Naježila sam se pri pomisli šta je sve moglo da se desi. Sam Bog ga je sačuvao

Čitajući sve priče do sad odlučih i ja svoju da ispišem, do sad nikome i nikad….

foto . privatna arhiva mame Radmile 

- Oglasi -

Priču ove mame nazvala bi : Život piše romane definitivno !! Jedna jaka žena , majka i lavica !! Proći kroz sve ovo tako mlada nije lako !! . Pa pročitajte njenu priču 

Mlada, luda , zaljubljena… bez razmišljanja udadoh se sa svojih 19… Džaba je majka ponavljala ne žuri, živi, za to ćeš imati vremena… Ne, ja baš hoću! Volela sam ga , a verujem i on mene. On samo 22 ali želja za bebom velika.

Prolaze meseci , ništa. Sad već i dve god ništa… sve polazi nizbrdo. Kod doktora svake nedelje, provere, hormonske tablete… Moj brak postaje tamnica. On sve češće po kafanama, opijanje, užas. Svaki dan sam slušala iste recepti si kriva što nemamo dece“ ubijao me u pojam. Vremenom je postajalo gore, pao je prvi šamar… Bolelo je ne fizički ali duša… Sve sam od sebe davala u nadi da ću ipak uspeti. Vreme je prolazilo i dalje ništa a moj brak sve teži. Konstantna opijanje, svadje, batine… I tako prodjoše još dve god. Nada za bolje polako nestaje. Brak više nije bio brak nego bojno polje. Gubila sam se u svemu tome. A onda , njegova prevara. Bolelo je neopisivo tad, ali mi je valjda samo to trebalo da se trgne i otvorim oči.

Posle 4 god braka pokupila sam samo nešto moje garderobe i izašla iz NAŠE kuće zauvek.
Bila sam izgubljena , nisam znala odakle početi. Ali skupila sam snage i odmah otišla u Cg i našla posao… Tri meseca kasnije dolazi ON u Cg sa svojom novom devojkom ( ista ona sa kojom me je prevario) i govori mi da će postati otac i da se ženi. Svet mi se srušio. Ne zbog te bebe ili venčanja, već zbog misli da sam zaista ja bila problem.
Danima sam plakala.

Dala sam sebi drugu šansu i opet PALA U PROVALIJU !! 

Posle nekoliko meseci, upoznam momka koji mi se dopadne. Odlučim pružiti seb šansu za sreću. I tako mi započnemo vezu. Od samog starta ja sam bila iskrena sa njim, i upozorila duga da ako planira porodicu u budućnosti, da ja možda neću moći da mu pružim to. Nije mu smetalo. Bio je divan. Imali smo zaista super vezu, bilo mi je čudno da se neko prema meni ponaša sa toliko pažnje posle onoliko batina od bivšeg. Uživala sam. Nismo se puno pazili, ubeđeni da ja ne mogu da imam decu.

Posle 3 god naše veze, ponesena sumnjom kašnjenja menstruacije uradim test čisto bzvz. Mislila sam da ću da padnem u nesvest kad sam videla dve crte. Pa da li je moguće, posle 7 god?!!! Bila sam i srećna i zbunjena i uplašena… Plakala sam kao malo dete.. Čekala sam njega da dodje uveče sa puta da mu kažem Srećnu vest. Jedva sam se suzdrzala do večeri. Kad je došao, sva srećna dala sam mu test. Gledao je u test bledo nekoliko minuta da bi me na kraju pitao kako je moguće?? U njegovom glasu nije bilo one ljubavi niti sreće.

