SAVETI Kako da preživete porodjajni stres

Rađanje deteta jedinstveno je iskustvo koje teško može da se uporedi sa bilo kojim drugim događajem u životu svake majke. Tokom porođaja, kao i tokom trudnoće, telo žene prolazi kroz čitav niz fizičkih i emotivnih stanja. Ali, čim beba ugleda svet, majka svu svoju pažnju i brigu usmerava na to malo, bespomoćno biće. U tom momentu, kod većine njih, sećanja na teškoće i bolne momente tokom porođaja počinju da blede.

 

Ali, pojedine majke ne zaboravljaju brzo na sve ono što su preživele donoseći svoje malo čedo na svet. Uznemirujuće slike porođaja proganjaju ih danonoćno izazivajući pri tom napade panike, nekontrolisano drhtanje celog tela i gubitak daha.

Ove majke često svoja bolna osećanja zadržavaju za sebe što se odražava na njihov odnos sa bebom i bračnim partnerom. Za određen broj majki, porođaj je nepodnošljivo, traumatično iskustvo zbog čega se zaklinju da nikad više neće rađati.

Jedan britanski časopis za kliničku psihologiju objavio je prvu ozbiljniju studiju o postporođajnom traumatskom stresu. Prema rezultatima tih studija, porođaj može izazvati traumu koja se po svojim posledicama može uporediti sa onom koju doživljavaju vojnici u bitkama.

Psiholozi takođe tvrde da se ovaj problem bitno razlikuje od postnatalne depresije kao i to da su njegove posledice daleko štetniji od nje. Ipak, još veća opasnost od postporođajnog traumatskog stresa krije se u postavljanju pogrešnih dijagnoza tokom porođaja, ili u njihovom potpunom izostanku. Većina žena, nikome ne želi da priča o svojim problemima i strahovima.

Ova studija ukazuje i na to da dužina porođaja, tip medicinske intervencije i intenzitet porođajnih bolova nemaju presudni uticaj na to da li će žena biti traumatizovana nakon porođaja. Ono što povećava šanse za ovo stanje jeste osećaj žene da nema kontrolu nad sopstvenim porođajem. Milioni žena iskusili su porođaj, ali svaka od njih doživela ga je na potpuno drugačiji način od onih drugih.

Porođajna iskustva žena mogu da se porede sa iskustvom žrtava nasilja, a ono što im je zajedinčko jeste – nesavladiv strah, bol i krv. Ali, ključna stvar u svemu tome jeste upravo ženina percepcija onoga što je doživela. Carski rez, kao specifično porođajno iskustvo, sam po sebi ne bi trebalo da izazove posttraumatski stres. To da li će ga neka porodilja tako doživeti zavisi pre svega samo od nje.

Kako da prebolite traumu?

  • Pričajte o tome, ako ne sa nekim ko vam je blizak, bar sa nekom stručnom osobom. Ili, jednostavno zabeležite svoja iskustva na papir. Ali, sačekajte pri tom dok ne budete potpuno spremni da iznesete svoje iskustvo i činite to malo-pomalo, ako vam je tako lakše. Ako, ipak, odlučite da zabeležite svoje iskustvo, učinite to u trećem licu, kao da se radi o nekoj sasvim drugoj osobi, a ne o vama.
  • Ne zaboravite na svog partnera. Muškarci i žene reaguju na različit način na stres nakon teškog porođaja. Žene su sklone da osećaju odbojnost prema svom partneru, pri čemu se povlače u izolaciju. No, ne smete prebacivati partneru za ono što nije uradio baš u onom momentu kad je to bilo potrebno. Umesto toga, razmišljate o tome šta sve može da uradi trenutno da bi vam pomogao. Zamolite ga da čuva bebu kako biste i vi imali vremena da uradite nešto što vam pričinjava zadovoljstvo i što će vas oraspoložiti.
  • Morate shvatiti da niste jedina osoba na svetu sa ovim problemima. Možda ćete se osetiti obeleženom i drugačijom u poređenju s drugim ženama, ali nemojte zaboraviti ni to da se mnoge od njih osećaju slično kao i vi.
  • Priznajte i prihvatite činjenicu da niste savršeni. Pojedine žene imaju potrebu da budu savršene baš u svakoj situaciji, zaboravljajući pri tom da je sasvim dovoljno i to da budu – „sam i vi imali vremena da uradite nešto što vam pričinjava zadovoljstvo i što će vas oraspoložiti.
  • Morate shvatiti da niste jedina osoba na svetu sa ovim problemima. Možda ćete se osetiti obeleženom i drugačijom u poređenju s drugim ženama, ali nemojte zaboraviti ni to da se mnoge od njih osećaju slično kao i vi.
    Priznajte i prihvatite činjenicu da niste savršeni. Pojedine žene imaju potrebu da budu savršene baš u svakoj situaciji, zaboravljajući pri tom da je sasvim dovoljno i to da budu – „samo dobre“ mame.

Posttraumatski stres sindrom je anksiozni poremećaj koji se razvija posle izloženosti nekom strašnom događaju u kome je osoba bila fizički povređena ili osetila pretnju po sopsteni ili život neke bliske osobe.

Naučnici su ispitali 89 porodilja od kojih je 80 odsto imalo porođaj bez analgetika.

Od ispitanih, ukupno je 37 odsto imalo neki oblik posttraumatskog stres sindroma, od čega je 3,4 procenta trpelo ozbiljne posledice.

Glavni razlog je bol, ali i strah o fatalnih komplikacija po njih ili bebu. Često je povezano i sa traumom stečenom tokom prethodnog porođaja.

 

Komentara
Loading...