I da imala sam svega sedam godina mala devojčica koja ništa nije znala.
Započinje priču naša čitateljka Bogdana.
Živela sam tada sa majkom nešto pre toga mi je baka preminula pa smo ostale same…i ubrzo posle toga sam smeštena u hraniteljskoj porodici ,ali ne nije to ništa pakao tek sledi…
Ne kažem nije med i mleko baš svakom u životu svima je teško svi imaju probleme jedino je to što oni možda bolje lažu!!!
Odlazim u nepoznato tamo gde nema ljubavi nema razumevanja tamo provodim čitavih 10god. Porasla sam zar ne…da porasla sam u veliku i krhu devojku koja ponekad nije bila dobra ,uvek sam za to bila kriva ja niko se nije zapitao da li je problem u njima možda…Da li mi možda fali nešto.
I da neposredno posle toga usledila je iznenadna i neobjašnjiva smrt moje hraniteljice…Ostala sam još nesto malo u toj kući kada su se izdešavale neprijatne situacije preko kojih nisam mogla da pređem…
Tri meseca kasnije odlazim u drigu hraniteljsku porodicu dalje od grada u jednom selu…još jedan košmar još jedan pakao i novo seljakanje. Još dalje od rodnog grada novo prilagođavanje novi pakao…Ili ,možda ne??… možda odlazim na mesto gde mogu da biram :; Da li hoću u pakao ili konačno sledi raj!?
01.03.2018. U drugoj porodici upoznajem divne ljude pune ljubavi koji na žalost nemaju svoju decu ali imaju već jednu devojčicu u porodici po njoj se vidi da svoj posao rade sa puno ljubavi i posvećenosti…
Tu sam naučila sve dobro kao i ono najbitnije porodica je svetinja i na prvom mestu!!!
Šest meseci kasnije upoznajem divnog mladića svega tri godine starijeg od mene. Zabavljamo se nešto kratko gde odlučujemo da se uzmemo. Da napomenem da sam tada još bila maloletna pa smo zbog centra za socijalni rad to morali učiniti samo ako ja pobegnem što smo i učinili !.
20.09.2018. tada su nastali mali problemi ali i ljutnja mojih hranitelja koje sam zvala mama i tata i dan danas ih tako zovem jer ih tako i smatram…Ubrzo nakon četri meseca braka saznajemo divnu vest koja mi je život promenila iz korena i hvala bogu na tome…Ostala sam u blagoslovenom stanju našoj sreći nikad kraja .Tada se i hranitelji mire sa nama sve je opet kao pre…
Stiže naša prva godišnjica braka .
- Oglasi -
20.09.2019. Hvala mom divnom suprugu što je bio uz mene i u sreći i u tuzi .Mnogo te volim mnogo ne bih te menjala ni za šta na svetu…
Ubrzo odlazim u bolnicu i naša princeza stiže 19.10.2019. U 00:10 .Hvala ti Bože dobro nam došla Helena sada odlazimo kući u većem broju i nikad srećniji…
Obećavam ti dušo da ćes imati sve što ti je potrebno a pre svega oba roditelja i beskrajnu ljubav volimo te tata i ja!!!
PORUKA ZA MAME !
To je moja priča i jedino što mogu reći je to da ne odustajete bili bez ljubavi bez roditelja bez igde ikoga verujte da se možete izboriti za bolje sutra svako u sebi ima lava ili lavicu koju mora da probudi ,ratnika koji može da se bori…
Imajte veru i nadu molite se i ostvariće vam se želja .!Meni jeste imam svoju porodicu koju sam želela imam razumevanje i ono što mi je falilo ljubav…
Hvala svima koji su mi u životu pomogli a najviše mojim drugim hraniteljima ili bolje reći roditeljima. Volim vas hvala vam što postojite a svima koji su u sličnoj situaciji kao mojoj, želim jedno da iz svega izađete uzdignute glave ,jači nego iko.
Volimo vas Petar ,Helena i ja!!!❤??
Autor priče . Mama Bogdana
izvor.devetmeseci.net
Sva prava na priču zadržava naš portal devet meseci ! Svako kopiranje i zloupotreba kažnjeno je zakonom ! Poštujte autora .
Ah kakava priča , iskreno pustila sam i suzu . Bravo za Bogdanu , hvala joj što je smogla snage da napiše svoju priču . Tako je nikad ne odustajte !…koliko god život vas rušio , lomio vratite mu još jače ! Snaga je u vama i izbor je vaš ,ili ste borac ili žrtva treće nema . Vaša urednica Sonja .