Dve trudnoće ,dve sekcije , dva iskustva i jedna tuga

0

Drage moje sadašnje i buduće mame, trudnoća jeste zamršena,stresna,uzbudljiva i još mnogo toga ali je i želja svake zene. Uživamo u njoj,bez obzira da li je čitavo vrijeme bila mučna,stresna,puna komplikacija i visokog/niskog pritiska i slično. Svaka od nas zamišlja porod ili jako lakim ili jako teškim mada istina je da kakav god porod bio brzo ga zaboravimo.
Svaka trudnoća je drugačija,svaki porod je drugačiji pa tako i moja dva carska imaju svoju priču.

13045462_1184693518209979_480737090_n

foto. prvatna arhiva
Prva trudnoća je bila besprijekorna,bez mučnina,visokog pritiska,bez ikakvog rizika ako isključimo moju ogromnu volju I ljubav prema hrani,naravno i vječitu glad koja je bila zaslužna za 30kg dobijenih u trudnoći.

Primljena sam par dana ranije u bolnicu iz razloga što mi je prvi porod,krupna mama velika beba. Na dan poroda imala sam normalno prateće bolove porodjaja ali bebica koja je uvijek bila nisko sada je odlučila da se malo popne i bude visokog iako je sam krenuo izaći brzo se i predomislio, i samim tim malo izmučio mamu. I onda se čika doktor odluči na carski rez.

Bolelo je ali bol se može zanemariti kada vidite svoje milo dijete pored sebe,meni je bio veći problem ogromna poslje porodjaja depresija.Zašto nisam mogla prirodno ? Zašto nisam imala prilku da osjetim svoje dijete odmah poslje poroda? Da li je to moje dijete jesu li mi ga zamijenili i svakakve druge brige su mi bile na pameti sasvim nepotrebne ali eto meni je tada to bilo mnogo za prihvatiti. .

Zašto baš ja da sam morala na carski rez roditi a strašno mnogo sam vjezbala disanje ,zaista je ta poslje porodjaja depresija teška za proživjeti ali preživimo je sve i još nam poslje bude smiješna.

DRUGA TRUDNOĆA I MOJA NAJVEĆA BOL

Poslje prvog poroda je prošlo je 4 godine .I onda smo ugledali plusić sreci sreci nije bilo kraja.
Za razliku od prosle trudnoće ova je bila puna komplikacija i nepovezanih dešavanja.Strogo mirovanje ogromnu hematomi krvarenje i naposljetku u 28 nedelji pucanje vodenjaka i hospitalizacija i nikada nisam ni pomislila da je sve što će mi ostati od druge trudnoće jedan oziljak i sijecanje na tih sedam mjeseci.Doktori su dolazili i odlazili sa dijagnozama i nimalo optimizma.

12993013_1184693571543307_1614881033_n

Na nebo je stigao najlepši andjeo .line9

U 31nedelji su počeli bolovi I porod je počeo pokušali smo opet prirodno ali za tako malu bebu to je bilo puno napora uzimajući u obzir da je se već par nedelja mučila sa manjkom plodne vode i tako odluka je brzo pala da se hitno mora na carski rez .

- Oglasi -

Budim se pitam za bebu niko ništa ne govori nedaju mi je vidjeti govore da je beba kritično ,muža nisu obavjestili ustajem rana boli plačem, boli hoću da vrištim u momentima ali još uvijek se trudim da što prije stanem na svoje noge da mogu kući .I napokon 4 dana me puštaju kući i naravno ja dolazim na neonatalnu da vidim svoju hrabru mrvicu od 1,680kg I 43cm .

Mazim ga malo po nogici gledam ga i molim njega i Boga da moje dijete bude dobro.Sestrice govore nakon 15 miniuta mužu da me odvede kući da se oporavim ,pa da dodjem u bolnicu da možemo početi s dojenjem i mi odlazimo puni nade,vjere I optimizma.

Kući svi govore da se ne sekiram ne plačem nagovaraju me da odspavam ali ne mogu imam neki jak i težak bolan osjecaj u grudima vrištimi se, hoću svom sinu hoću da smo blizu.

Zagrlim svog sina od 4 godine i zamisljam budućnost planiram kako da budem tu i za starijeg sina a i za mladjeg.Zvoni telefon pogledam na Sat 03:30 muz se javlja ja već izbezumljena .Javljaju nam za našeg hrabricu nemožemo da vjerujemo da ga nema da umjesto spremanja krevetica za njegov dolazak mi spremamo oproštaj a nismo ga ni pomirisali ni nosali ni zagrlili nisam čula mu ni plač ni boju očiju nisam ga niti jednom nahranila tuga i tišinaa.

Narod ko narod odma trči da utjesi ali nije ti tada ni do čega I šta god ko kaže još te više boli,gledam svoj oziljak i zahvaljujem se što ga imam jer da nije mog oziljka od carskog reza ne bi imala niti jedne jedine uspomene na svoje dijete tako da moj ožiljak moj najveći poraz i moj najdraži dio tijela.
A ona posljeporodjajna bol depresija iz prve trudnoce hmm prisjećam ih se i kažem kamo sreće da to sada proživljavam umjesto ovog ali iz ove kože se ne može.

I zato kažem nije uopšte bitno kako se djeca rode bitno je da su živa i zdrava i vesela skupa sa svojim roditeljima.

Jako sam se rastužila , mama Senada mi je posla pre par dana ovu priču ali ja je nisam čitala dok sad nisam krenula da je radim . Evo sad plačem suze ne mogu da zaustavim . Nema veće boli od bola da majka izgubi tek rodjenu bebicu 🙁 Nema utehe za to .

Hvala mami na priči , znam da joj je sigurno teško bilo dok je ovo pisala .

mama je želela da ostane anonimna

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA

izvor:devetmeseci.net

 

- Advertisement -

Komentara
Loading...