Bila sam još više zbunjena kad je visokim tonom rekao “ ti si rekla da ne možeš da imaš dece“.
Umalo se nisam srušila. Nije mi bilo jasno da posle tri god veze može da reaguje tako. Pitala sam ga zašto je takav, odgovor koji sam dobila nisam mogla da zamislim. Rekao je „zato što sam oženjen i imam dvoje dece“ !!!
U tom momentu mi se tlo izmaklo, imala sam osećaj da padam u rupu bez dna. Suze su same lile… Bila sam ljuta, isterala sam ga iz sobe i ostala da plačem celu noć. Pitala sam se šta li sam ja Bogu zgrešila da me ovako kazni. Razmišljala sam sta uraditi. Kako biti samohrana majka u drugoj državi, radeći za bednu platu i živeći kao podstanar?!! Teški momenti su bili ispred mene. Tada su mi moji roditelji dali najveću podršku i rekli da dodjem kući da će beba imati sve što treba. Odlučila sam da je zadržim. On je navaljivao da abortiram, sa on ne može imati još jedno dete.. Ne , ja sam čvrsto odlučila. Imaću MOJU bebu.

Nažalost i moja beba je otišla 🙁 

Zakazan pregled kod lekara u drugom gradu. On će da me vozi. Na pola puta, saobraćajna nezgoda. Sećam se bolnice, snimanja, šivenja… Beba još uvek ok, to me smiruje. Boli me svaka kost, svaki mišić… Sama u iznajmljenoj sobi , jedva ustajem , nikog da pomogne… borim se i uspevam. Oporavljam se i polazim na kontrolu kod ginekologa. 13-ta nedelja
Ali… uvek postoji ali. Kažu zbog nezgode, rendgena, ultrazvuka, anestezije velike su šanse da će dete imati problema. Opet moj svet tone… Sa bolom odlučeno je prekinuti trudnoću. Nisam znala kako se izboriti sa tim, kako preživeti.

Tuga velika a toliko sam se radovala 

7 god čekanja i sad moram da ubijem to malo biće. Sa njim i ja umirem. Neopisivo bol me kida. Ali borim se. Svaki dan mislim na to malo biće koje nije dobilo šansu. I danas me boli.Od tad sam bila skroz zatvorena, ne komunikativna…u nekom svom svetu. Nisam dozvoljava nikome da mi se približi. Imala sam momke koje sam poželela ali samo dok ja hoću. Bez ozbiljnih veza. Živela sam od danas do sutra. Prolazile su god. Ja i dalje sama bez planova za budućnost.

Ali kao i sve u životu, i ljubav se desi neplanirano.

Tako ja sasvim slučajno upoznah mog sadašnjeg muža. Nije bio plan imati vezu, strah je bio jači… Al on je bio uporan. Polako je počeo da osvaja moje srce i uspeo je. Nisam verovala da na svetu postoji ovakvo biće. Najbolji čovek na svetu. Ukrao mi je srce i mi počesmo vezu. Ispričao mi je da je on bio u braku 13 god bez dece i da su se razišli zbog toga. Nisam mogla da verujem.Pa i njegov život je kao moj.

Nisam razmišljala puno o tome u početku, ali posle 2 god veze počela sam opet da mislim o deci. Strah od neuspeha bio je ogroman. Šta ako zaista ne mogu, hoće li me ostaviti, da li će me manje voleti…
I onda jednog dana, uradio test i Sreći nije bilo kraja. Dve crteeeee posle 5 god . Nisam mogla da se pomerim. On je bio zbunjen, ali i uplašen. Nije znao kako reagovati. Oboje smo bili izgubljeni ali srećni.
Kontrole, doktori. Dečak je

Moj dragi presrećan,

Jedva smo čekali da zagrlimo to malo stvorenje.
Ušla u deveti mesec moj dragi odlazi poslom u drugu državu. Ostaje tri meseca. Teško mi je , sama a porodjaj se bliži. Volela bih da bude samnom taj dan ali prosto je nemoguće. Borim se sama. Doktor kaže termin 07.07 .
30.06 težak dan. Osećam se čudno. Ležem da spavam. Ponoć budi me poruka od mog dragog „SREĆAN ROĐENDAN. VOLIM TE“. I srećna i tužna. 1h posle ponoći počinje stomak da me boli, voda curka… Shvatam da je došlo vreme.

