Polazak u prvi razred! Savetovanje deteta koje ide u prvi razred o pravilnom ukapanju u društvo i shvatanju ozbiljnosti škole zahteva poseban pristup, jer je to ključan period u razvoju detetove ličnosti i stavova prema obrazovanju.

 

POLAZAK U PRVI RAZRED NE MORA BITI STRES ZA DETE

Vrlo često je polazak u prvi razred veći stres za roditelje nego za dete.

Retko kad ćemo čuti dete da nam kaže da brine o tome kako će se snaći u školi i uklopiti sa društvom, ali će nam zato to reći gotovo svi roditelji budućih prvaka. Ovakav stav roditelja, iako nije glasno izgovoren, lako se može preneti i na dete. Ne zaboravimo da smo mi njihovi modeli i da deca prate svako naše ponašanje, neverbalni stav, pa čak i promene u raspoloženju i to usvajaju kao svoje.

Polazak u prvi razred simbolično predstavlja početak procesa gde su roditelji ti koji treba da pomognu deci da se pripreme, uspostave nove navike i prevaziđu početne probleme.

Zbog toga je pre svega važno da umirite sebe, ali i da razgovarate sa svojim detetom o tome kako se oseća povodom polaska u školu.

Pitajte ga kako zamišlja jedan školski dan, školu i šta se dešava tamo, koje nedoumice ili strahove ima.

Razgovarajte o učiteljici i drugarima, ispričajte kako je vama izgledao polazak u prvi razred, pričajte anegdote iz svojih školskih klupa.

Ovaj razgovor ne bi trebalo da se pretvori u monolog roditelja, već je potrebno motivisati dete za razgovor i ostaviti mu dovoljno prostora da vas pita sve što ga zanima o školi.

 

Evo nekoliko koraka koje možete slediti kako biste pomogli detetu da se uklopi u društvo i shvati ozbiljnost škole:

Slušajte dete:

Prvi korak u pružanju podrške detetu je slušanje.

Postavite pitanja i aktivno slušajte njegove ili njene brige i osećanja.

Pokušajte razumeti detetove strahove ili nesigurnosti koje možda oseća pre nego što krene u školu.

Pohvalite uspehe:

Kada dete ostvari neki uspeh u školi ili van nje, nemojte zaboraviti da ga pohvalite.

To će mu pomoći da shvati da su trud i angažovanje važni, i da će biti nagrađeni.

Postavite realna očekivanja:

Važno je da dete razume šta se očekuje od njega ili nje u školi.

Objasnite mu da je škola mesto gde se uči i radi, ali da je takođe i mesto za sticanje novih prijatelja i iskustava.

Podstaknite samostalnost:

Postepeno podstičite dete da preuzme odgovornost za svoje školske obaveze, kao što su čišćenje radne sveske ili pakovanje torbe za školu.

To će mu pomoći da razvije samostalnost i organizacione veštine.

Učite ga empatiji:

Objasnite detetu važnost empatije i razumevanja prema drugoj deci.

Podstičite ga da bude prijateljski nastrojeno i da pomaže drugima kad god je to moguće.

Vreme za igru i odmor:

Neka dete shvati da nije samo škola važna, već i vreme za igru i odmor.

To će mu pomoći da balansira između obaveza i opuštanja.

Postavljanje ciljeva:

Razgovarajte sa detetom o njegovim ciljevima u školi.

Pomozite mu da postavi realne ciljeve i pružite podršku u ostvarivanju tih ciljeva.

Budite uzor:

Deca često uče putem posmatranja odraslih. Pokažite im da i sami cenite obrazovanje i razvoj.

Razgovarajte o problemima:

Ohrabrite dete da vam se obrati ako ima bilo kakvih problema ili pitanja vezanih za školu ili društvo.

Otvoren dijalog je ključ za rešavanje problema na vreme.

Podstaknite ljubav prema učenju:

Najvažnije je da dete razvije ljubav prema učenju. Pomozite mu da shvati da učenje može biti zabavno i ispunjavajuće iskustvo.

Saveti za dete koje ide u prvi razred trebaju biti pozitivni, podržavajući i prilagođeni njegovom uzrastu. Važno je da dete shvati da ima podršku svojih roditelja i da su škola i druženje deo procesa odrastanja.

Zašto neka deca imaju strah od škole

Strah od škole može biti prisutan kod neke dece iz različitih razloga, a razumevanje ovih razloga pomaže u pružanju odgovarajuće podrške i rešavanju problema.

Evo nekoliko uobičajenih razloga zašto deca mogu osećati strah od škole:

Strah od nepoznatog:

Prvi dan škole, posebno za decu koja kreću u prvi razred, može biti preplavljujući jer se suočavaju sa mnogo nepoznatih situacija, kao što su novi učitelji, druga deca, školske prostorije i pravila.

Strah od nepoznatog je prirodan, ali se s vremenom može smanjiti uz podršku i upoznavanje okoline.

Socijalna anksioznost:

Deca se mogu plašiti interakcija s drugom decom.

Socijalna anksioznost može biti posebno izražena ako dete nije sigurno kako će se uklopiti, stvoriti prijatelje ili se suočiti sa vršnjačkim pritiscima.

Akademski pritisak:

Neka deca se plaše škole zbog osećaja pritiska da moraju postići dobre ocene ili se suočiti sa zahtevnim školskim zadacima.

Osećaj nesigurnosti u svoje akademske sposobnosti može stvoriti strah od škole.

Nasilje i vršnjačko nasilje:

Deca koja su bila žrtve nasilja ili su svedočila nasilju u školi mogu razviti strah od povratka u tu sredinu.

Razdvajanje od roditelja:

Mlađa deca često doživljavaju stres pri razdvajanju od svojih roditelja, što se može pojačati kada kreću u školu.

Perfekcionizam:

Deca koja su sklonija perfekcionizmu mogu se plašiti neuspeha ili kritike u školi.

Strah od grešaka može ih obeshrabriti.

Zdravstveni problemi:

Fizički ili emocionalni zdravstveni problemi mogu uticati na detetovo prisustvovanje školi i osećaj straha ili nelagodnosti.

Kulturne razlike:

Deca koja dolaze iz različitih kultura ili govornih sredina mogu se suočiti s jezičkim i kulturnim izazovima u školi, što može izazvati strah ili nesigurnost.

 

Kako biste pomogli detetu koje oseća strah od škole, važno je komunicirati s njim, pružiti podršku, razgovarati s učiteljima i školskim osobljem ako je potrebno, i pomoći mu da razvije veštine za suočavanje sa strahom.

Takođe, važno je da dete zna da ga podržavate i da mu škola može pružiti priliku za učenje, razvoj i stvaranje pozitivnih iskustava.