Štitasta žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem oblika leptira ili štita lokalizovana u vratu,koja svojim radom učestvuje u gotovo svim metaboliškim procesima koji se odvijaju u organizmu i ima značajnu ulogu u rastu i razvoju dece.
Nedostatak hormona štitaste žlezde može da uspori bazalni metabolizam i do 40% a njihov višak da ga ubrza i do 100%.
Preko hormona koje stvara i oslobadja , štitasta žlezda učestvuje u radu svih sistema organa, deluje na telesnu masu tako što nedostatak hormona dovodi do povećanja a višak hormona do smanjenja telesne mase, zatim na kardiovaskularni sistem, na brzinu srčanog rada, na snagu srčanog mišića,na krvne sudove dovodeći do širenja ili skupljanja što prouzrokuje promene u krvnom pritisku, osećaj hladnoće ili toplote.
Takodje deluje na CNS, disanje, gastrointestinalni trakt( apetit, brzinu probave).
Poremećaji funkcije štitaste žlezde mogu da se kreću u dva pravca, u pravcu hipotireoze, odnosno smanjenen funkcije žlezde ili hipertireoze, odnosno povećane funkcije štitaste žlezde.
I u jednom i drugom slučaju postoji prelazna forma izmedju normalne i poremećene funkcije a to je tzv. subklinička hipo ili hipertireoza.
To je stanje koje se karakteriše poremećajem vrednosti TSH ultra(tireostimulirajućeg hormona)pri čemu su hormoni štitaste žlezde i dalje u granicama normale i obično u tom stadijumu još uvek nisu ispoljeni jasni klinički znaci bolesti.
Sve uzroke hipotireoze možemo podeliti na primarne i sekundarne .
Primarna hipotireoza nastaje kao posledica oštećenja same štitaste žlezde, dok sekundarna nastaje usled oštećenja viših nivoa hormonskog stabla odnosno hipofize ili hipotalamusa i ona je mnogo redja.
Najčešći uzrok primarne hipotireoze je hronično autoimuno zapaljenje štitaste žlezde tzv Hashimoto tireoiditis.
Nastaje kao posledica defekta u imunom odgovoru pri čemu imuni sistem prepoznaje pojedine elemente štitaste žlezde kao strano telo, te je napada dovodeći do njene destrukcije i progresivnog slabljenja njene funkcije.
Početak same bolesti je često neprimetan i pacijent može da ih postane svestan, tek pošto ga lekar ciljano pita za odredjene tegobe ili kada se one povuku nakon primene terapije.
Tegobe su u početku dosta nespecifične kao što su pojačan zamor, osećaj slabosti, hladnoće, stalna pospanost, gubitak koncentracije a neretko se dešava da prvo primete izmenjenu strukturu vrata koja nastaje usled uvećanja štitaste žlezde.
Ostali simotomi su suvoća kože, opadanje kose, krti nokti, dobijanje u telesnoj masi, obstipacije, oscilacija krvnog pritiska , poremećaj menstruacionog ciklusa.
Menstruacioni ciklusi su neredovni,počev od izostanka ciklusa pa do pojave nepravilnog i obilnog krvarenja.
Neretko se dešava da je neprepoznata i nelečena hipotireoza uzrok nemogućnosti ostajanja u drugom stanju ili pobačaja.
Zbog toga se pod obavezno savetuje kontrola rada štitaste žlezde kod planiranja trudnoće ili na njenom početku, bez obzira da li su pacijentkinje predhodno imale oboljenje žlezde.
Uzroci pojačane funkcije štitaste žlezde( hipertireoze) može biti Graves –Basedow bolest, takodje autoimuno zapaljenje žlezde, zatim postojanje jednog ili više nodusa u štitastoj žlezdi koji pojačano stvaraju hormone (toksični adenom ili polinodozna toksična struma) .
Ispoljavanje kliničke slike može biti sporo ili fulminantno u zavisnosti od težine i dužine bolesti.
Na početku bolesti pacijenti se obično žale na pojačanu uznemirenost, razdražljivost,promene raspoloženja ,poremećaj sna pojačano znojenje, stalan osećaj vrućine,treperenja celog tela ,lupanje srca i nelagodnost u grudima,pojačan apetit pri čemu se gubi telesna masa ,pojavu prolivastih stolica, što dovodi do slabosti i iscrpljenosti organizma.
Blagovremeno dijagnostikovanje i jednog i drugog poremećaja funkcije štitaste žlezde je jako bitno kako bi se zaustavilo propadanje organizma i obezbedio kvalitetan život pacijenta.
Dr Veselinka Jovanović
