ISKRENA ISPOVEST : PRITUŽBA NA RAD LEKARA

Poštovani,

tužba na lekare

Obraćam vam se jer želim da prijavim lekarsku grešku. Naime, objasniću Vam u potpunosti slučaj koji se dogodio u Kliničkom centru Srbije na Ginekološko-akušerskoj klinici. Više od 7 godina lečim se od steriliteta i iza mene su dva postupka potpomognute oplodnje (VTO). Oba procesa rađena su u KCS. Prvi postupak radila je prof.doktor ——–, a drugi postupak dr —- i prof.dr —-. Obe vantelesne oplodnje radila sam u toku 2014.godine. Pre prve VTO, u KCS Višegradska radila sam laparoskopiju i HSG. Laparoskopiju mi je 2011.godine radila prof.dr  —- Naime, svi ovi podaci proverljivi su iz otpusnih lista koje imam. No, nakon druge neuspešne vantelesne oplodnje, s obzirom na to da više nemam prava na besplatne postupke o trošku fonda RZZO, odlučila sam se da sledeći postupak radim u privatnoj klinici. Privatna klinika je tražila da se uradi nalaz histeroskopije. Histeroskopija se radi na KCS na odeljenju Minimalno invazivne hirurgije gde sam je i zakazala za 19.02.2015. godine. Po pravilu odeljenja na koje sam primljena bilo je potrebno da se prijem u bolnicu izvrši 18.02.2015.godine. Sa svim potrebnim, urednim, analizama primljena sam na odeljenje i pripremljena za intervenciju za 19.02.2015.godine. Prilikom zakazivanja histeroskopije odlučila sam se za doktorku —-  koja mi je radila laparoskopiju 2011.godine i koja je bila moj izabrani doktor za prvi postupak neuspešne vantelesne oplodnje koji je rađen u istoj klinici 2014.godine.

Doktorku do dana histeroskopije nisam videla, poslednje viđenje sa doktorkom bilo je na dan zakazivanja histeroskopije. Na programu za intervenciju bila sam određena za vreme oko 10h. Sestra me je sa odeljenja MIH odvela u salu oko 08:30h. Lično mene niko nije upoznao sa samom intervencijom od osoblja, sve informacije koje znam o samoj histeroskopiji su moje lično interesovanje, kao i objašnjenje doktora iz privatnih klinika koji su tražili da istu intervenciju uradim. Potrebno je da napomenem da se na ultrazvuku (koji su radili drugi doktori na privatnim klinikama, kao i u Domu zdravlja Stari grad) na materici nisu videle nepravilnosti, te se od ovog nalaza očekivalo da se ispita unutrašnjost materice i eventualno ustanovi razlog neuspešnosti prethodnih postupaka VTO. Takođe, prilikom samog prijema na odeljenje, prijem je uradila stažistkinja sa odeljenja koja je uzela potrebne podatke o mom zdravstvenom stanju. Doktorki koja je uzimala istoriju bolesti, čije ime ne znam, rekla sam sve potrebne informacije o svom zdravstvenom stanju-o perforaciji slepog creva pre 20 godina (otpusna lista postoji), operaciji žučne kese, laparoskopiji i neuspešnim vantelesnim oplodnjama. Sve otpusne liste sa dijagnozama doktorka je imala na raspolaganju, kao i potrebne analize koje su neophodne za izvođenje histeroskopije.

