Nizak rast kod dece može biti uzrokovan nekoliko različitih faktora, uključujući:

1. Genetske predispozicije: Ako roditelji imaju nisku telesnu visinu, verovatnoća je veća da će i njihovo dete biti nisko.
2. Nedostatak hormon rasta: Ako hipofiza ne proizvodi dovoljno hormona rasta, to može uzrokovati nizak rast kod dece.
3. Hormonalne poremećaje: Poremećaji u proizvodnji hormona kao što su tiroidni hormoni ili hormoni štitne žlezde mogu uticati na rast dece.
4. Bolesti: Nekoliko bolesti kao što su celiakija, hronične infekcije i dijabetes tipa 1 takođe mogu uzrokovati nizak rast kod dece.
5. Nepovoljne životne uslove: Nedostatak hranjivih materija i loše životne uslove takođe mogu dovesti do niskog rasta kod dece.

Lekar može utvrditi uzrok niskog rasta kod dece putem fizičkog pregleda i dodatnih testova, kao što su krvni testovi i rendgenske snimke. Na osnovu rezultata, lekar može propisati adekvatno lečenje.

Projekat ‘Rast deteta = Zdravlje deteta’ ima za cilj da širi svest o zdravom rastu kod dece.

Sa ass. dr Sandrom Stanković, dečijim endokrinologom, pričali smo upravo o tome šta karakteriše nizak rast, kako se postavlja dijagnoza niskog rasta, kao i šta je to normalan rast kod dece.

Kako se definiše nizak rast i zašto se javlja

Nizak rast znači da je telesna dužina (ako se radi o detetu mlađem od 2 godine), odnosno telesna visina, ispod donje granice normale za uzrast i pol, objašnjava naša sagovornica i dodaje da se najčešće sreće kao porodična karakteristika ili kao posledica konstitucionalno usporenog rasta. Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali, naglašava dr Milenković, to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu na pregled, čim se poremećaj uoči.

– Takođe, nizak rast može biti prouzrokovan različitim poremećajima zdravlja kao što su nedostatak hormona rasta, intrauterusni zastoj u rastu, celijakija, poremećaji u razvoju kostiju (skeletne displazije), nedostatak hormona štitaste žlezde, različiti genetski sindromi i drugo. I mnoge teške hronične plućne i sistemske bolesti, bolesti koje dovode do insuficijencije bubrega ili zahtevaju dugotrajnije korišćenje glukokortikoida u terapiji, kao i teške srčane mane, različitim mehanizmima ometaju proces normalnog rasta i deca ostaju niska – objašnjava dr Milenković.

Asfiksija na rođenju utiče na rast

– Ako je dete imalo asfiksiju na rođenju, ako je ostalo bez kiseonika, zbog teškog porođaja i ako je zbog toga došlo do oštećenja hipofize, rodiće se sa normalnom dužinom, ali će se zastoj u rastu ispoljiti već u prvoj godini života. Isto važi i za genetske uzroke nedostatka hormona rasta. Nizak rast usled smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotireoze) ili usled hroničnog limfocitnog tiroiditisa, javiće se onda kad dete oboli, a to može biti u bilo kom životnom dobu.

Takođe, sve ovo važi i za celijakiju (alergiju na gluten) koja je veliki imitator i u kojoj nizak rast može biti i jedini problem zbog koga se dete javlja lekaru, a ona, kao što je poznato, takođe može da se ispolji u svakom životnom dobu – ističe eKlinika portal dr Milenković.

Aplikacija za praćenje rasta olakšava roditeljima

U vremenu novih tehnologija, najjednostavnija i vrlo komforna stvar za roditelje je praćenje linearnog rasta kroz aplikaciju za telefon koja se zove „Karta rasta”. Aplikacija je dostupna i za Android i za iPhone i iPad uređaje, i besplatna je.

Porodično nizak rast i porodično usporen proces rasta

Objašnjavajući da lečenje poremećaja rasta zavisi od uzroka i da, na sreću, najveći broj dece niskog rasta nema nikakav zdravstveni problem, dr Tatjana Milenković kaže da u tim slučajevima njima nije ni potrebno lečenje.

U ovoj grupi su deca niskih roditelja, i tada je reč o porodično niskom rastu. Takođe, dr Milenković navodi da u grupu pacijenata koja se ne leči, spadaju i deca koja kasnije izrastu i kasnije ulaze u pubertet u odnosu na vršnjake, ali dostignu normalnu visinu u odraslom dobu – tada se govori o „porodično usporenom procesu rast“. Ova deca slede, „kopiraju“ model rasta svojih roditelja i problem se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica.

– U slučaju teških hroničnih bolesti (teške srčane mane, maligne bolesti, nekontrolisana astma…), javlja se poremećaj rasta jer ga remeti osnovna bolest, a kada se ona stavi pod kontrolu ili kada se završi lečenje, i dete ponovo počne normalno da raste.

Ako se, recimo, radi o hipotireozi, dobiće nadoknadu hortmona (L-tiroksin), i rast će se normalizovati.

Kod celijakije, prilagođeni režim ishrane tj. celijačna dijeta će usloviti i ubrzanje rasta, a da li će dete kasnije dostići normalnu visinu, zavisi pre svega od toga koliko je osnovni poremećaj dugo trajao kako je teklo lečenje, kao i kakav je bio ishod. Kod jednog broja dece niskog rasta utvrdi se nedostatak hormona rasta i tada ga deca dobijaju kroz terapiju. Sve spomenuti terapijski tretmani su najčešće vrlo efikasni ako se sprovode redovno i u zadovoljavajućem trajanju – kaže dr Tatjana Milenković.