OBJASNIO !Ja nisam “pomagač” u kući, ja sam deo toga!

U popodnevnim satima navratio je prijatelj. Uz kafu smo razgovarali o životnim i svakodnevnim stvarima. U jednom sam trenutku rekao: “Pričekaj malo, idem oprati suđe i odmah se vraćam.” Pogledao me kao da sam rekao da idem izraditi svemirski brod. Odgovorio je s mešavinom iznenađenja i divljenja: „Super je što pomažeš svojoj ženi. Ja ne pomažem svojima, jer kad to učinim, ona ne pokazuje zahvalnost, na primer prošli dan sam oprao pod, a nisam čuo ni hvala. “

Seo sam natrag i objasnio mu da ne “pomažem” svojoj ženi jer mojoj ženi ne treba pomoćnik – treba joj suprug. Ne radi se o pomoći, jer imamo podelu odgovornosti. Živimo zajedno u kući, pa je očito da čistim ovu kuću jer je i prljam.

Nisam pomoćnik svojoj ženi u kuhinji jer ako i ja moram jesti moram i kuvati.

Nisam pomoćnik svojoj ženi koji pere suđe – to činim jer i ja prljam tanjire, čaše i viljuske.

Nisam pomoćnik svojoj ženi oko dece, jer to su i moja deca i to je i očeva dužnost.

Nisam pomoćnik svojoj ženi u pranju ili slaganju odeće – to činim jer je to i moja odeća i odeća moje dece.

Ja nisam “pomagač” u kući, ja sam deo toga. Što se zahvalnosti i zahvale tiče, pitao sam prijatelja kada je zadnji put zahvalio supruzi, kad je završila s čišćenjem kuće, pranjem odece, menjanjem posteljine, kupanjem dece, kuvanjem, brigom o ostalom…

Kada si joj zadnji puta rekao: “Odlično, dušo! Fantastična si!”?

Ova vam se priča čini apsurdnom? Neprimerenom? Zašto očekujete nagrade i pohvale kad jednom u životu operete pod? Jeste li se pitali o tome? Možda je to zato što naša kultura još uvek nalaže da je briga o kući ženska odgovornost i da muškarac ne mora ucestvovati u tome. Zahvalite svojoj supruzi kako biste želeli da vam se zahvali. Krećite se, ponašajte se kao pravi supružnik, a ne kao gost koji dolazi samo jesti, spavati, okupati se i zadovoljiti telesne potrebe… Osećajte se kao kod kuće. U svojoj kući!