Trovanje hranom kod dece! VIDEO

Trovanje hranom je često, posebno tokom letnjih meseci. Ono se najčešće dešava u uslovima kolektivnog smeštaja, vrtićima, školama, na đačkim ekskurzijama i restoranima brze hrane.

 

Međutim, treba imati u vidu da je svaka kuhinja mogući izvor trovanja, naročito tokom leta zbog visoke spoljašnje temperature.

Tada su namirnice podložnije kvarenju, a toplota pogoduje razmnožavanju mikroorganizama.

Deca svih uzrasta mogu da budu ugrožena, a posebno je opasno kada su u pitanju mala deca i odojčad, kao i imunološki kompromitovani pacijenti.

Tada je trovanje hranom mnogo više od bezazlenog problema.

Najčešći uzročnici trovanja su bakterije i njihovi toksini, ali to mogu da budu i virusi i paraziti.

Najčešće se radi o salmoneli (Salmonella enteritidis), koja se razmožava u sirovom živinskom mesu i jajima.

Pored toga, može se javiti i stafilokokno trovanje hranom (Staphilococcus aureus), koje se odlikuje brzim nastankom simptoma i znakova, 30-40 minuta od unosa zaražene namirnice.

Uzročnik takođe može biti i toksigena E.coli, Clostridium difficile, Campilobacter, potom norovirus, ali i druge bakterije i virusi.

Treba imati u vidu da hrana kontaminirana ovim mikroorganizmima najčešće nema spolja vidljive znakove kvarenja, što povećava mogućnost neprimetne zaraze.

- Oglasi -

Simptomi trovanja hranom su katakteristični, ali mogu biti različitog stepena, od blagih do veoma teških. Javljaju se bolovi i grčevi u trbuhu, mučnina, povraćanje i proliv koji je najčešće vodeni, ali nekada i sa pojavom sveže krvi.

Trovanje hranom je često praćeno i povišenom telesnom temperaturom i malaksalošću. Međutim, u nekim slučajevima, klinička slika može da bude mnogo teža sa neurološkim simptomima: otežanim govorom, gutanjem, vrtoglavicom, jakom glavoboljom, grčevima u mišićima, poremećajem vida, a nekada i dečjim frasom.

   Kada je u pitanju dete koje uporno povraća, ima dijareju i povišenu telesnu temperaturu, ključni problem je dehidracija. Stoga je terapija obavezna i neophodna. U lakšim slučajevima trovanja rehidracija može da se obavi i unošenjem tečnosti na usta, odnosno pojenjem deteta. Preporuka je 2-5ml rehidracionog rastvora ili razblaženog soka od jabuke na svakih 5 minuta. Međutim, ukoliko to nije moguće, onda se pacijent intravenski rehidrira, odnosno prima infuziju u cilju nadoknade tečnosti.

Kod nas, na Univerzitetskoj dečjoj klinici, se pored standardne intravenske rehidracije kod ovakve dece koja uporno povraćaju, primenjuje i lek Ondansetron intravenskim putem.

Ovaj lek koči aktivnost centra za povraćanje i omogućuje uspostavljanje bržeg neometanog unosa hrane i tečnosti na usta.

trovanje dece hranon
FreePik

 Nakon stabilizacije stanja deteta, potrebna je dijeta, odnosno takozvana „lakša“ ishrana, što podrazumeva unos lako svarljivih namirnica: čaj, supa, bareni krompir i pirinač, dvopek i sl.

Uvek treba da se pažljivo biraju bezbedne namirnice za ishranu deteta, uz odgovarajuće higijenske mere. Čest problem je neodgovarajuće čuvanje i priprema hrane, naročito tokom letnjih meseci.

Na prvom mestu treba izbegavati nedovoljno termički obrađeno meso i jaja, kao i mleveno meso koje je tokom procesa obrade prošlo kroz ruke većeg broja ljudi.

Takođe, velika opasnost su i poslastice napravljene od sirovih jaja: torte, kolači, sladoled, kremovi, kao i majonez.

Podsećamo roditelje da ne zaboravljaju da pogledaju na ambalaži važeći rok upotrebe namirnica koje kupuju, kao i da ne kupuju namirnice sa oštećenom ambalažom.

Foto FreePik FreePik
Komentara
Loading...
404 Not Found

404 Not Found


nginx/1.18.0 (Ubuntu)