No, da se vratim na trenutak kada sam, kako sam već napisala, pripremljena odvedena u salu. Osoblje, sa anesteziologom me je pripremalo za zahvat, a doktorku —- sam na trenutak videla u sali jer je kasnila na operaciju, naime to znam jer su je svi čekali, zajedno sa mnom na stolu. Kada je doktorka došla-tražila je moju istoriju bolesti da pogleda i naredila da me uspavaju. Sledeće čega se sećam je buđenje, kao i neverovatno jakih bolovi u predelu stomaka. Sećam se da mi je prva misao nakon buđenja bila da je nemoguće da ovako jako boli nakon histeroskopije. Neko od doktora mi je u toku buđenja rekao da sam operisana. Nakon toga sam odvezena na intenzivnu negu. Zahvat je počeo oko 11:30h, na intenzivnoj nezi sam bila oko 15:30h. Niko na intenzivnoj nezi nije želeo da mi kaže šta je operisano i zašto imam rez od skoro 15cm na stomaku, na mestu ranijeg reza od puknutog slepog creva. Ja rez ni ranu nisam videla, ali sam u tom predelu stomaka, iako sam primala lekove protiv bolova, osećala jak, intenzivan bol. Naime, kao što sam već napisala, 1994.godine operisala sam slepo crevo koje je puklo, te sam zbog toga imala rez po sredini stomaka (donja medijalna laparotomija). Upravo na istom mestu ožiljka od stare operacije ponovo sam osećala bol i po zavoju koji sam napipala shvatila da je i sada na istom mestu operisano. Jedino što nisam znala, a što je od vrlo velike važnosti je ZAŠTO sam imala operaciju? Na kliniku sam primljena radi histeroskopije koja se radi vaginalno.

Ponavljam da mi na intenzivnoj nezi niko nije rekao zašto sam operisana niti šta je operisano. U neznanju sam dozivala bilo koga, iako sam bila u bolovima, da mi objasni šta se dogodilo, šta je operisano i zašto je operisano. Na intenzivnoj nezi nisu dozvoljeni telefoni, te nisam mogla da kontaktiram ni supruga ni roditelje.  U jednom trenutku čula sam suprugov glas ispred vrata intenzivne nege i nekog od osoblja ko je rekao da sam dobro. Kasnije mi je suprug potvrdio da je to jedino što je saznao-da sam na intenzivnoj i da sam dobro, kao i to da ću verovatno, ako sve bude u redu, sutradan ujutru biti spuštena na odeljenje MIH odakle sam i otišla na histeroskopiju.  Niko se nije obratio niti meni, niti suprugu (koji je bio u bolnici sve vreme i čekao da me vrate na odeljenje sa urađenom histeroskopijom više od 4 sata). Suprug je u nemogućnosti da više čeka, sluteći da nešto nije u redu došao do informacije da sam na intenzivnoj, ali mu NIKO dalje ništa nije želeo reći. Ne želim ni da govorim kako sam provela taj dan i tu noć na intenzivnoj-sve se svodilo na razmišljanje šta mi je izvađeno iz stomaka i zašto?? Plakala sam i preklinjala dežurne sestre da mi kažu, međutim niko nije želeo. Davali su potrebnu terapiju a kada bih pitala šta je to što mi daju-nisu želeli da komentarišu. Neprekidno sam razmišljala o tome da li mi je izvađena materica jer mi je samo to padalo na pamet, pomišljala sam i na to da nisu izvađeni jajnici ili da nije nešto još gore.

Sestre su se na intenzivnoj samo gledale i niko do jutra ništa nije rekao.  Ujutru su došli da mi previju ranu. Tek tada se prvi put susrećem sa slikom-šta je urađeno. Tek tada prvi put vidim stomak i ranu koja nije mala (vertikalni rez od pupka ka maloj karlici dužine 13-14cm). Doktorka, koju ne poznajem, rekla bih da sam je videla u operacionoj sali kao anesteziologa, dolazila je da me pregleda u vreme vizite, ali nije želela da da nikakve informacije. Pitala je da li sam dobro i u jednom trenutku drugoj doktorki spomenula nešto u vezi laparotomije, ali se nije obratila meni. Ipak, činilo mi se da se radilo o mojoj operaciji.Na moje pitanje šta je operisano-odgovarali su rečima da će mi doktorka koja me operisala objasniti. KADA? Zašto doktorka nije objasnila odmah nakon operacije? Zašto bar suprugu nije objašnjeno tog dana gde sam i šta se dogodilo?  Nakon vizite na intenzivnoj, bez objašnjenja, spuštena sam na odeljenje MIH, odakle sam i otišla na intervenciju.

