Satima bih ti mogla pričati o tome, o mom iščekivanju tebe, o svakom danu i noći u kojima sam maštala o boji tvojih očiju, kose, o nožicama i ručicama koje su svakim udarcem otimale i to malo sna, a opet mamile osmeh…
Započinje priču mama Marija
Satima bih ti mogla pričati o momemtima u kojima je ljubav prema tebi bivala sve veća i veća…
Znam da moje reči još uvek ne razumeš, tako si mali… Ali sam sigurna da ih osećaš. U boji mog glasa, u dodiru moje ruke, u otkucajima srca svaki put kada te nežno prislonim na grudi.
A nije bilo lako...
Tog jutra osetila sam da ćeš kroz samo par sati stići. Kažu da majke to osećaju… Koliko radosti, toliko i bojazni. A onda je usledio i niz komplikacija. Jedino što sam uspela uraditi u svoj toj jurnjavi lekara i sestara, bilo je da javim tvom ocu kako krećem na operaciju. Da me vode. Da žure. Samo to. A toliko toga sam želela reći…
- Oglasi -
Sećam se da su mi oči bile uprte u lekare koji su se spremali da me operišu, znate li onaj pogled u kome svesno svoju veru, nadu, život polažete u njihove ruke? Ja ga još ne zaboravljam.
Držala sam se nekako grčevito, sine, sve dok te prvi put nisam ugledala. Jedva su te izvukli iz mene.
Nasmešila sam se tvojim okicama, a kako je tvoj prvi plač bivao sve jači, tako je moje srce bivalo sve slabije… Pogled na monitor, srčani ritam, pritisak, sve je padalo, ja sam “padala”… Mnogi se boje i strepe od takvih trenutaka, mišljenja su da bole, da su užasni, strašni, da se opireš, trzaš…
Medjutim čovek baš tada shvati da je u tom momentu neobjašnjivo smiren, da bukvalno sa osmehom prihvata da se nešto dešava, i da je na putu da ode… Osećaš želju za snom. Da si jako umoran. Blažen.
A onda sine, trgnula me je cev u ustima, ponovo sam mogla da dišem, glasovi, i neka tečnost koja se sjurila u venu, pričali su nervozno o mojim raširenim krvnim sudovima i krvarenju… Nisam marila.
Moja želja i odluka, moja pobeda bila.je da tebe živog i zdravog donesem na svet i vidim te.
Jesam, na kraju sam se “izvukla” što bi rekli. Iako je tvoj život bio moj jedini prioritet, sam Bog i lekari ipak nisu odustali od mene. Od života.
Pre svega života koji si mi udahnuo svojim prvim plačem, kako u svoja tako i u moja pluća. Života koji si mi ti vratio.
Života na prvi pogled, sine…
M. J. A