Šta je digitalna demencija? (VIDEO)

Opšte prihvaćena definicija digitalne demencije je pogoršanje funkcije mozga kao rezultat prekomerne upotrebe digitalne tehnologije (računara, pametnih telefona i interneta uopšte).

Naziv demencija potiče od latinske reči dementia što u doslovnom prevodu znači ludilo ili bezumnost.

Digitalna demencija: Napretkom tehnologije život nam je sa jedne strane dosta olakšan, a sa druge strane posledice niko nije predvideo.

- Oglasi -

Naši pametni telefoni sada razmišljaju umesto nas ili bolje rečeno-oduzimaju nam pamet.

Mi zaista više nemamo potrebe da pamtimo bilo koji podatak. Sve informacije su dostupne na jedan klik, izguglamo ih u sekundi, tako da nas stalna povezanost sa internetom oslobađa mentalnih napora.

Naravno, laka dostupnost informacija jeste sa jedne strane benefit vremena u kome živimo ali sa druge strane predstavlja ozbiljnu opasnost.

Nekada su ljudi znali na desetine brojeva telefona napamet, danas jedva dva.

Nekada su ljudi znali odlično da računaju, jer je svakodnevni život to zahtevao, danas ne moraju da naprežu mozak ni za najprostije matematičke operacije- tu je kalkulator koji nam je zahvaljujući mobilnom telefonu uvek pri ruci. Tehnologija je toliko uznapredovala da nam naši telefoni pamte sve važne datume, podsećaju nas na rođendane, sastanke, broje nam korake koje smo napravili u toku dana…

Postavlja se pitanje da li uopšte imamo potrebu da razmišljamo i šta to konkretno znači za naš mozak.

 

Šta se tačno dešava u našem mozgu

 Dok prsti prebiru i vrte po ekranima, luče se dopamin i endorfin, pa je mozak kao na drogama. Deca vrlo brzo počinju gubiti interesovanje za svet oko sebe, ne postoji uzbudljivije i primamljivije mesto od onoga na ekranu.

Često postanu agresivni kada od njih zahtevamo da započnu neku drugu aktivnost.  Uz sve to, rezultat koji postižu provodeći vreme na internetu je odvlačenje pažnje, rasipanje energije i gubitak fokusa na ono što je važno. Što više vremena provode surfajući i igrajući razne igrice, deca će imati više problema s pažnjom i koncentracijom, lošije društvene veštine, postaju nesocijalizovana i frustrirana.

Uostalom, samo pogledajte kako izgledaju današnji dečiji rođendani. U igraonici, u kojoj postoji toliko zanimljivih sadržaja, vidimo decu poređanu kao sardine u nekom separeu, držeći mobilne telefone u rukama, igrajući igrice u tišini. Jedino s vremena na vreme čujemo neko dete kako vrišti, udara nogama po podu i mlati rukama jer ne može da savlada prepreku u igrici.

Baj Đi-onu (Byun Gi-won), doktor u Centru za ravnotežu mozga (Balance Brain Center) u Seulu sproveo je istraživanje kako bi posmatrao uticaj preteranog porasta upotrebe smart telefona na tinejdžere i zaključio je da je mlađa populacija u Južnoj Koreji veoma zavisna od digitalnih uređaja. Sedište Samsung Elektroniksa je u Seulu, tako da nije čudo što jedan od pet stanovnika ove azijske zemlje potroši više od sedam sati dnevno koristeći smartfon, dok 64% tinejdžera u Južnoj Koreji poseduje smartfon.

Takođe, Južna Koreja ima jedan od najviših internet prodora u svetu. Zbog svih navedenih statističkih podataka doktorove tvrdnje su zaista održive i opravdavaju sva dalja istraživanja.

 

Prema Baj Đi-onu prekomernom upotrebom digitalnih uređaja, leva strana mozga je preterano zaposlena, dok se desna strana jedva koristi čime se ometaju moždane funkcije i izazivaju rani simptomi demencije. Desna hemisfera mozga podržava kognitivne funkcije, poput pamćenja, pažnje, emocija, razmišljanja ,obrađivanja ideja, kontroliše kreativnost, trodimenzionalni osećaj i osećaj za umetnost, maštu, za poimanje boja i slika, oblika, snova, imaginacije i intuicije.Leva hemisfera mozga je povezana sa logikom i rasuđivanjem, zadužena je za pisanje, čitanje, logično razmišljanje, računanje  i analiziranje.  Nedovoljna upotreba određenih delova mozga vremenom može izazvati probleme sa pamćenjem, što dovodi do simptoma digitalne demencije koja alarmantnom brzinom pogađa našu omladinu.

