Da se podsetimo njene prve priče
Ona započinje svoju priču
Kasnila mi je par dana menstruacija zakazala termin kod ginekologa I ja prije odlaska ginekologu počnem krvarit . Odradim ja test krvi pokaže mi da sam trudna ali nažalos jako kratko bila trudnoća od 4 nedelje I nažalos tim krvarenjem ja izgubim to malo biće u sebi.
Gubitak prve bebe ali opet mi bog dao drugu šansu
Jako razočarana jer sam jako željela bebu ali nažalost sve što želiš Bog ne daje . Posle te trudnoće moj suprug I ja smo bili jako uporni za 2 trudnoću koja se i desila nakon 4 mjeseca. Bili smo jako sretni moj početak trudnoće nije bio sjajan do 5 mjeseca sam imala strašne mučnine non stop gubila na kilaži posle sam se bolje osjećala do dana dok moja doktorica nije rekla da je mali karlično I da idemo kod doktora u glavnoj bolnici da on vidi da li je moguće da pokušaju da ga okrenu.
Beba nije lepo okrenuta
U glavnoj bolnici nas doktor prima i kaže da je beba jako sitna da je okretanje lako ali da postoji problem da je njemu sužena pupčana vrpca i da niti hrane niti kiseonika unosi koliko mu treba. Tu polako počinje moj pakao zakažu okretanje bebe o kojem niti ja niti moja okolina nije znala puno bilo me je mnogo strah ali eto htjeli smo probat ali nažalost to okretanje bude neuspješno .5 puta ga je doktor okrenuo ali on se odma vraćao u stari položaj .Ali eto prodjemo I taj pakao puste nas kući zakažu za 7 Dana carski rez kojeg me nije bilo ni malo strah .
U 7 sati ujutru smo trebali biti u bolnici ali mališi se žurilo dobijem bolove u 2 naveče i ja trpim do 4h i ako sam znala da ću ići na carski suprug mi je bio na poslu a znala sam da će ga teško pustiti sa posla zato je svaki minut bio važan .U 4h nisam mogla više zvala supruga on napustio posao i odveo nas u bolnicu
Kreće porođaj i šok
Porodjaj kreće i rodi se mamin sin kad su mi ga stavili pored glave osjećala sam se tako srećno ispunjeno ne umijem to ni opisat ali taj osjećaj je kratko trajao naša sreća je trajala svega 2 dana, Ja o mojim bolovima I ne pišem jer sam na to I zaboravila kad sam čula da postoji sumlja da moj mališa ima daunov sindrom moj se svjet okreće naglavačke ja od šoka ne mogu da pričam a njega da pogledam podojim nikako ne želim .
Doktori nas hitno šalju u drugu bolnicu gdje se njemu rade razna ispitivanja glave srca kukova sluša ali bukvalno svega I ostajemo u bolnici 7 Dana 7 dan stiže nalaz koji nam potvrdjuje sumlje doktora iz druge bolnice moje nade su postoj ali kad su izgovorili da je nalaz stigao.
I da je tačno da mali ima daunov sindrom ja gubim tlo pod svojim nogama najgore u svemu ovome što ja živim u njemačkoj jezik još nisam naučila suprug zna ali on nije bio s nama u bolnici ujutru bi došao kasno ja sam sve sama obavljala osjećala sam se kao krivom što sam rodila takvo dijete nidje podršku nisam mogla dobiti .Roditelji mog muža jednom su došli u bolnicu i ako smo mi boravili 10 dana blago rečeno moj život se pretvara u pakao a imam samo 22 godine a prolazim sve ovo jedna stvar koju sam spominjala non stop jeste bože šta sam ti ja skrivila ovako mlada
Poruka za buduće mame :
Manje stresa u trudnoći ja sam ubjedjena da me je to dovelo do ovoga a pažljivo birajte svoje partnere jer njihova podrška mnogo znači u ovom ludilu ja sam bila na ivici razvoda što ne znači da neće ni doći do njega nažalost.
- Oglasi -
A SAD SLEDI NASTAVAK
foto .Privatna arhiva mame Arijane
Kad shvatite da se sve u životu dešava sa nekim razlogom . Ja sam jedna mlada mama imam 26 godina ali imala dosta uspona i padova . Sa svojih 22 godine je bio moj prvi pad saznanje da sam trudna me je jako obradovalo ali ta sreća je kratko trajala svega 2 dana.
Počela sam krvarit i nažalost došlo je do spontanog pobačaja . Posle te trudnoće sve je nekako bilo teže sa 23 godine ja opet zatrudnim ta trudnoća bude ok sve do dana kad sam se porodila i kad sam saznala da sam rodila dijete sa daunovim sindromom.
To je bio veliki šok ali iz tog šoka smo brzo izašli volimo našeg sina jako, jako puno on je sunce u našoj tami . Ja sa 25 godina saznajem da sam opet trudna ogromna radost jer sam željela baš roditi mome sinu brata ili seku ali nešto nam nije išlo .
Nažalost u 10 nedelji trudnoće opet dodje do krvarenja gdje sam hitno odvedena u bolnicu na strogo mirovanje. Ležala sam 5 dana bez ikakvog pomeranja i nažalost saznamo da je plod uginuo odrade mi kiretažu posle te kiretaže ja sam imala osjećaj kao da su sve ladje potonule .
Ali morala sam krenuti dalje i biti nasmejana mama svom sinu . I evo napokon radosne vesti . Ja opet trudna sa mojih 26 godina . Kada sam saznala da sam trudna nisam znala da li plakati ili se radovati sad sam u 9 nedeji ovih par nedelja je za mene kritično ali valjda će sada sve biti u redu i ono što bi voleo moj sin jeste da je bata jer već je on smislio ime . Možda je za sve to malo rano ali eto mi se želimo radovati i sa vama urednice da sve to podelimo .
Ja im od srca želim sve najlepše , bata ili seka nije bitno , znam ja da će on voleti i seku ako bude . To su deca puna ljubavi . Toliko me je obradovala kad mi je javila nemate pojma koliko. Čekam vesti kad se Bože zdravlja porodiš .Ljubim vas i srećno !
Mama Arijana ima i svoju grupu na fb tako da posetite ih i tamo . KLIK OVDE
autor priče : mama Arijana
izvor.devetmeseci.net
pripremila urednica portala Sonja Milekić