„Ono što se dugo čeka bude najlepše „

 Imam 21 godinu. Mlada sam se udala, prošle godine 17.og oktobra. Bili smo u vezi 2 godine nakon čega smo se odlučili da našu ljubav krunišemo brakom. Brzo smo odlučili da napravimo veridbu već u septembru, a u oktobru svadbu.

15577473_353961284969407_1150873953_n

FOTO.privatna arhiva mame Dušice

- Oglasi -

Maštali smo i o bebi i želeli što pre da je dobijemo. Mislili smo oboje smo mladi po 20 godina imamo, brzo će se desiti i to i ostvariće nam se san Nakon 7 meseci ostala sam u drugom stanju. Kada sam to saopštila suprugu počeo je od sreće da plače i prvo što je rekao bilo je ‘ To će biti tatina Čupka ‘ … Njegove reči i neopisiva sreća u njegovim očima su me jako usrećile.

SREĆA -RADOST-SREĆA

Bila sam presrećna jer je konačno test pozitivan, a suprug svoju sreću nije skrivao. Od toga dana planiramo sve za bebu, mi smo joj već dali nadimak naša Čupka, i počeli da planiramo šta ćemo joj kupiti i kako će ona izgledati. On je govorio da ima oči i kosicu na mene, a ja sam pričala da će biti ista kao tata.

U 4om mesecu odlazimo na 4D gde nam doktor govori da je devojčica. Oduševljenje i sreća su bili još veći. Meseci su prolazili, polako se približavao termin. Priznajem da sam bila jako uplašena kako ću ja to, da li ću moći prirodno ili ću morati na carski, šta ako krene po zlu…cela trudnoća mi je bila uredna i hvala Bogu beba sasvim zdrava…

Ulazim u 9ti mesec radim potrebne nalaze krv,šećer,i sve ostalo…sve je u redu. Čekam termin 25ti novembar. Svi su govorili devojčice se radjaju pre termina, moja mrvica je ipak ostala malo duže. kako se termin približavao tako sam sve više bila uplašenija kako i šta jer ne znam. Prvi put je najteže. Dolazi i 25ti novembar na pregledu otvorena prst, ništa specijalno. Doktor mi govori da dodjem na kontrolu u ponedeljak 28og i ponesem stvari jer ću ostati da ležim.

Tako sam i uradila. Nikakve bolove nisam imala. U ponedeljak otvorena prst i po, beba se spustila al ja bolove nemam. Doktor odlučuje da me sutra ujutru, tačnije 29og u 6h uključi na indukciju i porodi. Ja ostajem u bolnici, nadam se da će sve biti kako treba. S jedne strane tužna jer se razdvajam od muža a nikad se nismo razdvajali, sa druge strane puna sreće jer ću uskoro zagrliti svoje dete.

Tu noć mene vode na ctg u 22h, pokazuju se male kontrakcije, dežurna dr nije htela da me pregleda iako sam imala bolove. Vraćam se u sobu odlučna da sačekam jutro i 6h da me porode. Al od mog planiranja ništa. Lagani bolovi celu noć do nekih 3h ujutru, kad me baš steže da ne mogu da ležim a ni da hodam. Samo bih u wc i nije mi dobro. Odjednom mi vrućina pa zima i tako u krug..Odlazim u wc vidim sluzni čep ispao, uplašim se…nigde nijedne sestre da joj kažem da imam jake bolove.

PANIKA ME HVATA 

Počnem oko pola 5 da povraćam sestra dolazi i vodi me na ctg, kontrakcije nikad jače. Imala sam osećaj da se poradjam već. Ona govori idemo u salu, ja već u panici uplašena pitam se kakva sala, nema još 6h neće moj dr doći… vodi me ona u salu gore opet ctg bolovi još jači, ja povraćam i dalje. Nije mi dobro tresem se. Bojim se da li je sve sa bebom u redu. Babica me pregleda, uzima mi karlične mere, potpisujem neki papir a ni sama ne znam šta potpisujem, bolovi sve jači.

Ona mi govori idemo na sto. Ja uplašena još više kakav sto još nema 6h. Dolazi dezurna dr i pregleda me, otvorena 8 prstiju i pola 9og. Ja osećam iz mene izlazi nešto vrelo. Dr zove mog dr i obaveštava ga, on kreće ka bolnici al ne uspeva stići, meni porodjaj kreće. Nakon što sam osetila tu vrelinu iz sebe kako izlazi dr me ponovo pregleda i kaže puče vodenjak, 5:30. Ja se uspaničila ne znam šta ću. Ona kaze lezi na levi bok ja ne mogu da se maknem, imam osećaj da moram u wc što i govorim dr, a ona kaže ako ti se napinje napni se. Tu su dr, 2 babice, i sestra. Meni kreće prvi napon, babica govori da se napnem koliko mogu pokušavam da je slušam i radim kako mi govori, osećam da je glavica izašla. Drugi napon malo manji, i treći najmanji.

NA SVET JE DOŠLA MOJA LEPOTICA 

Moja mrvica se rodila u 5:40. Teška 3kg, i duga 51cm. Bila je mala kao tačkica. Moja duša. Hvala Bogu pa je sve prošlo kako treba. Dzaba strah, al dok ne proživiš ne znaš..line9

PORUKA ZA BUDUĆE MAME 

Iako se plašite, ne brinite se. Bog nas nikad ne zaboravlja i čini sve da budemo srećni.

Hvala mami Dušici na priči a malenoj lepotici želim divno i bezbrižno detinjstvo :*

autror priče . mama Dušica 

izvor.devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NAMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!

I OVE PRIČE SU OSVOJILE VAŠA SRCA 

 

Komentara
Loading...