…:( lekari su mi prišli i pregledali na ultra zvuk i rekli IMAMO BEBU…jako sam se uplašila….uveče su isključili ctg opet promena nije bilo….svanuo je i taj 23april..
Došli su lekari u vizitu i rekli mi Malena još se niisi porodila..?? Rekla sam Ne i da se bojim jako….Rekli su biće sve u redu sada ćemo te pregledati…pozvali su me u ordinaciju..Ušla sam….Rekli su mi da je voda počela da zeleni i da ne smem više da čekam bila sam 2 prsta otvorena….Ponovo su me popeli na sprat i stavili na sto…uključili mi ctg…Babica mi je probušila vodenjak…ceo dan nije bilo promena….bila sam 4 prsta otvorena…kako je vreme prolazilo sve više sam bila uplašena za bebu….nije se pomerala…:(..uvek je došla čistacica i pitala me dali imam mindjuše i lanac,rekla sam da sam dala suprugu…pitala sam je zašto me to pita,a ona mi je rekla da je čula da će da me pošalju na carski rez….
Bila sam u čudu….CARSKI REZ…??? Šta je too….??? Nisam imala pojma o tome ništa…Ni sa kim nisam o tome pričala….:( svo to vreme sam imala 1000 pitanja u glavi…Šta,kako,zbog čega…?? Došli su lekari u 20:30 kod mene…Isključili mi indukciju i raspremili me…..Rekli su mi da me voze na carski rez..Stavili su mi kateter….Pitala sam ih zašto idem na carski rekli su zato što nisam mogla da se otvorim….Bila sam jako uplašena…nisam znala da će da me opiju da neću ni čuti ni videti ništa….ušla sam u salu…bila je strašna…..sve je bilo zeleno,hladno… jako sam bila uplašena…..
Prišao mi je anestezijolog i rekao ZA DVA MINUTA ĆES ZASPATI I KADA SE PROBUDIŠ BIĆE SVE GOTOVO…Tako je i bilo…..Ubrizgao mi je anesteziju u venu i brzo sam zaspala….u 22:05 su me probudili sam prebace u sobu….rekli su mi da je sve gotovo da melena spava i da je u redu….Bila je 3.400kg i 54cm dugacčka….bila sam jako umorna i nisam više stigla ništa da pitam….zaspala sam….Kada sam se probudila bilo je 03:30ujutru…odmah sam pozvala supruga da mu javim vesti a on mi je rekao da zna i da je se upravo vratio kući od mojih….:)..pričali smo još malo i umor me je stigao i ponovo sam zaspala :)…ujutru je došla sestra…Uključila mi je infuziju…Itekle su 4boce…☺
Došao je i taj trenutak da vidim moju malenu..Doneli su mi je.Bila sam jako uzbudjena…..Pomešale su se emocije….Sreća strah uplašenost da je moglo da joj se nesto desi…nisam ni smela da razmišljam o tome….više nije ni bilo potrebe…..plakala sam dok sam je držala…nisam želela nikada više da je pustim….došla je sestra i odnela je da bih se ja odmorila…..odmah sam pozvala supruga….Rekla sam mu da liči na njega i da je mnogo lepa….?…rekao mi je da me voli i da mi je zahvalan na tome što sam mu podarila najveću sreću u životu……
Premestili su me u sobu….osećala sam se divno…toga dana došao je suprug moja jetrva,dever i moj otac u posetu…nisam puno pričala sam njima jer nisam mogla od bola…..Videli su malenu….Suprug je bilo pun sreće….Kasnije sam se vratila u sobu,,,Lekar je došao da me pregleda i rekao da ako sve bude ok u subotu idem kući….:) mojoj sreći tek onda nije bilo kraja….
Svanula je i ta subota..:)..pozvala sam supruga i rekla da krene po nas odmah…;) Krenuo je..:) brzo sam se spakovala i sa ne strpljenjem čekala da dodje…..Došli su suprug jetrva i dever uzeli smo malenu i krenuli kući srećni…:)…..Došli smo kući napokon…:)..Tu su bili meni dragi ljudi koje jako volim…Svi su bili jako srećni….:)….sedeli smo razgovarali kako su dani za nama bili jako teški i stresni,plakali…..ALI hvala Bogu sve je prošlo dobro….
Sada naša malena ima 19 meseci i svaki dan nas čini sve srećnije i podseća nas da je ona smisao našeg života i plod naše velike ljubavi…..
Biti roditelj ne može biti svako i biti roditelj znači imati veliku odgovornost prema malenom biću koje će sutra i ono biti roditelj….Danas sam najsrećnija i najponosnija žena na svetu….
Svakoga dana volim svoju Andreu sve više i zahvalna sam Bogu i suprugu na ovako divnom daru..
Kada se nasmeje sve zaborvim i ako se osaćam loše odmah prodje…
Žena postaje ispunjena tek onda kada postane majka…onoga trenutka kada vidi svoje maleno biće koje je nosila u svom stomaku 9meseci i onoga trenutka kada je to isto maleno biće nazove MAMA i zagrli i poljbi…taj osećaj nema cenu…..PORUKA ZA MAME !!
Devojke koje nisu postale majke ne znaju šta je prava i iskrena ljubav….
Zato dok devojka ne postane MAJKA ne može da kaze da je osetila pravu i iskrenu ljubav…
Eto to je moja priča o mojoj malenoj devojčici koja je sada velika i koja me svakoga dana podseća da mi je ulepšala život i da je ona moja sreća…Andrea voli te mama najvise na svetu…
Prelepo ja sam se i rasplakala ( uf koliko vam je urednica osetljiva to je strašno ))
- Oglasi -
Hvala mama Jeleni na divnoj priči za sajt . Mama Jelena je opet trudna i još malo treba da se porodi . Ja joj želim svu sreću ovoga sveta da sve dobro prodje da se ne muči toliko koliko se mučila sa ovom trudnoćom .
autor:mama Jelena
izvor:devetmeseci.net
Sva prava na priču zadržava devetmeseci. Poštujte autora !!