Tokom trudnoće trudila sam se da se edukujem u vezi dojenja, išla u školicu za trudnice, na nekoliko predavanja i mislila sam da je to dovoljno. Nekako, podrazumevalo mi se da će mi dojenje ići lako i o adekvatnoj podršci nisam ni razmišljala.
Danas, da mogu da vratim vreme, edukovala bih se još više, ali na drugim mestima gde se priča o isključivom i dojenju na zahtev, gde bih saznala da dojenje nije samo hranjenje.. ne bih čitala razne portale a podršci bih dala najveći značaj, jer bez nje- sva informisanost je džabe.
Ta podrška je podrška okoline (žene iz okoline koje su DOJILE), poštovanje vaše odluke da dojite, i po meni najbitnija- PODRŠKA PARTNERA. Ja sam imala njega kojem je moja odluka da dojim bila isto toliko važna i koji me je podsećao na to koliko god je puta trebalo.
Tada nije ni bitno da li imamo podršku sistema..
- Oglasi -
Nažalost, u poslednje vreme svedočim neadekvatnim i neprofesionalnim savetima koje pedijatri daju majkama koje se nađu u izazovu sa dojenjem.
To govori koliko je učestalo da se pod “podrškom” dojenju podrazumevaju babske i zastarele priče. Meni je to postalo zabrinjavajuće jer se majke sa punim poverenjem obraćaju lekarima dok oni, u nedostatku informacija, neretko dojenje osude na propast. Sistemu fali edukacije, fali mu empatije, lepe i tople reči uplašenoj porodilji.
FOTO.Privatna arhiva mame Tamare
TO JE PODRŠKA!
Biće izazovnih momenata, to je sigurno, ali ako ste odlučne, za svaku prepreku ćete tražiti adekvatno rešenje i ne podleći iskušenju za adaptiranim mlekom.
To su oni najosetljiviji momenti kada umorne, iscrpljene od višesatnog dojenja i straha da je beba još uvek gladna- dobijete dobronameran “savet” najbližih : “što se mučiš, daj mu dohranu” ili “nemaš dovoljno mleka čim non stop sisa”..
Zato je trudnoća, posebno poslednjih par nedelja, pravi momenat da odvojite vreme za pripremu i informišete se o dojenju