Treći deo priče o blizancima od kojih je jedan izborio bitku za život iako je požurio da vidi majku!

Dugo sam čekala na ovaj treći deo , i stalno razmišljala šta je sa mojom dragom čitateljkom  , hoće li izdržati sve . Ja mogu samo da vam napišem prava LAVICA , ŽENA , MAJKA I KRALJICA !! Bog je veliki iako joj nije dao blizance podario joj je nov život . Jedan ali vredan i ja ne sumnjam da ih bata čuva tamo negde gore !! 

foto . privatna arhiva mame Marine ( zabranjeno uzimanje fotografije ! ) 

- Oglasi -

Započinje priču naša čitateljka mama Marija 

30. Decembar…duvamo balone i spremamo klopicu za doček. Konačno da se opustimo posle silnog mučenja u bolnici…ali…ne dugo…

31. Ujutru, otišla sam do kupatila i imala šta da vidim…krv…odmah sam pozvala svog doktora koji mi je rekao da krenem istog momenta u Narodni Front da me pogledaju. Ne sluteći šta me čeka, kupila sam jelku usput da je okitim kad prebrinem pregled.

Opet bolnica i opet ležanje 

Dolazim u čekaonicu za hitne prijeme, primame dežurna doktorka koja je samo rekala :“ Ti moraš da ostanes u bolnici!“ Iskreno…nisam se mnogo iznenadila, toliko sam ležala tu da me više ništa ne čudi. Od tog dana krenule su kontrakcije…bile su svakog dana…nekad toliko jake da je bol neizdrživ. I trajalo je…trajalo…par puta je bilo da ću možda kući, da se smirilo, ali ne…nisam otišla.

Mesec i po dana kasnije…u 30. Nedelji, u 05:50 rodi se moj Sergej u 30. Nedelji sa 1350g. Hitnim carskim rezom. O tim bolovima neću ni da pričam, otvarala sam se brzo a morao je carski. Trpela sam bolove od 23h do 4h ujutru kada sam se javila sestrama da mi nije dobro. Spustili su me u porodilište, pregledali i vratili u sobu. Bolovi su bili sve jači, plakala sam, jaukala…nisam znala šta ću od sebe.

Sestre su me pola sata kasnije na krevetu odgurale opet u porodilište gde sam bila otvorena 4 prsta. Moj doktor je bio dežuran i samo je rekao “ Spremajte salu!“ …zaspala sam… Budim se u šok sobi, bolovi su neopisivi, čujem poznat glas devojke iz sobe pored koja me pita : „Dušo, kako si?“ Izdiktirala sam joj broj moje mame i rekla da joj javi da sam se porodila…Nisam bila svesna dok me nisu prebacili u sobu.

JAKA PRIČA : Svaki milimetar bebe u blizanačkoj trudnoći je važan!!!!

NAŠA BORBA TEK POČINJE 

Tada su mi rekli da mi je beba odmah prebačena na Institut za Neonatologiju. I tada sam shvatila, da naša bitka za život tek počinje! Posle 3 dana puštena sam iz bolnice u otišla sam kod bebe….Trenutak kada sam ga ugledala sa svim apatima na sebi pamtiću ceo život! Toliko malo bice a tolika volja za životom…plakala sam, plakala sam toliko da sam mislila da će mi srce pući od bola!

Plakala sam samo taj dan, i odlučila da ga vise ne sažaljevam, da je on zdrava beba i da će pobediti i ovu bitku uprkos infekcijama i krvarenju…tako je i bilo!

Svakog dana smo ga moj muž i ja obilazili. Ja sam otvarala vratanca od inkubatora i pevala sam mu, svaki put…možda su me malo čudno gledali na odeljenju intenzivne nege.Nakon završene moje terapije, imala sam prijem u bolnicu da budem na odeljenju majki kako bih bila sa bebom  na svaka 3h.

USPELI SMO !!! 

Hvala bogu održala sam mleko što mu je puno značilo. I tako počinje naše druženje i pružanje ljubavi i pozitivne enegrije da se on skroz oporavio Ta ljubav od mene i mog muža bila je toliko jaka da je pobedila sve! Mamin „LAV“ Se izborio bitku za život! Posle dva meseca, 07.04 . Izašli smo iz bolnice…zdravi! Ostaju nam samo redovne kontrole…sada uživamo kod kuće, volimo se i mazimo i nadoknađujemo svo ono propušteno vreme u bolnici jer smo se tamo viđali samo po sat vremena na svaka 3h…

Poruka za sve mame malih „Divova“

Nikada ne sumnjajte u snagu svojih divova, oni imaju snage i više nego što mislite! Oni su najveći borci na svetu! I zato, ako već odluče da se rode ranije i vide svoju majku, nemojte tugovati i žaliti što su neko vreme u inkubatoru, to je samo njihova zamena za vaš stomak! Nego budite jaki, budite pozitivni, šaljite im pozitivnu energiju i ljubav, i vaša bitka je dobijena i pre nego što ste mislili!!!

Drugi deo priče o blizancima od kojih je jedan izgubio bitku za život **

Ako niste imale priliku da pročitate prva dva dela priče , upravo to možete !

Hvala mojoj dragoj čitateljki , što me nije zaboravila , što je svoj bol , tugu i nakraju sreću podelila sa svima nama . Malenom bebcu želim dug , srećan i bezbrižan život . Njemu je bilo suđeno da živi i da usreći svoju majku i da bar malo utiša tugu za svojim bratom . 

autor priče . mama Marina

izvor . devetmesec.net ( pripremila sa puno ljubavi Sonja Milekić urednica )

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NAĐE NA DRUGIM BLOGOVIMA – SVAKO KOPIRANJE JE ZABRANJENO ! 

 

Komentara
Loading...