Ovaj mit možemo često čuti, to je ujedno i glavni razloga zašto majke odustaju od dojenja!

Sigurno ste čuli bezbroj saveta o tome šta je mami dok doji dozvoljeno, a šta zabranjeno. Saznajte šta od svega toga ipak nije istina.

Svatko od nas je barem jednom čuo bilo kakav mit vezan uz dojenje, zasigurno je najpoznatiji mit o količini mleka koji se nalazi u dojkama.

Majka nema mleka

- Oglasi -

Ovaj mit možemo često čuti, to je ujedno i glavni razloga zašto majke odustaju od dojenja, ili pak nikad ne doje.

Često majke čuju da neke žene ne doje jer nisu imale mleka. Ta tvrdnja je zapravo fiziološki nemoguće.

Žene najčešće prekidaju dojenje zato što su uverene  da nemaju dovoljno mleka kako bi dojili svoje dete. Najveći neprijatelj uspešnog dojenja je upravo veliki manjak samopouzdanja kod majki. Dojenje je uravnotežen sastav, koji je dobro balansiran, te zavisi o potrošnji mleka. Što su majčine dojke češće i više korištene to će telo reagovtii i proizvoditi više mleka kako bi se zadovoljila potražnja za njim.

Stres i dojenje

Vrlo je raširen i mit koji govori kako su majke zbog velike količine stresa preko noći izgubile sve mleko iz dojki. To nikako ne može biti istinito, jer je nastajanje mleka proces. Pošto je oksitocin, hormon koji potiče izlučivanje mleka, vrlo osetljiv na stres, majkama se može činiti da su ostale bez mleka. One nisu ostale bez mleka, nego imaju problem sa refleksom otpuštanja mlijeka. Dok s druge strane prolaktin, hormon koji potiče proizvodnju mleka, pojačano luči poveće količine mleka upravo kad smo pod stresom. Na ovaj način je priroda odlučila da će očuvati dojenje zbog njegove važne evolucijske uloge.

Ishrana za dojilje

Često se čuje da dojilje moraju paziti što jedu, da moraju izbjegavati određenu hranu. Ne bi trebalo ništa izbegavati niti se bazirati na neku posebnu hranu koju su vam preporučili. Postoji način kako da se uverite da li ipak hrana utIče na dete. Jednostavno pojedite istu hranu i pratite reakcije deteta kroz nekoliko sati nakon dojenja.

Važno je da vam se prehrana sastoji od uravnotežene i zdrave palete voća, povrća, belančevina i žitarica. Ovakva prehrana neće uticati na kvalitet mleka niti na količinu koju možete izdojiti. Svakako da se ukus mleka menja kako majka menja prehranu, nego to je prirodan proces da se detetov organizam polako prilagođava za susret s novim ukusima.

Konzumacija kravljeg mleka za majke

Postoji takođe jedan mit koji kaže da majka mora piti mleko da bi proizvela mleko. Ovo je jedan od popularnijih mitova koji često čujemo. Kravlje mleko ne samo da odmaže mamama prilikom „punjenja“ dojki mlekom, ono može kod malih beba uzrokovati grčeve, alergijske reakcije te ekceme. Dečji stomačići vrlo teško vare  belančevine koje se nalaze u kravljem mleku, a uz to najčešći su uzročnici alergijskih reakcija,jer su sami po sebi alergeni. Umesto konzumiranja kravljeg mleka, pijte čistu vodu. Dete će kalcijum dobiti iz razno raznih ne mlečnih proizvoda kao što su žitarice, riba i tamnozeleno povrće (spanać brokoli i td )

Blizanci i dojenje

Kada imate blizance često imate priliku čuti da je dojenje teško ili nemoguće. Ovo je takođe čista izmišljotina. Majke blizanaca se slažu da je lakše dojiti blizance nego ih hraniti na bočicu.  Velik je broj majki koje su bez problema dojile blizance. Sve se slažu da je to vrlo naporno, ali ni jedna neće reći da nije ostvarivo.

 MIT?OBAVEZNO TREBA OPRATI BRADAVICE PRE DOJENJA

Nije potrebno pranje bradavica pre dojenja. Kad se bebe rode, već su upoznate sa mirisima i zvukovima njihove majke. Bradavice stvaraju supstancu na koju beba miriše i ima „dobre bakterije“ koje pomažu u stvaranju bebinog zdravog imunološkog sistema.

 MIT? NOVOROĐENČE I MAJKU TREBATE RAZDVOJITI DA SE MAJKA ODMORI

Lekari, medicinske sestre i babice često podržavaju u praksi „koža na kožu“ – takođe poznatu i kao nega majke kengura – odmah nakon rođenja. Kontakt koža na kožu odmah nakon rođenja bebe, (koji traje minimum jedan sat a trebalo bi da se nastavi što duže u toku dana i noći više nedelja) umiruje ne samo bebu, već i majku, koja se tako, po prvi put s “ove strane stomaka”, zbližava sa svojim detetom. Ovo je blagotvorno za sve trenutke kad je beba uznemirena a naročito za početak dojenja i uspostavljanje laktacije.

 MIT? DOJENJE DOVODI DO OPUŠTENIH GRUDI

Opuštenost grudi vezana je uz velike promene u veličini: taj je rizik vezan uz trudnoću, bez obzira dojite li ili ne. Ako se doji ispravno, ako se spreči natečenost i ako je odbijanje od sisanja postupno, grudima će biti naneta manja šteta, nego kad se laktacija grubo prekine nakon porođaja.

NEĆETE MOĆI DA DOJITE AKO TO NE UČINITE ODMAH NAKON POROĐAJA

Lakše je započeti s dojenjem ako se to desi u prvom satu nakon rođenja jer su bebini refleksi u to vreme veoma jaki. Međutim, laktacija se uspostavlja tokom prva dva meseca od rođenja. Ako bebu ne dobijete odmah nakon rođenja, ne znači da ćete imati poteškoća sa dojenjem, stavite je na dojku čim je dobijete. Ako vam je potrebna pomoć pri pravilnom postavljanju bebe na dojku, ne libite se, zatražite pomoć od sestre u porodilištu. Česti kontakt “kože na kožu” i stavljanje bebe na dojku pomoći će da se dojenje pokrene.

NE MOŽETE UZIMATI NIKAKVE LEKOVE AKO DOJITE

Bol nikako ne treba trpeti. Važno je da obavestite lekara da dojite i da pažljivo čitate uputstvo za lekove koje kupujete bez recepta. Možda će biti potrebno da uzmete lekove u određeno vreme ili u određenoj dozi ili da uzmete alternativnu formulaciju. Takođe biste trebali obavestiti pedijatra o bilo kom leku koji uzimate.

 

Komentara
Loading...