Često čujemo rečenicu: “Mozak je mišić.” Mozak nije mišić. Mozak je najsloženiji organ ljudskog tela koji predstavlja deo Centralnog Nervnog Sistema (CNS). On nas čini svesnim, emotivnim i inteligentnim bićima i funkcioniše vrlo slično našim mišićima. To konkretno znači da zahteva svakodnevni trening kako bi normalno funkcionisao. Ukoliko zapustimo treniranje moždanih vijuga, dogodiće se isto što se dešava i mišićima- postaće mlitav, spor i nedovoljno aktivan.

Digitalni urođenici i digitalni došljaci

 Ulaskom različitih digitalnih sadržaja u svet dece, postavilo se pitanje kakav uticaj na razvoj mozga deteta ima prekomerna izloženost digitalnim sadržajima. Mark Prenski, američki pisac i govornik u obrazovanju razvio je 2001. godine tezu o digitalnim urođenicima i digitalnim došljacima.

Digitalnim došljacima smatraju se svi koji su rođeni pre 1985. godine, čiji mozak se razvijao bez prisustva digitalnih ekrana i koji su počeli da koriste digitalne tehnologije nakon što im se mozak formirao. Digitalni urođenici su oni koji su se rodili nakon te godine, tako da su rasli i razvijali se uz digitalne ekrane.

Digitalni došljaci raspolažu daleko većom količinu memorisanih informacija. Današnja omladina je u situaciji da, zahvaljujući digitalnim tehnologijama, nema previše potrebe da uključuje svoj mozak.

Došli smo u situaciju da celo čovečanstvo kognitivno propada jer se preterano oslanjamo na digitalnu tehnologiju. Učeći sa ekrana, a ne sa papira, učimo površnije, a informacije se kraće zadržavaju u našoj memoriji. Gubimo fokus i pažnju. Korišćenjem digitanlih tehnologija preko informacija se samo preleća čime informacije ne ostavljaju tragove u memoriji. Baš kao i ono što natipkamo u odnosu na ono što ispišemo rukom.

Sa zadiranjem digitalne tehnologije u naše živote i njenim dobijanjem većeg značaja od onog koji zaslužuje, počinju da se dijagnostifikuju među tinejdžerima simptomi kognitivnog opadanja, koji su uglavnom posmatrani kod starijih ljudi ili kod ljudi koji su doživeli ozbiljnu povredu glave, što je razlog za veliku zabrinutost.

Mozgu treba vežba

Naučite ih da koriste mozak umesto uređaja

Razgovarajte sa decom, postavljajte pitanja i zajedno tražite odgovore u knjigama, podstaknite ih da sami smisle rešenja i odgovore, da nađu način da reše problem, budite asocijativni u razgovorima, afirmišite razmišljanje.

Ograničite vreme upotrebe ekrana

Predloženo vreme upotrebe ekrana za decu svih uzrasta trebalo bi da bude ograničeno na dva sata dnevno. Trebalo bi da postoje „zone bez ekrana“, posebno u spavaćim sobama. Tokom obroka isključite sve digitalne uređaje.

Deco čitajte!

Da, čitanje je odlična stimulacija za mozak, ali čitanje štampanih knjiga. Istraživanja pokazuju da taj oblik čitanja značajno poboljšava pamćenje.

Interakcija sa stvarnim životom

Klinci treba da provedu većinu vremena u interakciji sa stvarnim ljudima i u stvarnom životu. Igrajte se na otvorenom, uživajte u hobijima. Grlite se I smejte se.

I ne plašite se da pustite svoje dete da se dosađuje. Život nije 24-voro časovna zabava, a dosada razvija kreativnost.

Kao roditeljima, naša je dužnost da brinemo o svojoj deci i štitimo ih od novih izazova.

Dozirajte, planirajte, dogovarajte se. I, pre svega, volite se.  A ako zaista želite da obavite dobar posao- ugasite internet i TV.

Ono što je zadatak nas edukatora u Brainobrain-u jeste da različitim vežbama i zadacima podstaknemo rad obe hemisfere mozga istovremenao, da poboljšamo pažnju, fokus i koncentraciju dece, da poboljšamo njihove socijalne i komunikacijske veštine, da ih naučimo da se lakše nose sa izazovima na koje će u životu nailaziti i da UVEK VIDE REŠENJE, A NE PROBLEM!

Autor: Dipl. inž. geol. Marijana Nikolić, BrainOBrain edukator
Autor/Izvor Dipl. inž. geol. Marijana Nikolić
Komentara
Loading...