Vaspitavanje Samostalne Dece! Skandinavski pristup roditeljstvu oduševljava svet zbog svoje jedinstvenosti, pružajući uvid u koncepte koji se često smatraju nezamislivima u drugim delovima sveta.
Danska posebno nudi nekoliko dragocenih lekcija koje bismo mogli usvojiti.
Knjiga “Danski način roditeljstva: Šta najzadovoljniji roditelji znaju o podizanju samopouzdane i vešte dece?” autorke Džesike Hohmen može pružiti izuzetnu vrednost, naročito mladim roditeljima.
Ova knjiga suštinski razotkriva tajnu zašto je Danska proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, istovremeno pružajući uvid u način na koji danski roditelji podižu srećnu, samouverenu i uspešnu decu.
Oslobodite se Ustaljenih Navika: Put ka Otkrivanju Novih Opcija
Ustaljene aktivnosti predstavljaju obrasce ponašanja i reakcija koje primenjujemo kada smo preumorni da bismo razmišljali o boljim metodama ili mogućnostima.
Obično delujemo impulsivno, oslanjajući se na navike koje zahtevaju minimalan napor kako bismo brzo pronašli rešenja.
Ove navike često potiču iz našeg vlastitog vaspitanja.
Jedan od koraka ka rešenju je da napravite listu svojih reakcija i postupaka prema deci, posebno kada ste u najlošijem raspoloženju.
Zatim razmislite o tome koje tačno reakcije ili postupci najmanje odgovaraju vašem željenom načinu reagovanja i nastojte da ih svesno kontrolišete u budućnosti.
Postavljanje svesti na ove obrasce olakšava njihovo menjanje i kontrolisanje.
Neka Spontana Samostalna Igra Smiri Vaše Dete
Majke često osećaju teret jer smatraju da nedovoljno vremena provode igrajući se s decom.
Umesto toga, trude se da istovremeno obave kućne obaveze i budu na raspolaganju na poslu, poput hobotnice, spremne da odgovore na svaki zahtev.
Suprotno tome, danska kultura vrednuje spontanu i samostalnu igru mnogo više.
Oni je vide kao sredstvo za razvoj dečjeg samopouzdanja.
Dozvoljavanjem deci da se slobodno igraju samostalno ili s drugom decom, podučavaju ih veštinama snalaženja – kako se nositi s izazovima, dok mama ne mora odmah priskočiti u pomoć.
Osećaj sopstvene sposobnosti i samostalnosti u rešavanju situacija unapređuje osećaj kontrole.
Kroz to saznanje, deca shvataju da zapravo imaju mnogo toga u svojoj moći i da im roditeljska pomoć nije uvek neophodna.
Ovo ih podstiče da budu hrabriji u svojim nastojanjima, težeći da postignu više i unaprede se, dok istovremeno raste njihovo samopouzdanje.
Deca koja veruju da imaju kontrolu nad svojim životom manje su sklonija osećaju anksioznosti, jer shvataju da sami određuju ishode u nekim situacijama.
Dakle, ne osećajte krivicu što decu puštate da se sami igraju.
Podstaknite Napor, Ne Samo Rešenje
Danski roditelji usredsređuju se na napor i angažovanje uloženo u obavljanje zadataka, a ne samo na konačne rezultate.
Umesto da naglašavaju pamet deteta kada postigne odličan rezultat na testu, više će se fokusirati na trud koji je dete uložilo kako bi postiglo najbolje rezultate, ističući važnost napora iznad samih ocena.
Podsticanje rada kod dece podstiče pravilan mentalni sklop o rastu i razvoju.
Ne razvijaju se samo zato što postižu visoke ocene, već zato što aktivno razvijaju veštine i ulažu napor u napredak.
S druge strane, deca koja veruju da je uspeh merljiv samo rezultatom mogu doći do zaključka da je inteligencija nešto što ili poseduju ili ne.
Stoga, budite spremni da dete može doživeti frustraciju prilikom suočavanja s izazovnim zadacima koji zahtevaju veliki napor.
