SAZNAJMO : ZBOG ČEGA JE VAŽNA PLODOVA VODA

Zahvaljujući naprednim metodama i tehnologijama praćenja trudnoće, danas se mnogo toga zna o razvoju ploda u maminom stomaku. Pomoću 4D ultrazvuka, buduća mama može da vidi kako se njeno čedo smeje, zeva, sisa palac… Ukratko, može da prati razvoj i rast bebe od prvog dana života u materici. A bebac se svih devet meseci “ljuljuška” u vodenom okruženju koje nazivamo plodova voda.

O toj životno važnoj tečnosti svakim danom saznajemo sve više detalja, a znanje o njenom sastavu, količini i boji lekari koriste da bi predvideli i sprečili eventualne poteškoće u trudnoći.

Od dana kada se oplođena jajna ćelija smesti u matericu, zaštićena je od svih vanjskih uticaja. Zametak štiti nekoliko ovojnica od kojih je materica najčvršća i najdeblja. Sledeća je posteljica koja ga opskrbljuje hranom i kiseonikom, te odvodi otpadne materije.

Na nju se nadovezuje vodenjak (amnionska kesa), koji počinje da se puni vodom čim se formira pupčana vrpca. Od tada pa do porođaja, ovo “vodeno gnezdo” biće udoban dom vašoj nerođenoj bebi. Ona u njemu pluta i izvodi “gimnastičke vežbe”, ali i ostavlja tragove na osnovu kojih se može utvrditi da li se njen razvoj odvija kako treba.

Šta je, zapravo, plodova voda? Reč je o providnoj i bezbojnoj tečnosti u kojoj se nalaze oljuštene ćelije bebine kože, zaštitne masnoće koje izlučuju lojne žlezde (koje štite bebinu kožu od uticaja vode), zatim belančevine, ugljeni hidrati, minerali (kalijum, kalcijum i natrijum), hormoni, supstance koje uzrokuju kontrakcije materice i deluju na zgrušavanje krvi, znakovi kompatibilnosti Rh faktora sa majkom, urin, kao i mnoge druge materije na osnovu kojih se analizom može saznati mnogo informacija o zdravlju i razvoju ploda.

Recimo, na osnovu analize izlučenog urina (da, beba počinje da piški još u maminom stomaku!), lekar može da utvrdi u kakvom stanju su njeni bubrezi. Sterilna mokraća je signal da je sa ovim organima sve u redu. S druge strane, pojava izmeta u plodovoj vodi (koja tada postaje mutna i zelenkasta) predstavlja problem koji ukazuje na hipoksiju ploda (nedostatak kiseonika), a ta situacija zahteva hitnu intervenciju lekara.

Ušuškani u najbezbednijem gnezdu

Dnevno se stvara od 400 do 1.000 ml plodove vode, a njena ukupna količina zavisi od veličine ploda i stadijuma trudnoće. Mehanizam regulacije količine plodove vode veoma je složen. U njemu, osim posteljice, aktivno učestvuje i sama beba: svakog dana ona proguta određenu količinu plodove vode koju potom njeni bubrezi prerađuju i izlučuju.

Ipak, postoje granične vrednosti količine plodove vode, pa tako njen višak ili manjak ukazuju na određene probleme.

Višak plodove vode (polihidramnija) ukazuje na komplikacije koje se obično pojavljuju između 21. i 37 nedelje trudnoće, a koje su povezane sa majčinim dijabetesom ili hemolitičkom anemijom, lošim radom bebinih bubrega, ali i višeplodnom trudnoćom kod koje u amnionskoj kesi jednog ploda ima više, a u drugoj manje plodove vode.

U slučaju viška plodove vode, materica vrši dodatni pritisak na okolne organe, pa trudnica otežano diše, oseća slabost, otiču joj noge zbog usporene cirkulacije krvi, te oseća bol i težinu u želucu. Osim toga, previše vode otežava osluškivanje bebinog srčanog ritma, a pošto plod ima previše mesta za pokretanje, često se dešava da se zbog toga pre porođaja postavi u pogrešan položaj – umesto glavicom ka dole, beba se namesti u poprečan pložaj, što umnogome otežava tok porođaja. U ekstremnim slučajevima, višak plodove vode može se izvaditi tokom amniocenteze, a dođe li do komplikacija, porođaj carskim rezom najbolje je rešenje.

Manjak plodove vode (oligohidramnija) povezuje se s nepravilnim radom bebinih bubrega i mokraćnih puteva. U toj situaciji beba ograničeno ili uopšte ne izlučuje urin u plodovu vodu. Osim toga, zbog nedostatka prostora nedovoljno se pokreće što može ostaviti negativne posledice na razvoj njenog skeleta. Manjak plodove vode može nastati i kao posledica problema sa posteljicom: pošto je ova tečnost delom proizvod majčinog krvotoka, logično je da se njena količina smanjuje ukoliko je cirkulacija krvi kroz posteljicu slaba.

U svakom slučaju, manjak ili višak plodove vode često su indikacija za prevremeni porođaj, pa je potrebno da trudnica bude pod stalnim nadzorom lekara.

Nakon ultrazvučnog pregleda i analizom određenih parametara, lekar može posumnjati na postojanje neke nasledne bolesti kod deteta. U tom slučaju, prenatalna dijagnostika nudi precizniji pregled plodove vode kojim se utvrđuje stepen zrelosti ploda i njegovo zdravlje. Reč je o amniocentezi, postupku kojim se kroz stomak uvodi tanka igla u matericu, vadi se mali uzorak amnionske tečnosti (oko 20 ml) koji se daje na laboratorijsku analizu.

S obzirom na to da se ceo postupak izvodi uz posmatranje ploda ultrazvukom, opasnost od povrede svedena je na minimum. Mnoge trudnice se na spomen reči “amniocenteza” uplaše, međutim, treba naglasiti da se komplikacije nakon izvođenja ovog postupka pojavljuju u zanemarljivo malom broju slučajeva. Osim toga, ova metoda primenjuje se samo onda kada je potreba za njom veća od rizika koji ona donosi.