Bio je to 18.novembar 2009 sreda i ako je taj mesec hladan meni je bio najtlopliji mesec u godini otišla sam u zagrljaj svom voljenom sa svojih 14 godina,tu počinje moja priča…
foto . privatna arhiva mame Melise
Moji roditelji se nisu slagali stim da tako mlada postanem žena sedam godina starijem čoveku medjutim ja se nisam obazirala na njihove reči bio to savet ili ne moje srce je govorilo da je baš on pravi i da ću snjim skrojiti moju sudbinu tako je i bilo…
U braku smo 4 godine solidan žvot radili smo trudili se da naš brak uspe živeli lepo ali ne potpuno jer nema dece.Naime zbog hormoskog statusa kako lekari kažu mlada sam bila nisam mogla ostati u drugom stanju punih 4 godina to su bili dani puni isčekivanja nadanja razočarenja boli i tuke ali moja upornost i želja za detetom je pobedila!
“PRVA TRUDNOĆA POSLE 4 GODINE BORBE “
Nakon dugih terapija uspem da ostanem trudna aprila 2013 sve je dobro bilo sama trudnoća protekla uredno 7.januar 2014-Božic ostajem na porodilištu gde me zadržavaju na patologiji zbog kontrakcija u 38 nedelji aparat kaže da sam spremna za porodjaj ali ja znam da nije vreme, lekari veruju aparatu i drže me par dana u isčekivanju.Ništa vidim da od mog porodjaja nema ništa i potpišem samostalan izlazak iz bolnice,odlazim…
Doktorka mi zakazuje 19-tog.janura 2014-Bogojavljanje inducirani porodjaj jer sam 40-ta nedelja…Nedelja 19.01 došla sam u 08h počelo je….Indukcija uključena u 10h nema resultata satima a ja u bolovima,odlučuju da izbuše vodenjak u 15h-to je bila velika greška lekara!Nakon 12h indukcije na iglama u kaiševima prikovana za porodjajni krevet mučim sebe i bebu do 21h otvorena 5 prsta ne ide dalje beba se umorila ja se umorila.
Najgore je što se beba ukakila u stomaku i stvorila infekciju …Pada tonus srčani ritam se smanjuje ja padam u nesvest od gladi i iscrpljenosti ne mogu više….Doktori donose papir sa odlukom da potpišem carski rez u 21:30h…Nakon više od 12h provedenih u porodilištu ja bivam porodjena carskim rezom u 22:45h rodim sina 3100g i 47 dugačak.Ja sam dobro, budim se i pitam za bebu kažu da ima visoki stepen infekcije crp povišen moraće na antibiotike ali biće sve u redu…Ok ja srećna preživeli smo konačno ću ugledati mog kralja kojeg sam čekala 4 godine…
Dovode ga ja ga gledam sa suzama u oči i shvatam da sam postala majka…Prošlo je 5 dana od porodjaja ja srećna jer znam da je sve ok i da mogu kući tako su mi bar rekli,moji pripremaju kod kuće doček u ne izvesnosti svi čekaju da vide mog malog junaka….
Dolaze doktori i sestre gde mi govore da imaju lošu vest…”Beba je ovako dobro ,napreduje sve je ok…Ali smo konstatovali da na kontrolnom pregledu glave postoji sumnja da vaš sin ima nešto na mozgu…!Nećete biti otpušteni sve dok ne ustanovimo šta pretstavlja ta senka…”Padam u očaj,depresiju lekari me ispituju šta sam pila u toku trudnoće kako je začeta beba da li prirodnim putem ko mi je vodio trudnoću…Bili su to još dodatnih pet dana plakanja u porodilištu,nisam znala šta me je snašlo…Pitam se zašto baš meni,šta sam skrivila Bogu dugo sam ga čekala zar da tako mali prolazi kroz muke…
Hvata nas vikend ne mogu zakazati magnetnu moraju čekati prvi radni dan to je bilo najgore isčekivanje u mom životu…Došao je i taj ponedeljak donose mi bebca pod anestezijom,drže u rukama nalaz suprug i ja ih molimo da nam odmah kažu resultate,nisu želeli dok komisija nije sela i razmotrila snimak detaljno…Konačno dolaze doktori govore:”Imamo dobre vesti Vašem sinu ne fali ništa to je samo deo ne razvijenog mozga koji će se vremenom sam razvati nije potrebna dalja intervencija…”Suprug i ja pogledasmo se nasmejali i rekli:”Dobro došli u Srbiju ovo je zemlja zaostala svega bar 30 god sa aparatima iz praisorijskog doba…
“DRUGA TRUDNOĆA”
”Šta reći muke i nevolje od samog početka naravno moj sin je sada veseo dvogodišnjak i hvala bogu ništa mu ne fali…… Tu ne staje moja priča….Moj prvi sin ima 7 meseci ja se opuštam, znam da su mi rekli nikako 6 meseci ne smem da ostanem trudna, i ajde kada je prošlo 6 meseci jedan mesec da izostavim,pa neću valjda ostati iz prve trudna ovog sam čekala 4 godine i sada ću baš odmah da zatrudnim….Da ja zatrudnim iz jednog puta saznajem dva meseca kasnije da ponovo nosim bebu.U strahu smo svi prvi carski je bio pre par meseci šta će se desiti,a ja nikako nisam htela da abortiram želela sam tu bebu…
- Oglasi -
Odradjeni su brojni testovi brojne analize bebac je dobro i ja mogu da rodim…Naporno je bilo sin mi je još uvek beba sama sam nemam starije pored sebe sve je na meni ali sam se trudila da sve izguram do kraja kako treba….Sve je bilo dobro nisam posumnjala ni na najmanju sitnicu da nešto nije u redu osećala sam se dobro….