U prolazu sam ugledala supruga koji je čekao ispred intenzivne. Odmah je došao kod mene u sobu gde su me ostavili, ali mi je odmah i rekao da ni on ne zna šta se dogodilo i nije mu rečeno šta je operisano niti zašto. Ja sam ostala u sobi, nisam se mogla sama kretati niti ustajati iz kreveta, imala sam i kateter i dren u desnom delu stomaka. Još jednom ponavljam, ja i dalje nisam znala zašto sam operisana. To je već bio 20.02.2015. oko 08:30. Tek tada je glavna sestra odeljenja pozvala mog supruga da ode kod doktorke u kancelariju rečima da ,, iako doktorka uči za ispit koji ima, imaće malo vremena i primiće vas u njenoj kancelariji“.  Suprug je nakon kratkog razgovora sa doktorkom došao i obavestio me da sad nije ništa strašno, da mu je doktorka rekla da se desilo to da je prilikom histeroskopije videla mali septum koji je želela da otkloni laserom i da je prilikom tog skidanja septuma probila zid materice. Nakon toga je doktorka morala da proveri da li je laserom oštetila i crevo. Onda je započela laparoskopiju, međutim, s obzirom na to da ja od prethodne operacije slepog creva imam dosta priraslica-nije se moglo videti ništa, te je, kako bi bila sigurna da nije došlo do oštećenja creva, morala da me klasično otvori i proveri. Na sreću, creva nisu bila oštećena.

Nakon toga su me zatvorili. Sve te informacije dobila sam od supruga. S obzirom da nisam mogla da se pomeram čekala sam da doktorka dođe i meni lično objasni šta se dogodilo i ZAŠTO. S obzirom na to da doktorka nije sama došla, tražila sam od med.sestre da je pozove. Nakon nekog vremena doktorka je došla i ispričala isto to što je i suprugu rekla. Doktorka je sama rekla da je došlo do probijanja zida materice, nije to predstavila kao neku veliku grešku, niti sam u njenom obraćanju primetila da smatra da treba da se izvini zbog nečeg učinjenog. U bolnici sam nakon tog razgovora ostala još par dana radi redovnog praćenja. Pre dolaska u bolnicu pitala sam koliko ću ostati nakon izvršene histeroskopije i rečeno mi je da se ostaje 3 dana-dan kada te primaju bolnicu, dan kada se zahvat radi i sledećeg dana se odlazi kući. Ja sam zadržana, naravno, duže zbog komplikacija. Iz bolnice sam puštena kući  u utorak 24.02.2015. godine. Dren mi je izvađen 23.02.2015.godine. Doktorku sam videla tada-ona mi je izvadila dren i previla ranu. Nakon toga doktorku nisam videla. Poručeno mi je, od strane nje, da dođem u petak 27.02.2015. da mi se izvade konci. U petak, nakon dužeg čekanja, doktorka se pojavila i izvadila mi konce. S obzirom na to da je rana popustila na par mesta-bilo je potrebno praćenja. Doktorka me je obavestila de će ona biti na putu, te da se javim dr ——-, koji će pratiti.  Tada sam saznala da je i doktor——- asistirao na operaciji koja mi je rađena.

