Tata deli 14 stvari koje je naučio čuvajući 14 beba

Afro tata Terence Mentor, je 14 puta imao priliku da pazi na bebe i da stekne odredjena iskustva. On je proveo nekoliko godina sa decom koja su čekala na usvajanje. On i njegova žena su bas došta naućili iz ovoga.

11013118_10153193650805042_869545617713881352_n-650x433

Dok smo pokušavali da pronadjemo način da pomognemo deci koja čekaju da budu usvojena, naleteli smo na Teerence i poželeli da saznamo nešto više o njemu i njegovoj porodici.

- Oglasi -

Kako ste ti i tvoja žena rešili da budete uključeni u ovo?

Kada je moja sadašnja supruga (a tadašnje devojka) bila u poslednjim mesecima trudnoće imala je prijateljicu, socijalnu radnicu koja joj je rekla kako je teško pronaći osobe koje će usvojiti napuštenu decu i brinuti o njima. Dodala je i da, kada bi neko pomogao da pričuva i odgaja napušteno dete, bar nekoliko nedelja, meseci, to bi dalo socijalnim radnicima malo vremena da naprave najbolje planove za tu decu. Što se ovoga tiče, moram reći da je moja žena svetac. Kad je čula ovo odlučila je da svoje poslednje mesece trudnoće provede sa ovom decom. Pitala me je da li se ja slažem sa tim, i ja sam pristao čak i da joj pomažem u tome. Beba koju smo tog meseca uzeli ima sada 9 godina. Godinu dana nakon što smo se venčali želeli smo da uradimo sve da pomognemo ljudima u Cape Town-u, i shvativši da je moja žena stvarno sposobna za rad sa malom decom, odlučili smo da ponovo počnemo sa tim.

Kako je igledalo kada ste prvi put dobili dete?

Kada nam jave da će nam uskoro dati dete da brinemo o njemu, nas obuzme neko uzbudjenje. Uvek smo imali spremne stvari za bebu, garderobu, stvari za higijenu, ali smo uvek jurili da vidimo da li imamo dovoljno pelena, hrane i sl.

A kako izgleda kada dete treba da napusti vas dom?

Mislim da nema ništa gore od toga. Bebe obično budu sa nama od rodjenja, pa dok ne napune 3-4 meseca i za to vreme deci dajemo svu našu ljubav i pažnju koju bi imali od svojih roditelja, odnosno, volimo ih kao da su naša rodjena. Pa kada mora da ode, to je kao da ide naše dete. Puno suza bude. Ali često se desi da dete ne ode zauvek kod jedne porodice, već na neko vreme, tako da nekada imamo prilike da to dete opet vidimo i da provedemo neko vreme sa njim. Sa nekim porodicama ostanemo u kontaktu, pa održavamo kontakt i sa decom kad porastu. Obično me deca zovu „čika Terence sa kosom.“

Šta imate da poručite ostalim roditeljima koji bi želeli da rade isto sto i vi?

Drago bi mi bilo da čujem da ima još takvih ljudi koji su spremni da pomognu. Neću lagati, teško je. Zahteva puno vremena, strpljenja, odricanja, menja vam život i kida vam se srce kad dete treba da ide od vas. Ali voleti tu decu, poklanjati im pažnju bar i ta 3 meseca je nešto neopisivo. Jednoga dana to dete će nam biti zahvalno, čak iako se neće sećati nas. Takodje treba verovati i socijalnim radnicima. Ovi ljudi su obučeni da mogu da procene koje su osobe prikladne za pomoć. Ako oni misle da vam treba njihova pomoć za to vreme, dopustite im, poslušajte njihove savete. A tu je i dogovor izmedju mene i moje supruge. Ako jedno od nas ne može vise da izdrži u tome, mi prestajemo to da radimo, bez ubedjenja ovog drugog da pokušamo da nastavimo. Radimo sve dok to oboje želimo.

Imate li još nesto da nam kazete?

Mislim da smo baš puno naučili iz ovoga. Jer svaka beba koja je bila kod nas je na neki svoj način drugačija. Naučili smo kako da budemo što bolji roditelji. Naučili smo kako da budemo pazljiviji, strpljiviji. Najvaznije od svega, naučili smo kako da budemo tim. I sada dok vam pišem ovo, posmatram svoju trudnu ženu u poslednjim danima trudnoće, okružena stvarčicama za bebe, koje sortira, i shvatam da bez nje, bez svog partnera, ništa od ovoga se nikada ne bi desilo.

Prelepo zar ne ? Ako vam se ovo dopalo podelite sa prijateljima :* HVALA

 

Komentara
Loading...