Polako se spremim , istuširam , pozovem sestru i krenemo u bolnicu. Kažu dva prsta otvorena. Usput sam zabranila svima mojima da jave moj mužu. Nisam htela da se brine a i htela sam ga iznenaditi.
Tako Bolovi postaju češći i jači. Oko 4h mi probuše vodenjak. Voda zelena. Hmmm…. oni se ponašaju kao da je normalno. I dalje ništa. 7h pregledaju me tri doktora, boli kao pakao ali sporo se otvaram. Ne daju mi da ustanem sa stola. Svako malo pregled, pa razglavljivanje na silu. Povremeno kao da gubim svest. 12h doktor kaže kontrakcije nisu dovoljno jake. Priključuju mi indukciju. Boli ubija. Svako malo injekcije protiv bola, za smirenje… Gubim snagu.

16h opet pregled i pokušaj prisilnog otvaranja. Kažu dovoljno otvorena ali ja nemam nagon da guram. Ništa. Sestre mi govore da guram na silu. Ali ja snage nemam. Nekako se saberem i počnem da guram na silu. Osećam da ne ide. Kažu krenuo je ali se zaglavio. Pokušavam opet i opet al ne ide. Počinjem da plačem jer ostajem bez snage. 17:30h hitan carski rez. U sali pokušavaju da mi daju epidural, bodu me 6 puta i ništa. Ne preostaje ništa nego totalna anestezija.

Konačno moja sreća je tu nešto što se toliko dugo čekalo 

Sledeće čega se sećam ležim u sobi sa još dve žene. Uzimam telefon da javim dragom , a tamo gomilu čestitki za rodjendan. Zovem ga i sva srećna ga obaveštavam da je postao otac. Dobili smo dečaka 3300kg i 50cm. U bolovima ali presrećna.

Ubrzo sam opet utonula u san.

Ujutru mi je babica donela bebu u i tad sam videla nešto najlepše u svom životu. Bila je to ljubav na prvi pogled, najlepši poklon za rodjendan ikad….
Došla je doktorka i rekla da je bebi dva puta pupcana vrpca bila obmotana oko vrata i da je to bio razlog što nije mogao da izadje. Naježila sam se pri pomisli šta je sve moglo da se desi. Sam Bog ga je sačuvao.

Ali drugi dan me zovu u drugu prostoriju da mi kažu da je bebin CRP povišen i da ima infekciju. Normalna vrednost CRP-A je ispod 5 a kod njega je 95. Plakala sam neutešno. Isti dan su došli iz drugog grada kolima hitne pomoći i inkubatorom i odneli moje maleno na odeljenje Neonatologije. Ostala sam u sobi , slomljena i izgubljena. Bolelo je.

Sledeća tri dana su mi bili godine. Svaki put kad majkama donesu bebe meni se srce slomi. Jedva sam dočekala dan kad ću izaći iz bolnice i isti taj dan otišla kilometrima daleko samo da ga vidim. Bol od carskog me nije sprečio. Ležao je onako malen u inkubatoru sa braunilom u glavi. Ni jedna majka nebi ostala ravnodušna. Još teže je bilo što muž nije sa mnom.

Sledećih 10 dana svaki dan sam vozila do bolnice da ga vidim samo pola sata i nazad. Rezultati su svakog dana bivali bolji i posle 10 dana izašli smo.
Dan kada sam došla kući i videla ga kako mirno spava u krevetiću pamtiću zauvek.

PORUKA ZA BUDUĆE MAME 

Čekajući 12 god a moj muž 18 , napokon postadosmo roditelji najlepšem stvorenju na svetu, a majka je dobila najlepši rodjendanski poklon.
Najpre smo imali jedno drugo, onda smo dobili njega, sad imamo SVE!!! Verujte posle kiše uvek dođe sunce , nama je došlo .

Bravo LAVICE !! Hvala mami Radmili na ovoj priči . Sigurno joj nije bilo lako da se svega priseti i da ovo napiše . Želim im divan život pun ruža ali bez trnja to je jedino što zaslužuju posle svega što su prošli u životu a pogotovo mama Radmila . 

autor priče . mama Radmila 

izvor. devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NAĐE NA DRUGIM PORTALIMA ! 

I ove priče su osvojile vaša srca

Komentara
Loading...