Od kako smo u Norveškoj naučila sam da ih pustim da istražuju, naučila sam da je čista odeća potpuno nebitna kada vidite radost na licima.

Deca u Norveškoj.

Naša draga čitateljka Katarina piše za naš portal devet meseci .

Ja sam jedna mama troje neverovatno aktivne, radoznale i karakterne dece.
Oduvek sam volela decu, ja od svoje srednje škole sam uvek govorila da ću imati dve devojčice i
dečaka. U mom slučaju se to i ostvarilo.

Sa njih troje koji su po godinama jedno drugom „do ušiju“ svakodnevno ima smešnih situacija.
Emilijino sakrivanje po ormarima, Damjanovo pentranje u stanu po cevima od centralnog grejanja,
Helenino grickanje crvenog karmina. Recima nikako dočarati njihove smešne gestove, ali zato postoji
101 forografija smešnih situacija. Mama je brza na okidaču da zabeleži svaki trenutak….jer…brzo
rastu. A mame naravno uglavnom iz rog razloga ima najmanje na slikama.

Naučila sam da i pored toga što sam mama, ipak sebe moram staviti na prvo mesto. Moram brinuti o
svom i fizičkom zdravlju i psihičkom pogotovu. Jer srećna mama – srećna deca. Još ako nas ispunjava
zajednička neka aktivnost pa to je takav nalet emocija i uspomena koje stvaramo zajedno.

Od kako smo u Norveškoj naučila sam da ih pustim da istražuju, naučila sam da je čista odeća
potpuno nebitna kada vidite radost na licima.u nekoj njihovoj aktivnosti koja naravno podrazumeva i
isprljanu odeću- mašina sve pere.
Imaju 3 odela koja po potrebi menjaju zavisi od vremena… kišno odelo,park odelo, zimsko odelo.

U Norveškoj deca u školi nemaju obrok tako da se sprema kući i nosi u školu, to su uglavnom sendviči
i obavezno je voće uz mlečni obrok. A mi se tome prilagodjavamo i u dogovu sa našim skolarcem
svaki dan ima drugačiji obrok kakav ona hoće. Osim školskih obroka u kući mesimo zajedno, deca se
uključuju u pravljenju lakših obroka, i to obavezno svi. Jer kod nas je pravilo ili svi ili niko… jer
obavezno plakanje ako se neko od dece isključi zbog nekog razloga. Tako da u svemu smo zajedno.

SVAKI DAN KUVAMO .

Svaki dan se kuva, imamo voća u izobilju, i mesa….samo još da poradimo na boljki zvanoj – povrće…
U vrticu su obroci uglavnom „suvi“ knekkbrøt je glavni i razni namazi uz njega, kavijar, neki namazi sa
sirom, petkom imamo topli obrok, ( to ne znači da je kuvano) to može biti pizza, hotdog viršla, riblji
stapići i neko povrće kuvano uz to.

Kada ima dete temperaturu ne dolazi u vrtić, može se vratiti u kolektiv 24h nakon što temperature više nema, ako dete povrati 48h od povraćanja može u kolektiv, ne jure se nikakve potvrde po lekarima. Osim ako nisu neka teža oboljenja.
Jezik se uči lagano uz igru… spontano počinje se od svakodnevnoh predmeta koji ih okružuju jer ih
svakodnevno i koriste, i svakodnevnih fraza u obraćanju. (Vrtić)
Dok u školi zavisnosti od mogućnosti škole- deca ili imaju ličnog asistenta koji govori maternji jezik
deteta i norveški pa mu pomaže 1-2h svakodnevno u skoli. Ili ima posebno odeljenje u koje se ide 1h
dnevno tokom školskog dana i opet kroz igru, pesmu, ponavljanje, slikovito se uči jezik. ( škola)

Mi smo prosečna srpska porodica sa nekim normalnim ponašanjem, a sada i u novoj sredini kojoj se
svakodnevno prilagodjavamo i to nam ne pada teško, jer nam se ovde sve dopada.

Tolerancija na nered u decijoj sobi i dnevnoj srazmerno se povećava sa brojem dece. I pored toga što
su bile malo napornije godine iza nas, uz njih troje. Neopisivo je lepo čuti i videti kako vam svaki dan
dodju i kažu „ mama volim te, tata volim te“ a okolina ( ovde u norveškoj) za njih kaže da su bistri,
samopouzdani, otvoreni,direktni i radoznali.

Ovo su tek prve godine detinjstva u novoj sredini koja ih je oberučke srdačno prihvatila… ono
ozbiljnije tek sledi. Tako da trenutno uživamo što nam je najveća briga oko njih da li su jeli, spavali i
imaju adekvatnu obuću i odeću.
Svidja mi što ovde im konačno pružamo širinu prostora, da mogu bezbrižno da trče, da skaču, da viču,
da plaču, niko se neće buniti. Sigurnost dece u okruženju je na najvećem nivou, poptuno sam
rasterećena kontrolisanja dece gde su i dokle su.

Ovde se vozi polako, ovde se ne trubi, ovde se uživa! u svakom suncanom danu.

Svaki vikend smo zajedno, svaki vikend stvaramo uspomene. Ovde se
trudimo da zivimo dve česte Norveške izreke :

„Ne postoji lose vreme, samo neadekvatna odeca“, i
„ikke stres“ samo bez stresa!

Sa ovom.izrekom i završavam.!!

Komentara
Loading...