TREBA ZNATI : Pozitivne misli u trudnoći utiču na “ponašanje” gena

Da ponašanje majki tokom trudnoće i neonatalnog razvoja bebe utiče na sudbinu deteta, odavno je poznato iz psihijatrijskih posmatranja i istraživanja. Sada i biološka istraživanja kanadskih naučnika pokazuju da odnos i ponašanje majki pacova prema mladuncima direktno utiče na specifične promene u njihovom mozgu.

Naime, mladunci koje majka nije lizala tokom neonatalnog razvoja, što predstavlja normalni deo dojenja kod glodara, proizvode više stresnih hormona u odraslom dobu. Naučnici su utvrdili da je razlog za to gubitak metilne grupe u genu za glukokortikosterodni receptor koji reguliše proizvodnju hormona stresa. Prema tome, majčino ponašanje, pa čak i njene misli, mogu znatno da utiču na “ponašanje” bebinih gena.

Zapalite listić ove biljke i stres nestaje

Epigenetika nas uči da je telo zajednica različitih ćelija sa određenim zadacima, koje omogućavaju telu da savršeno funkcioniše i bude zdravo. Takođe, signali iz mozga kontrolišu čitanje gena. Istraživanja su pokazala da negativne i teskobne, kao i misli koje izazivaju strah deluju na našu DNA tako da je čine jako stisnutom uz proteine koji zajedno sa DNA čine naše hromozome. Nasuprot tome, pozitivne i srećne misli rezultiraju opuštanjem veze između DNA i hromatinskih proteina, omogućavajući našim genima da budu aktivni, funkcionalni.

Na primer, telo reaguje na teskobne misli na taj način što se zaustavlja rast, krvni sudovi se stiskaju (onemogućava se cirkulacija krvi – svi smo bili svedoci barem jednom u životu da ne krvarimo iz posekotine ako se jako uplašimo), sprečava se odlazak krvi prema mozgu i, što je najgore, imuni sistem prestaje da dobro radi. Tokom takve reakcije, naša nadbubrežna žlezda radi pojačano, kako bi lučenjem odgovarajućih hormona zaštitila telo od onog što nas je uplašilo. Ali, nažalost, naš imuni sistem ne radi, zapravo ne može da nas zaštiti od naših unutrašnjih, nerealnih strahova.

- Oglasi -

SAZNAJEMO :Kako stres utiče na pol deteta ?

Takva situacija je idealna za viruse i bakterije, koji se koriste takvim stanjem našeg organizma, i onda ga napadnu kada je najslabiji, što dalje vodi do bolesti. Šta više, prekomerno lučenje hormona nadbubrežne žlezde (adrenalina) uništava sopstvene organe, a najviše srce. Zamislite rezultat hroničnog straha, brige, teskobe, stresa i negativnih misli!

Nažalost, ne možete uvek da imate potpunu kontrolu. Ali, možete da kontrolišete aktiviranje i deaktiviranje vaših gena ako pazite kako se hranite, ako ne unosite u svoj i bebin organizam štetne supstance kao što je – na primer, dim cigarete i, naravno, tako što ćete da razmišljate pozitivno, umesto da sebe i bebu mučite negativnim i teskobnim mislima…

Ostavite se loših misli

Drugo tromesečje je za većinu trudnica mirno i srećno razdoblje. Posebno uzbuđenje donosi osećaj micanja deteta koji se prvi put javlja između 18. i 20. nedelje trudnoće. Treba nastojati i u ovom razdoblju trudnoće izbegavati negativne emocije. Često se kaže kako se trudnice osim loše hrane i vazduha, moraju čuvati i loših misli. Da bi žena bila smirena i spokojna tokom trudnoće, a ne obuzeta negativnim mislima, dobro će joj doći nekoliko saveta o tome kako da u tom turbulentnom razdoblju upravlja svojim emocionalnim zdravljem.

Najčešća pitanja: Ovi strahovi muče sve trudnice

powered by Advanced iFrame free. Get the Pro version on CodeCanyon.

Komentara
Loading...