Tata…
Kažeš da voliš mene, ali ne i mamu. Kažeš da me nisi od rođenja video jer ne želiš da gledaš moju mamu..A ipak si viđao mamu, a nisi želeo mene. Rekao si joj da ne želiš da se vežeš za mene.
REKAO SI JOJ DA ĆES MI BITI TATA KAD TI HOĆES, A SAMO TI ZNAŠ KADA ĆE TO BITI.
Ja ipak imam par pitanja za tebe.
Želeo si da preskočis plač, to famozno menjanje pelena, plač u noćima zbog zuba, temperature, alergije,prvu hranu, buđenje.
Pa da dođeš kad porastem.
Tata, preskočio si i moj prvi osmeh. Zagrljaj. Maleni lep zub.
Preskočio si kad sam prerastao prve pantalone. Do sad sam promenio 3 broja obuće. Preskočio si osećaj sreće kada sam prvi put ustao sam. Preskočićeš i moje prve korake. I moj prvi rođendan. Znam duvaću svećicu bez tebe.
Kao i uvek, ti si pošišan, lepo obučen, i uredan zar ne? Mirišeš..
Moja mama se ošišala i ofarbala samo jednom od kako sam se ja rodio. Tada je imala novca. Kosa joj je iskrzala, najčešće vezana u rep.
Zbog mene joj je sva odeća flekava. Na parfem ne sme da pomisli, kako ja ne bih dobio alergiju. Prvih 5 meseci mog života nije smela ni najobičniji dezodorans da koristi.
Ti tata piješ kafu svakog jutra, znam rekla mi je mama da voliš kafu sa mlekom.
Istim mlekom koje meni ne kupuješ.
Piješ je u miru. Moja mama je pije na po dva gutljaja, u galami, i uvek do pola.
Ti sedneš i pojedeš ceo obrok, dok mama jede po neki zalogaj, jer drži mene, skače i zabavlja me da ne plačem.
Tata, tvoj telefon je ok, ja sam mami slučajno slomio ekran, ispovraćao više puta. Ona nema novca da kupi drugi ali se ne buni, i dalje me voli najviše. Tata, ti imaš para za gorivo, mene mama pešaka vodi kod lekara. Stavi me u kolica, i pešači kroz ceo grad i nazad kući. Ona se ne ljuti na mene. Mama se ne oseća više lepom. Ne sme da ima nokte, kako ne bi mene ogrebala, ne stiže da se našminka, ostala joj je kilaža od porođaja..
Mama je često tužna, i često plače… Ponizio si je bezbroj puta .
Tata, kako možeš da dolaziš u naš grad a da ni jednom me ne vidiš. Provozaš li nekad svoja kola ispred naše zgrade, u nadi da ćeš me čuti kako se smejem sa terase?
Naterao si mamu da me nosi u rukama po javnim ustanovama, gde sam mogao da pokupim viruse, po kiši, suncu i snegu, kako bi dobila priznato očinstvo na način koji si ti zahtevao, da bi na kraju odbio nakon višemesečnog šetanja moje mame sa mnom u rukama.
Zar ti nije žao nekada mene?
- Oglasi -
Šta sam ti ja skrivio? Spavao sam kada smo se upoznali. Ne znam ti ni boju očiju, ali mama kaže da imamo iste oči. Ne znam ti ni smeh, ali mama kaže da imam smejalice na tebe.
Ne poznajem te, a ti mi radiš sve ovo. Govoriš kako me voliš i želiš da me upoznas.
Da li se ti nekada pitaš imam li ja šta da jedem?. Ili si toliko čvrsto ubeđen da moja mama zarađuje milione, i da mi ništa ne fali, ili te jednostavno briga…
Da li se nekada pitaš, koje igračke volim, kako se smejem, šta volim da ručkam, koliko kila imam, koja mi je pesmica omiljena.???
Tata, propustio si moj prvi zub, moje vakcine, moje gugutanje, tata propustio si najvažniji period mog života kad si mi najviše potreban.
Rasplako si moju majku puno puta.. Ne pitaš za mene. Ne staraš se o meni…
Ja ne znam šta sam kriv. Ali ne znam zašto misliš da ću te jednog dana voleti kad porastem.
Zašto misliš da ćes mi tada biti potreban?
Da li pomisliš nekada da se mama boji što smo sami u stanu. Da nikada ne otvara vrata nikome.
Da li pomisliš na moju mamu koja svakog dana nosi mene sa sve kolicima uz i niz stepenice..
Da li nekad pomisliš da nije otišla kod lekara jer nema mene gde da ostavi . Znaš li da mama prima inekcije sedeći, jer mene čak i tada ima u rukama..
Da li ikada misliš ti na mene..
Pogledaj ovo sve, pogledaj koja je razlika u tebi i njoj. Ja ću je videti jednog dana, neće biti potrebe da mi mama bilo šta kaže.
Tata, svako ko me uzme u ruke kaže “Jaoj bože kakav je andjeo, pa kako može bre neko da ga ne voli?” Hoće li mi ta rečenica obeležiti zivot?
Tata, da li ti je žao mene, kada me mama ostavi ovako malenog od samo par meseci, da ode da zaradi mleko meni? Kako li se ona tad oseća? Milion briga joj je u glavi i straha za mene! A ja, ja je čekam budan da dodje.
Gde si ti kada ja padnem? Da potrčiš da me uzmeš u ruke da ne plačem? Gde si da te probudim ujutru da ti kao mami guram prste u nos i pevam na uvo?
Zapravo imam ja mnogo pitanja za tebe…
Sva ta pitanja će biti kada ja porastem. Kada budem muškarac… Kada staneš i pogledaš me u oči, i sve mi kažesš..
Tata, mislim da će za tebe to biti jako tužan dan.
Tvoj Tadija
autor priče . Mama Isidora
pripremila i uredila . urednica portala Sonja Milekić
izvor. devetmeseci.net
- Tužna i srećna ,srećna što je on sa mnom,a tužna što nije njegov tata pored njega i što nas je ostavio
- Reći ću mu samo istinu,da ga je tata ostavio dok je još bio u mom stomaku,da ga se odreko,zvuči možda surovo,al tako je.
Niko nema prava na ovu priču samo devetmeseci.net . Molimo vas poštujte autora ! Možete podeliti ali ne i kopirati , menjati i lažirati ovu priču ! Svako kopiranje strogo je zabranjeno zakonom !