Veliki pozdrav svim budućim mamama, podelila bih svoju priču sa vama, i dala bih jedan savet: sve kreće iz glave, krenite sa osmehom na porođaj, psihički pripremljene, i sve ce proci i ostati u najlepšem sećanju.
Započinje priču mama Aleksandra
foto. privatna arhiva mame Aleksandre
Druga trudnoća, termin 12.februar. Beba po ultrazvuku starija nedelju dana. Trudnoća bez komplikacija, bez tegoba…aktivna trudnica, koja se ugojila 25kg, ali ipak aktivna. Deveti mesec proveden bukvalno na nogama, priprema za dolazak bebe, generalno sređena kuća.
Ali eto problema…nedelju dana pre termina pritisak 145 sa 95. Odjednom. Tog dana sam bas bila uznemirena zbog toga, nije spadao, i bilo mi je loše. Nisam uzela ništa od lekova na svoju ruku, sačekala odlazak svom ginekologu. Sreća je ta što je sve prošlo sa terapijom, i nije se ponavljao. Pretpostavljam da je željno iščekivanje, sitno odbrojavanje, ushićenje uticalo na moj pritisak.
Došao je i taj dan, ponedeljak, termin porođaja…javljam se na klinici za ginekologiju, uradili ctg, ultrazvuk, ginekološki pregled…kažu sve je u redu, svakog dana dolazim na ctg, vode me po protokolu u dnevnoj bolnici. Kako prolaze dani tako je uzbuđenje i nestrpljivost sve veća…znala sam ako porođaj ne bude do kraja nedelje, da će me hospitalizovati kad budem došla sledećeg ponedeljka.
Svakog dana ctg, nema ni naznaka. Poneka slabija kontrakcija na šta kažu: To neće naterati bebu da izađe napolje.
Tegoba nisam imala…malo me je stigao umor, ceo deveti mesec sam bila stalno u pokretu a onda pad energije.
Subota, jutro…
Budimo se, ja osećam neke slabije bolove koji se ponavljaju. Ne obraćam pažnju na to, spremam se za polazak na ctg. Krećemo, ja gledam na sat, i merim razmak između tih bolova. Na ctg-u opet ništa nešto baš slabo…ginekolog dolazi, pogleda zapis, uradi gin.pregled, i kaže da nema promene, grlić nedelju dana otvoren 2 prsta, ali ako bude promene da dođem odmah.
Krećemo kući…ja merim vreme, kontrakcije se javljaju na 20min.
Stižemo, suprug ode sa drustvom na kafu, ja odlazim po dete, dolazimo kući, spremam ručak, sređujem kuću.
17h, odlazim do kupatila, i eto znaka…sluzni čep počeo da ispada. Taman da pozovem supruga, eto njega stigao.
Kontrakcije nastavljaju svojim tempom, ali na 15 minuta…nije se pojačao bol, blagi menstrualni grčevi.
U 20h počinje nešto da curi…nisam imala iskustva sa prirodnim početkom porođaja, prvi je bio indikovan pa sam taj deo preskočila. Pretpostavila sam da je u pitanju plodova voda. A i nisu dzabe žene pričale, kad krene znaćeš da je počeo. Bićeš sigurna da je to to.
21h, tuširam se, spremam stvari šta ću da obučem, dodajem stvari u torbu za Porodilište, na pitanje supruga šta radim, kažem-spremam se, možda ćemo uskoro na ono lepo mesto zvano Porodilište. ?
Sedim, gledam tv, osećam da se kontrakcije pojačavaju. Već su bile na 10 minuta.
22h, zovemo deku da pričuva unuka, pozdravljamo se, i krećemo. Srećni, biće uskoro, nestrpljivi.
Stižemo, rade ctg, dolazi ginekolog, kaže da idem ipak u Porodilište, dosta smo čekali. Rade gin.pregled, grlić 3 prsta. Oblačim njihovu, ne tako udobnu, ali čistu, spavaćicu, i krećem na ultrazvuk. Procena bebe-3,900.
Pozdravljam se sa mužem, uzimam torbu, i krećemo u Porodilište.
Dolazim u pripremnu sobu, kače ctg. Posle nekog vremena ustajem bez problema, odlazim na klistiranje, merenje, i vraćam se u pripremnu sobu. Baš opušteno, bez straha.
Buše vodenjak u 23,30h.
Bolovi su sve jači, ali opet, ne toliko jaki…na skali ne više od 90. Teško se namestam, beba čudno postavljena, prelezala na desni bok, kako bi se izmerila bebina srčana aktivnost.
Ginekolog dolazi u 1h, pregleda, kaže 6 prsta. Izlazi u hodnik, zove sestre rečima-drugorotka, odmah da se prebaci u salu.
Dolazi sestra ja pitam za epidural…ali nažalost, nije ga bilo tog vikenda. Ja se bunim, radila sam analize, prošla kroz savetovanje sa anesteziologom. Dolazi ginekolog kaže da je sad i onako već kasno, i da će brzo proći. Verujem i krećem salu.
Prolazi vreme, bolovi se nastavljaju. Dolaze stalno, proveravaju…u 3h kreću naponi. Odjednom se svi skupljaju oko mene, spremni za dolazak majušnog bića.
Babica prilazi, priča mi šta da radim.
Malo posle toga, to bi bilo to, rodila se naša princeza. Stavljaju je na moj stomak, pokrivaj spavaćicom, čekaju da vrpca prestane da pulsira. Seku je, beba počinje da plače. Mrvica, teška 3,590g, duga 55cm.
Stavljaju mi je na grudi, ljubim je. Nema lepšeg osećaja.
Ubrzo je nose u bebi blok, ja ostajem, vade posteljicu, proveravaju, a onda sledi ušivanje epiziotomije. Ovog puta mnogo bolje nego prošlog puta.
Ostajem dva sata u porodjajnoj sali. Javljam vesti tati, koji u sred noći dolazi u Porodilište da vidi bebu.
To bi bila moja priča.
Trudnice, samo opušteno krenite na porođaj…gledajte na to kao na nešto lepo, bolovi prođu. Krenite sa osmehom, i super ćete proći. ?
Divna priča . Hvala mami Aleksandri na ovako lepoj i detaljno opisanoj priči .
autor tekst mama Aleksandra
pripremila.urednica sajta Sonja Milekić
izvor.devetmeseci.net
Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .