Pitaću te nešto, tebe ljudino, muškarcu, tebe koji sebe smatraš ocem tog deteta…
Jesi li se radovao njegovom rodjenju? Zašto ga sada tučeš? Zašto ga sada u srce maleno diraš?
Bojiš li se suza njegovih? Bola? Bojiš li se Boga?
Gde si bio kada se celim bićem treslo od temperature? Kada su mi ruke drhtale noseći ga hodnicima što od straha i zabrinutosti, što od težine, gde si ti bio čoveče?
Kada je plakalo i gledalo u mene tražeći pomoć, utehu, sigurnost. I to bezbroj puta. A sad ga tučeš, zar ne?
Gde si bio kada je pravilo svoje prve korake, učilo da govori i jede malenom kašičicom? Jesi li mu bio vetar u leđa ili onaj šamar od maločas?
Gde si bio kad se budilo u snu i tražilo zagrljaj? Je l’ udarcima brišes njene umrljane usnice koje su ti se do maločas smešile?
Hoće li njene suze oprati masnice i tragove tvojih prstiju? Neće. Hoće li njeno srce da zaboravi bol? Telo se regeneriše, duša čuva ožiljke a detinjstvo pamti…
- Oglasi -
Možeš li da gledaš kako trči prema meni i viče: “Mama, ja sam dobra, mama dobra sam… tata tuče mene.”? Šta da joj kažem? Šta da učinim? Da li da je grlim ili na tebe nasrnem? Jer prvi put sam je tešila i prošlo je. Drugi put isto tako. Treći put?
Pretukao si je opet, još više, bolnije… Udaraš u moju srž, krv i kost. Udaraš u nju. Ti bedniče, jer tate to ne rade… Zato te tako i ne mogu nazvati.
Jesam li je rodila da bi ti svoje frustracije i sindrome istresao na nju? Pa šta ako je posegla za maminom kremom i mazala lice? Pitaću te, da li se ta krema briše maramicama ili tvojim šamarima? Kremu sam skinula ali masnice sa njenog lica nisam uspela. To ćeš morati ti… I pred zakonom a i pred Bogom. A ja ću svoje čedo još jače prigrliti. Možda znaš njenu slabost, ali nisi svestan moje jačine!
Jer upravo ja sam NJENA MAJKA…
Aut. M. J. Arsić.
Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora