PRIČA JEDNE MAME :LJUBAV ZNA DA BUDE SLEPA

0

Priča je jako tužna ali pročitajte .

slomljeno-srce2-1024x1022

,,Ljubav“ zna da boli……..iskreno sam se zaljubila u dečka koji je bio nežan,osećajan,pažljiv…suptilan…Bio je moj oslonac,moja podrška,rame za plakanje….moje svetlo na kraju tunela.Mnogo sam ga volela,iskreno,mislim najiskrenije do tada,a tada sam imala svojih zrelih 35.Živela za svaki momenat,svaki njegov dodir…..poželesmo da našu ljubav,za koju sada vidim da je bila samo moja uobličimo i dobijemo bebu.Tako i bi….iako sam već imala svoje dvoje velike dece,odlučih se ipak da rodim i treće,sada moju Princezu,moj život,razlog da nastavim dalje…neka je Bog čuva . Malo je reći da je obožavam …. i tako drage moje mame,ostadoh trudna,sva srećna,ali tu tek kreće moja tuga,patnja….promenio se moj voljeni,promenio u osobu,u nešto potpuno drugo.To nije bio čovek koji mi je skidao zvezde sa neba.Većinu vremena sam bila sama,u maloj sobi…više uplakana nego nasmejana,čekajući da on kao dodje sa posla….i noći su bile često hladne,bez zagrljaja,često i bez njega uopšte…a sve pod izgovorom da mora da radi.Nije više bilo toliko nežnosti,podrške,nije više bilo topline….osećala sam se da sam sama na svetu.Žena treba da je najsrećnija kada je u drugom stanju,a ja sam bila tužna,prepuštena….sebi,svojim mislima,samoći.Dani su odmicali,došao je čas porodjaja…noć,kako obično i biva…on,otac moje tada još nerodjene bebe je znao,video da su krenuli bolovi.Ništa po tom pitanju nije uradio….legao je u krevet kao i svake druge obične noći.Nije me držao za ruku,nije me tešio da će sve biti u redu….samo je mirno spavao,kao da se ništa ne dešava.Sama sam provela u blovima celu noć,da bih tek ujutru oko 8h krenuli nesnosni bolovi koji su naglašavali da će ubrzo i porodjaj.Sama sam skuvala i njemu i sebi kafu,stežući zube od nesnosnih bolova i probudila svog ,,dragog“ da ustane i odvede do Bolnice.Ne znam šta me je tada više bolelo,duša ili porodjaj koji je krenuo.Isprati me je sa običnom kesom za prodavnicu i nešto malo veša u njoj.Zatvoriše se vrata porodjajnog odeljenja i ja ostah sama sa mojom andjelčicom,molitvom Bogu da sve bude u redu i babicom koja me je pazila kao da mi je majka,a ne medicinska sestra……evo,i sada plačem,steže me tuga u grudima kada se setim. Bilo je bolno mnogo,sam porodjaj,ali rodih za neka dva sata moju zvezdu,moju nadu najveću,moju malu Andjelu tešku 3.150 kg,dužina 51cm….zdravu,čupavu i medenu  🙂  plakala sam,zahvaljivala se Bogu,sve je plakalo u meni….i srce od radosti i duša od tuge jer sam skoro sama sve to iznela,podnela.Izašle smo iz bolnice,čekala su me moja deca,Bogu hvala na njima ali nije bilo one radosti,onog ushićenja,nije bilo tople supe za izmučenu ženu,za porodilju kojoj treba sva pažnja i pomoć….samo tišina….napolju sneg,pahulje padaju sa neba,a moje suze kao i one,padaju i tope se,nestaju,kao što je nestala i njegova pažnja i ljubav prema meni,ako je ikada i bilo….pitam se sada nakon 3 godine?…..i…….i opet sama,kao da mu nisam rodila najveće blago….sama ceo dan,sama noćima…često je odlazio sa svojim drugarima na kafu,bilo je tu kao i ,,koleginica“ sa posla….za sve je imao vremena,samo za nas dve,njegove jedine dve sreće nije imao vremena,uvek je bio u žurbi….Te zime mislim da je više mojih suza isplakano nego što je pahulja palo 🙁 sama,skrhana od bola,u neverici da je TO ČOVEK kome sam dala celu sebe,najiskrenije,iz srca i duse…..

014

Eto toliko . Dovoljno da se shvati sa kakvim je čovekom živela i volela ga , rodila mu dete i šta je dobila samo suze bol . Zar mi to žene zaslužujemo . Zar one koje najviše vole najviše pate . Zašto ? Mene je ova priča baš potresla i pogodila . Čitala sam je sad i pisala u suzama .

- Oglasi -

Hvala mami Ivani što nam je otvorila dušu .

Želimo joj svako dobro i njoj i njenoj dečici . Oni su joj najveća sreća i najveća snaga .

Sva prava na priču zadržava sajt devetmeseci.net.

autor teksta . Mama Ivana

izvor:devetmeseci.net

 

- Advertisement -

Komentara
Loading...