Nakon svega navedenog postavljam par pitanja: Ko je kriv za moj pretrpljeni bol-kako fizički, tako i psihički? Ja u bolnicu nisam primljena radi ovako komplikovanog zahvata-zašto sada onda trpim bolove i ko je kriv za moj ovako dug oporavak? Planirano je da u bolnici ostanem najviše 3 dana, međutim moj ostanak zbog nastalih komplikacija, odužio se, te su se planovi koje sam imala (kako na poslu, tako i privatno) neminovno morali odložiti – da li će iko za to odgovarati? Moj oporavak traje i dalje, ja neću moći da podižem teže stvari duži vremenski period, neću moći da se započnem proces vantelesne oplodnje najmanje 3 meseca nakon ove operacije, a i za kasnije je pitanje-koliko ću morati da čekam! Moja želja je bila da nakon završene histeroskopije u sledećem ciklusu počnem sa vantelesnom oplodnjom, međutim – da li ću ja to sada moći? Moja materica je sada u kakvom stanju?? Da li ja to znam u kakvom je stanju i kada će biti potpuno rekonstruisana nakon ovakvog zahvata? Naravno, tu se postavlja i pitanje priraslica, poznato je da se nakon velikih operacija pojavljuju priraslice. Ja sam već 1994.godine imala jednu veliku operaciju, takođe zbog lekarske greške, i od te operacije imam mnoštvo priraslica-da li to znači sada da ću ih imati još više? S obzirom da smatram da je nada mnom izvršena lekarska greška zbog koje ću imati mnoštvo posledica – da li će iko za to odgovarati i da li će mi biti nadoknađena šteta? S obzirom na to da se po mojoj istoriji bolesti već znalo da imam problema sa oplodnjom-zašto se višestruko nije vodilo računa da ne dođe do ovako velikih oštećenja? Na kraju krajeva, moj život je bio ugrožen-da li će za to iko odgovarati? Nedopustivo je da ja, kao pacijent, i moj suprug ne dobijemo nikakvu informaciju tako dugo nakon zahvata, te me zanima ko će odgovarati za duševnu bol koja mi naneta?

Zašto ja sada moram čekati oporavak kako bih mogla otiči na sledeći pokušaj VTO? Zbog koga? Zbog čije greške? Zbog čijeg nesavesnog lečenja? Ko je za to odgovoran? Da li pacijenti imaju prava da znaju kakav je zahvat rađen na njima i kada moraju biti obavešteni? S obziram na to što se dogodilo-zašto se doktorka nije potrudila da sa pacijentom razgovara o komplikacijama koje su se dogodile, te dodatno objasni i pojasni posledice koje će ovakav zahvat imati na zdravlje pacijentkinje u buduće, kao i na posebno delikatnu situaciju u vezi sa VTO? S obzirom da je meni dijagnostikovan obostrani hidrolapinx, te da me je doktorka 2011.godine laparoskopski operisala i tom prilikom zatvorila oba jajovoda, pa samim tim nemam drugu mogućnost da ostvarim trudnoću-da li je neophodno bilo pacijantu u takvoj situaciji napraviti ovakav dodatni problem i proći nekažnjeno? Sramno je ponašanje zdravstvenih radnika na ovoj klinici – zataškavanjem i zanemarivanjem ništa se ne postiže. Pacijent, čiji je život u Vašim rukama, neminovno ćuti i nada se da će se njegovom zdravlju posvetiti dovoljna pažnja. Da li se to i u praksi događa? Da li mislite da sam zadovoljna, sa rešenim problemom, otišla kući?

- Oglasi -

Ovo pismo poslala sam Upravi Kliničkog centra. Dobila sam odgovor u roku od 30 dana da se u 1% slučajeva dešava probijanje uterusa laserom. To je sve što sam dobila.

Ovo je strašno ja nemam reči !!

DELITE OVO DALJE !! NE DAJ BOŽE NIKOM OVAKO NEŠTO DA SE DESI !! SVI ĆUTE , SVAKO RADI ŠTA HOĆE ŠTA DA JE DOŠLO DO NEKE VEĆE KOMPLIKACIJE !!

ISKRENO SE NADAM I OD SRCA ŽELIM DA OVA ŽENICA POSTANE MAJKA .

EKSKLUZIVNO  za naš SAJT nam je poslala i stoji iza ove priče . Sandra.Jovanović.

izvor . devetmeseci.net

 

Komentara
Loading...