Od neopisive sreće do suza,stresa I nervoze

Jutra 30og decembra sa mojim suprugom Sam otišla u kupovinu i rezervaciju stvari za našeg malog andjela.

13059347_849154048546756_468493636_n

foto-privatna arhiva

- Oglasi -

U prodavnici Sam osetila da mi se nešto čudno dešava. Kao da me je Bog pogledao,baš tog dana Sam trebala da imam kontrolu kod svog doktrora i prvi CTG(jer Sam prethodnog dana ušla u deveti mesec). Otišli smo do kuće da se spremim za pregled i uputili se ka bolnici…Prethodno sam kući primetila da izgleda da mi je pukao vodenjak,ali nisam paničila.

Dolazim kod Dr,on obavlja prvo uz pregled a zatim i vaginalni, i potvrdjuje mi da je vodenjak pukao i da Sam otvorena 2prsta. Rekao mi je da podjem kući,spremim stvari i da me čeka za sat vremena na odeljenju. Bilo je malo straha u meni,pa čak i po koja suza jer mi je termin porodjaja bio 29og januara,ali samo sam mislila o mojoj bebi i o tome kako ćemo se brzo družiti.

U salu Sam ušla u 17:30. Uključili su mi indukciju,koja me je posle nekih 2h razbila.Imala Sam jake bolove i počela još da se otvaram…oko 21:25 doktor je rekao da počinjemo sa porodjajem.. Ne mogu vam opisati to…porodjaj je bio baš lak, iz trećeg napona Sam u 21:37 rodila mog Vuka. Po rodjenju je imao malu kilažu 2330. I bio dugačak 50cm. Moj prvi susret sa njim je bio neopisiv,ali kratko je trajao jer su ga posle par minuta odveli u drugu prostoriju a meni rekli da postoji mogućnost da ga tokom noći ubace u inkubator,jer je rodjen pre vremena…

Sve Sam to nekako lagano prihvatila,ali slede teški dani za mene..Vuk je tokom noći uključen na kiseonik. Svaki naredni dan je za mene bio pravi pakao.Svaki dan su mu vadili neke nalaze i isčekivanje istih je za mene bila prava večnost. Sreća je što Sam imala predivne cimerke u sobi koje su me svaki minut tešile i bodrile da cu i ja Vuka uskoro uzeti u svoje naručje..

Za Bozic doktori su odlučili da me obraduju i Vuka su izneli iz inkubatora. Mojoj sreći nije bilo kraja. Dozvolili su mi da budem malo sa njim. Pola sata su moje suze same padale niz lice,gledala Sam gai ljubila. Sutradan je Vuk donesen kod mene na prvi podoj,ali zato što je bio jako mali i prethodno naviknut na flašicu znala Sam da ću ga teško naviknuti na dojenje..tako je I bilo

Ali nisam očajavala,iako Sam želela da ga dojim jer mu je to najzdravije,Vuk je od prvog dana dolaska kući na dohranu i sada posle 3ipo meseca ima već preko 6kg.

Sada je to veliki bebac koji se samo smeje i ja ne mogu zamisliti ni jedan dan bez njega. Bili smo odvojeni tih par dana u bolnici ali smo sad definitivno nerazdvoji. On je moj junak! Svim budućim majkama želim da kažem da u svim trenutcima budu jake i uvek misle pozitivno jer Bebe od prvog dana svu našu tugu i stres osete.line9

Hvala mami na priči . Želela je da ostane anonima i ja to poštujem .

Malom Vuku želim divno i bezbrižno detnjistvo . Pravi mali borac i treba da nosi takvo ime

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA

izvor.devetmeseci.net

Mame šaljite nam i vi vaše priče . Priču možete da pošaljete u inbox stranice Devet meseci u maminom stomaku

Komentara
Loading...