35 Nedelja,04.05.2016 odlazim na kontrolu, po pozivu doktorke pod kritikom da dugo nisam bila na ultrazvuk kod iste doktorke koja mi je vodila prvu trudnoću.Legnem da odradi ultrazvuk….Nije dobro,placenta prezrela,ovo dete mora vani,nema dovoljno dotoka kiseonika .Kako je moguće da nisam primetila i ako mi je beba bila mirnija zadnjih par dana mislila sam da se sprema za izlazak…Rekla mi je:”Sada je 21h za 30 min da si tu idi kući spremi torbu i sredi dete ja ću spremiti salu.
”Tako je i bilo vratim se u 21:30h priprema do 22h oko 23h završen carski rez…Beba nije dobro…Reanimirana i pod kiseonikom uspu lekari da ga vrate u život,dobija samo 6-icu na rodjenju…Za 35 nedelja on je imao 2750g i dugacak 48cm .U inkubatoru je pod vitaminima i mineralima dobijao je sve neophpdne materjale koje nije imao u stomaku…4 dan sutra trebamo izaći iz bolnice tugujem za prvim sinom ne mogu više beba dobija žuticu ..Katastrofa dokle više pitam se…
Odem u bebi blok poznavajući lekare napravim kompromis snjima…”Date mi bebu večeras ako sve prodje kako treba idem kući sutra brinuću o njemu potpuno sam,molim Vas ne mogu više ovde sam preplakala ceo život ???”.Nasmejala se doktorka i odgovorila da ne može sve dok ne budu ubedjeni da ja mogu da se staram o prevremeno rodjenoj bebi sa žuticom neće je pustiti kući…Paaa beba je kod mene muka plače,kmeče hoće šetanje,hoće pričanje a ja iznemogla boli rana ne mogu se maknuti od kreveta … Borac sam rekla sam sebi da ja to moram i moguu… Posmatrali me cele noći obilazili nadgledali i ništa…
Dolazi visita ujutru i govore mi da sam polozila ispit beba se nije čula nahranjena i sredjena primiće vakcinu i mogu kuci….Jupiiii sva srećaaa meniii, konačno dolazim kući i uživam smojim andjelima….
A sada opet pokušavam želim treće dete i borim se i neću odustati dok ne uspem
Ni ovde se moja priča nije završila mukama nikad kraja bar meni …Sada je oktobar 2016.a ja se ponovo mučim da ostanem u drugom stanju,izgleda da mi je ovaj mesec propao,ali trudiću se i dalje dok ne ugledam ponovo dve crtice na testu…Znam da me mnoge žene ovde podržavaju i uz mene su,drago mi je što postoji ova grupa,jako mi je žao što ranije nisam saznala da postoji ne bi kroz ove muke sama prolazila….I tako u strahu da ostanem ponovo trudna ko zna šta će me čekati kroz život i treći porodjaj,ali ja sam se spremila da kroz sve prodjem,i više mi ništa nije strano i čudno,živom čoveku se sve dešava a on mora da stoji na nogama čak i kada ne može….
PORUKA ZA MAME
Poruka moje priče jeste da apelujem na žene da ne veruju mnogo lekarima jer što oni mogu da nas nasekiraju bez potrebe to ne može niko na svetu …!
Veliko hvala mojoj dragoj čitateljki i fb prijateljici Melisi na ovim pričama . Bravo prava LAVICA !!
Želim joj puno puno sreće da ostavari i ovu svoju treću sreću što toliko želi . Ali samo polako stres jako utiče na plodnost i to morate da budete svesne . Ovo važi za sve žene . A ovde možete da pročitate nešto više što sam vam pisala ( Stres je opasna kočnica za plodnost)
autor priče . mama Melisa
izvor.devetmeseci.net
SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!
I ove priče su osvojile vaša srca
- PRIČA JEDNE LAVICE : Moja borba za dete nije bilo nimalo laka;
- NAJGORIH ŠEST SATI U MOM ŽIVOTU : Moj Novak se rodio da živi i mora da živi
- Zaboravite da ABORTUS postoji. Mogla sam i ja.. Al sad nebih imala nju
- POSLE 6 GODINA BORBE DA POSTANEM MAJKA NAPOKON SAM OSTVARILA SVOJ SAN