Problemi sa decom: Poznato je da se deca ređe razboljevaju leti, ali se i pored toga roditelji susreću sa brojnim problemima vezanim za zdravlje dece.

Kako više vremena provode napolju, u igri ili šetnji, deca su više izložena sunčevim zracima.

Oba poremećaja se, kako i sami nazivi govore, razlikuju po uzroku, ali su tegobe i simptomi slični.

Pre svega se javlja opšta slabost, glavobolja, dete ima jako povišenu temperaturu, uznemireno je ili pospano, plačno raspoloženo, disanje i puls su ubrzani, u težim slučajevima se javlja zujanje u ušima, nesvestica, pa čak i komatozno stanje.

S obzirom da je kod dece do godinu dana još uvek nedovoljno razvijen sistem za termoregulaciju, treba izbegavati sunce, osim u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.

Za stariju decu važe pravila kao i za odrasle – izbegavati izlaganje suncu između 10 i 18 časova, posebno u gradu gde ima puno betonskih i asfaltnih površina.

Deci u letnjem periodu treba davati što više tečnosti, oblačiti ih u prostranu i pamučnu odeću i obavezno im stavljati kapicu na glavu.

Za sve uzraste treba primenjivati kreme sa visokim zaštitnim faktorom, za mlađu decu sa muneralnim filterima (koji ostavljaju beli trag na koži), a za veću decu preparate sa hemijskim filterima.

Postoje infekcije koje su kod dece karakteristične za letnji period i to se odnosi pre svega na infekcije izazvane virusima.

Rota i Adeno virusi, najčešće napadaju digestivni trakt izazivajući gastroenteritis, poznat kao stomačni grip, gde su tegobe u vidu lako povišene temperature, dijareje i povraćanja.

Pored toga, adenovirusne infekcije u dečjoj populaciji mogu izazvati simptome od strane respiratornog sistema, kao što su curenje nosa, bolovi u grlu, kašalj ili konjuktivitis, mada treba naglasiti da je ovaj vid infekcije češći zimi.

Druge vrste virusa, i to koksaki i ehovirusi izazivaju sada dosta čestu Bolest ruku, nogu i usta, koja ima blagu kliničku sliku i karakterističnu ospu, ali mogu biti uzročnici težih infekcija u vidu miokarditisa ili meningitisa.

Virus parainfluence i respratorni sincicijalni virus dovode najčešće do laringitisa, koji je karakterističan kod dece po upornom kašlju nalik na lavež psa, mada mogu izazvati i običnu prehladu, bronhitis ili zapaljenje pluća.

Kako će se infekcija ispoljiti, da li će se javiti simptomi od strane respiratornog ili digestivnog sistema i koliko će bolest trajati, zavisi pre svega od uzrasta deteta, imunološkog statusa odn. da li postoji oštećenje imunskog sistema ili hronična bolest deteta, a takođe i od količine virusnih čestica i dužine izlaganja virusima.

U toku leta su kod dece česta i trovanja hranom izazvana bakterijama, najčešće Salmonelom.

Klinička slika je mnogo burnija od virusnih infekcija koje zahvataju digestivni sistem i ogleda se u izrazito povišenoj temperaturi, dugotrajnom povraćanju i učestalim stolicama sa intenzivnim mirisom.

Ukoliko dijareja traje duže od dva dana i izostane poboljšanje uprkos primeni simptomatske terapije, potrebno je  uraditi bakteriološku analizu stolice – koprokulturu i sprovesti mere rehidratacije.

U slučaju izolacije patogenih bakterija u stolici, neophodno je da dete uzima antibiotike.

Ubodi komaraca karakterišu letnji period i kod dece našeg podneblja izazivaju blagi otok i crvenilo na mestu uboda.

Retko komarci mogu preneti arboviruse, koji dovode do zapaljenja mozga, od kojih je najpoznatija Groznica (encefalitis) Zapadnog Nila.

Kod nas krpelji ubodom mogu da prenesu bakteriju boreliju u organizam deteta i tako da izazovu Lajmsku bolest.

Epidemiološki podaci iz naše zemlje pokazuju da je 30 do čak 50 odsto krpelja zaraženo ovom bakterijom.

U drugim krajevima Evrope, posebno u Skandinaviji, krpelji prenose flaviviruse, koji izazivaju krpeljni meningoencefalitis.

U vodi koja stagnira, kao što su jezera i slabo hlorisani bazeni, može da se nastani vrsta amebe koja izaziva amebni meningoencefalitisa, često sa fatalnim posledicama kod dece.

Većina nabrojanih infekcija se prenosi među decom preko prljavih ruku, odn. fekalno-oralnim putem, mada je moguć prenos i kapljičnim putem, u toku kijanja i kašljanja.

Zbog toga je najbolji vid prevencije redovno pranje ruku, izbegavanje kontakta sa bolesnom decom i predmeta koja su bolesna deca koristila, kao što su flašice, čaše, tanjiri, četkice za zube ili igračke.

Ukoliko se sa decom putuje na drugi kraj sveta, treba znati da iako je kod nas sezona odmora, u tim krajevima može biti sezona gripa.

Takođe, dete će biti izloženo različitim vrstama infekcija koje nisu uobičajene za naše podneblje.

Leti treba izbegavati lako kvarljivu hranu, kao to su sladoledi, hrana sa majonezom ili mleveno meso, jer ove namirnice pogoduju brzom razmnožavanju bakterija.

Zbog toga hranu treba spremati na višim temperaturama i nakon obroka odmah odlagati hranu u frižider.

U zapadnoevrospkim državama i SAD u kalendaru obavezne imunizacije se nalazi vakcina protiv

Rota virusa, kao najčešćeg uzročnika dijareje kod mlađe dece.

Prilikom boravka u prirodi deci treba naneti repelente – zaštitine kreme protiv uboda insekata.

Potrebno je izbegavati mirišljave sapune i kreme jer intenzivan miris higijenskih proizvoda može da privuče insekte.

Ukoliko su delovi sveta koji su pod visokim rizikom od uboda zaraženih krpelja, deci treba obući odeću sa dugim rukavima i nogavicama, sa dugačkim čarapama i čizmama.

Nakon dolaska kući, dete treba pregledati u potrazi za krpeljima.

Navedeni jednostavni saveti mogu pomoći da dete letnji raspust provede u igri i uživanju, koliko je moguće zaštićeno od infekcija.

Po povratku kući i ponovnom polasku i vrtić ili školu, dete će biti odmorno i spremno za nove izazove.