Ipak, kada dete uspešno savlada taj zadatak, pohvalite njegovu upornost.
Razdvojite Delo od Ličnosti
Džesika Hohmen, autorka knjige, podelila je da je njen sin imao naviku povlačenja od ljudi, pa je često koristila izraz “stidljiv” kako bi opravdala njegovo ponašanje.
Konstantno ponavljanje te etikete, vezane za stidljivost, dovelo je do toga da ga identifikuje s tim ponašanjem, iako je zapravo prolazio kroz fazu razvoja.
Kada je tada odlučila drugačije postupiti, mogla je preoblikovati situaciju u pozitivnom kontekstu, možda rečenicom poput: “Trenutno uživa u društvu poznatih ljudi.
” Danski roditelji retko naglašavaju negativne situacije; umesto toga, usmeravaju se na pomoć detetu da pronađe pozitivna rešenja.
Nije preporučljivo etiketirati decu kao stidljivu, nespretnu ili nedovoljno talentovanu.
Umesto toga, umesto da ih nazivate lošima kada se loše ponašaju, bolje je reći da su dobra deca, ali da njihovo ponašanje nije bilo.
Podučite Decu Važnosti Izražavanja Emocija radi Otpornosti na Pritisak Vršnjaka
U okruženju koje podstiče sebičnost, učenje empatije može biti izazovno.
Razgovarajte s detetom o osećanjima likova u crtanom filmu kada se nešto dogodi, pitajući ih da li su ikada doživeli slična osećanja.
Kada deca steknu razumevanje različitih emocija, podstaknite ih da redovno primenjuju to znanje.
Kako deca rastu, imaćete priliku da im objasnite kako njihove akcije mogu uticati na emocije drugih ljudi, ali i na njih same.
Na primer, gest kao što je poklonjenje cveća mami tokom šetnje može je učiniti srećnom.
Kada deca iskuse te emocije, manje će biti podložna spoljnim uticajima koji ih mogu navesti na donošenje velikih odluka, poput upotrebe droge, alkohola ili uticaja lošeg društva.
Shvatiće da imaju kontrolu nad svojim emocionalnim reakcijama.
Savet: Kada osećate sreću ili tugu, dozvolite svojoj deci da vide tu ljudsku stranu vas.
Ako je moguće, pokušajte rečima koje su njima razumljive da im objasnite svoje emocije.
Zatim, dopustite im da vide kako prevazilazite negativna osećanja.
Usmerite se na Rešenje Umesto na Ucenjivanje
Ponekad je veoma izazovno ostati smiren kada dete nastavi da ponavlja ponašanje koje ste već objasnili kao neprihvatljivo.
Ipak, ova knjiga pruža rešenje – fokusiranje na rešavanje problema umesto kažnjavanja.
Džesika Hohmen opisuje situaciju u kojoj se njen četvorogodišnji sin neprestano raspravljao sa ocem o tome gde sme da koristi određenu igračku.
Otac je insistirao da igračka ostane u dečakovoj sobi, dok je dečak želeo da je koristi širom kuće.
Čula je kako joj suprug ponavlja postavljene uslove, dok je sin uporno odgovarao sa “Ne”.
U tom trenutku, njen suprug je šaljivo uzeo igračku i počeo da se šali s njim, rekavši mu da je bolje koristiti je u njegovoj sobi.
Time je sukob bio rešen.
Ove vrste situacija lako se mogu pretvoriti u ultimatume (“Igraj se s tom igračkom u svojoj sobi ili je uopšte nećeš koristiti”).
Međutim, umesto toga, problem je rešen kroz humor. Bitna poruka ostala je ista, ali bez vike ili suza. Ovaj savet je najteže primeniti.
Savet: Umesto da koristite ultimatume, predložite rešenje za napetu situaciju.
Započnite kao smireni vođa i zadržite ozbiljnost i strogost samo kad je zaista neophodno, preporučuje Zelena učionica.