Psiholog Branka Tišma otkriva: Ove roditeljske fraze treba zaboraviti!

DOK SI POD MOJIM KROVOM, BIĆE KAKO JA KAŽEM ! POZNATO ??

Ponekad, u afektu, roditelj kaže nešto što nije hteo, nesvestan koliki uticaj samo jedna rečenica može imati na dete.

TV Prva istraživala je koje su najčešće roditeljske fraze koje ne bi trebalo upotrebljavati.

- Oglasi -

„Moraš da radiš šta ti se kaže, ne svađaj se sa mnom, dok si pod mojim krovom biće kako ja kažem..“ samo su neke od fraza koje smo svi kao deca čuli, a kao roditelji izgovorili.

„U suštini sve te reči koje roditelji u svom besu i nemoći iskažu su neke stvari oko kojih se ne razgovara, problemi oko kojih se ne razgovara gde roditelji deci nisu postavili jasne granice ili jasno saopštili i komunicirali sa njima da ne žele, da je to i to zabranjeno, na kraju krajeva ako ne postoji neki drugi razlog, ja sam roditelj“, kaže Branka Tišma, psiholog.

Jedna od „najpoznatijih“ roditeljskih fraza svakako je „Razgovaraćemo kad dođemo kući“.

„To deluje kao pretnja i zastrašujuće deluje na dete. Međutim, opet zavisi šta će se desiti kod kuće i na koji način će razgovarati. Isto tako deluje kao pretnja „Dok si u mojoj kući biće tako i tako“. Al’ to su te, neizgovoreni vaspitni stavovi, neizgovorena očekivanja. Bolje je detetu reći „Očekujem od tebe da se ponašaš tako i tako“, „Želim da budeš takav i takav“ a ne „Razgovaraćemo o tome“, kaže Tišma.

Zanimalo nas je i kako naši sugrađani reaguju kada ih deca ili unuci naljute i koriste li dobro poznate metode i fraze.

Šta kažete deci kada vas naljute?

„Ništa, ništa im ne kažem, nasmejem se i gledam da budem što korektniji“, rekao je jedan sugrađanin.

„Uzimamo ga u naručje i igramo se s njim, nije da ga sad nešto konkretno grdimo. Zanimamo ga sa nekim igračkama i tako“, kaže drugi. „Šta da kažem, malo je dete, nije namerno, ne zna, pokušam da je naučim zašto ne treba tako, šta je trebalo i tako“

„Ja sam malo strožiji, ali tako to ide, neko mora biti strožiji“.

„Isto bih voleo da i naše dete živi kao mi, nestašnije kao što smo mi pre, nego na telefonima da su“.

A da li koriste uobičajene fraze „Razgovaraćemo kad dođemo kući“? „A ima i toga, bude“…

U odnosu prema deci treba biti pažljiv i kada su u pitanju pohvale jer deca znaju šta je dobro, a šta ne, i da li tu pohvalu zaslužuju. A kakav je slučaj sa davanjem obećanja deci, poput „Sve će biti u redu“.

„Obično su to vrlo kritične i traumatične situacije kada govorimo detetu „Sve će biti dobro“. Sve će biti dobro, uvek sam uz tebe a tu treba uvek onaj dodatak, a to su sve delovi nekih rečenica. Treba dodatak „Biću uz tebe tu uvek“, „Podržaću te uvek u svemu“, „Zajedno ćemo proći kroz ovo“, kaže psiholog.

Normalno je da se roditelji ponekad naljute na dete i odreaguju burno. Međutim, važno je i neophodno sa decom razgovarati i staviti im do znanja da su voljeni i da će uvek imati podršku najmilijih.

BONUS !

Zbog građanskog zakonika kojim se „zabranjuje svako zlostavljanje dece, a posebno telesno kažnjavanje“, dobićemo razbijanje srpskog društva, uništenje porodice i divlje generacije.

Kod dece će se pojaviti epidemija rečenice: „Neću i šta mi možeš!“, a roditelji će izgubiti svaki autoritet.

Ovo tvrdi ugledni psihoterapeut dr Zoran Milivojević, koji se oštro protivi ovom zakonu pošto, prema njegovim rečima, porodici samo nanosi zlo.

Deca kod psihologa

– To je vrlo rizično. Kada pogledate filozofiju koja stoji iza toga, na prvi pogled ne izgleda problematično. Govori se da decu niko ne treba da udari, da treba da se razgovara s njima, i na prvi pogled bi to svako podržao, ali kada vidite šta se sve desilo u zemljama u kojima je sličan pravilnik primenjen, diže vam se kosa na glavi.

Na taj način država je roditeljima vezala ruke i onemogućila ih da vaspitavaju svoju decu – naglašava dr Milivojević.

On ističe da će, zbog usvojenog zakona, rezultati biti odvođenje dece kod psihologa na duge razgovore, koji će kod mališana uspostavljati psihijatrijske dijagnoze „hiperaktivnost i poremećaj pažnje na časovima“.

Država da se ne meša

Dr Milivojević smatra da država ne bi trebalo da se meša u privatne i porodične odnose:

– Samo se totalitarne države meštaju u privatne stvari kod građana. Ljudi uopšte ne shvataju koliko se ovim zakonom zapravo zadire u intimu i privatan odnos između deteta i roditelja. Poređenja radi, država i zakon ne smeju da vam propisuju koliko puta građani treba da imaju seks, pa tako ni kako da se vaspitavaju deca.

Tek tridesetak zemalja u svetu, dodaje on, prihvatilo je zabranu telesnog kažnjavanja, a u oko 160 država to nije zabranjeno. Na ove podatke, ukazuje psihoterapeut, treba obratiti pažnju.

To je jedan od dokaza da nije preporučljivo dati deci svu vlast i staviti na vrh hijerarhije u odnosu roditelje – dete – podvlači dr Zoran Milivojević.

autor :prva.rs

Komentara
Loading...