Sva deca se međusobno razlikuju, pa jedan vaspitni stil nikako nije primenljiv na svu decu. Saznajte kako da vaspitavate svoje dete u zavisnosti od toga koja osobina trenutno preovladava u njegovom ponašanju.

Kako vaspitavati dete koje je agresivno, stidljivo ili hvalisavo

Svako od nas je rezultat genetskih predispozicija roditelja i predaka, sa jedne, i vaspitanja sa druge strane. Na naše odrastanje uticali su i sadržaji kojima smo bili izloženi u detinjstvu, kao i običaji, vrednosni sistemi, kultura podneblja u kojem živimo. Upravo zato, roditelji su često u dilemi gde je granica između urođene prirode, to jest karaktera deteta, i njihovog uticaja. Međutim, vaspitavanje je upravo kombinovanje te dve komponente: poštovanje dečje osnovne prirode i njeno dalje usmeravanje u onom pravcu za koji smatrate da je ispravan.

Uobičajena je podela na ekstrovertan i introvertan tip ličnosti, ili tipologija u okviru koje se ličnosti razvrstavaju u sangvinike, flegmatike, kolerike, melanholike… Tako, iako vaše dete ima pravo da bude po svojoj prirodi introvertno, ekstrovertno, ili da samo u određenoj fazi dominira jedna njegova osobina – vi, kao roditelji, imate i pravo i obavezu daljeg usmeravanja.

Vaspitni stil prilagođen hvalisavom detetu

Osnovna karakteristika hvalisave dece je nesigurnost, jer je hvalisanje uvek uzrokovano potrebom deteta da se predstavi drugačijim nego što jeste

Hvalisavo dete je nesigurno dete koje misli da mora da izmišlja kako bi ga okolina prihvatila, pa bi zato želelo da je pametnije, veće, spretnije… Takođe, kod mlađe dece je izraženo maštanje, koje je izraz kreativnosti, dok hvalisavost počinje tek u nižim razredima osnovne škole. Granica između hvalisavosti i laganja je tanka, ali prepoznaćete je po uzroku. Naime, hvalisava deca pokušavaju sebe da predstave u drugačijem svetlu zbog unutrašnjeg osećaja nesigurnosti, dok ona koja pribegavaju lažima, to čine iz drugih razloga (izbegavanje kazne, zataškavanje neprijatne istine…).

Kako roditelji mogu pomoći detetu koje je hvalisavo? Evo nekoliko saveta…

Samopouzdanje

Najbrže ćete iskoreniti hvalisanje ukoliko promenite detetovu nesigurnost u samopouzdanje. Stavite mu do znanja da ga volite baš takvo kakvo je. Deca koja u svom pravom životu imaju dovoljno priznanja, ne moraju da beže u svet iz snova.

Primeri

Potražite pozitivne i negativne primere hvalisavosti, maštanja, laganja… u vašem svakodnevnom okruženju, ali i u likovima koje dete pronalazi u svojim omiljenim crtanim filmovima, slikovnicama… Važno je da shvati kakve posledice mogu da nastanu ako se istina zaobilazi na bilo koji način.

Podrška za istinu

Pružite detetu što više prilika za izražavanje sopstvenih stavova i emocija. Posebno podstičite polemisanje i verbalno sukobljavanje, kako bi se dete uverilo da ima pravo na stav različit od vašeg (ili drugih ljudi), a da izražavanje tog stava ne samo da ne mora da ima negativne posledice po njega, već naprotiv – da je u njegovoj porodici upravo takav stav prihvaćen. Vremenom će dete na taj način da shvati kako nema potrebe za hvalisanjem ili izmišljanjem, jer će steći iskustvo da njegova porodica više podržava njegov lični, iskreni stav, nego onaj koji je izmišljen ili izmaštan.

Vaš pristup

U zavisnosti od uzrasta vašeg deteta i stepena njegovog hvalisanja, procenite da li će na njegovo ponašanje više efekta imati vaše ignorisanje ili otvoren razgovor.

Vaspitni stil prilagođen agresivnom detetu

Kako roditelji mogu pomoći detetu koje ima problem sa agresivnim ponašanjem? Poslušajte savete pedagoga Jelene Holcer…

Podrazumeva se da se niko ne rađa kao agresivan, i da to ne može da bude primaran karakter deteta. Ali, vreme i okolnosti u kojima živimo, učinili su nasilje i agresiju sastavnim delom naše svakodnevice, i često dominantnom osobinom dece. Zanimljivo je da agresivna deca odrastaju u porodicama u kojima su izražene krajnosti. Njima je ili sve dopušteno, a svaki njihov ispad roditelji opravdavaju i tolerišu, ili odrastaju u porodicama gde je izražen potpuni autoritarni vaspitni stil, gde nemaju pravo glasa niti slobodu ispoljavanja svojih emocija. Ova deca impulsivno reaguju, nisu spremna da saslušaju tuđe mišljenje, tvrdoglava su, često nervozna. Umesto verbalnim putem, na konflikte odgovaraju ljutnjom i inaćenjem.

Kažnjavanje

Vikanje i batine su uglavnom kontraproduktivne metode kao iskorenjivanje dečjeg besa. Dete mlađeg uzrasta vikanje može da shvati kao igru ili takmičenje ko će koga više da iznervira, ko ima više živaca, ko će biti glasniji. Fizičke kazne mogu uticati da dete trenutno prestane sa određenim ponašanjem, ali ono to čini iz straha ili želje da prestanete da ga dalje fizički kažnjavate, a ne zato što je naučilo nekakvu lekciju. Samim tim, nemate garanciju da će ubuduće paziti da isto ponašanje ne ponovi, a posledice po vaš odnos su trajne.

Ograničite gledanje TV-a

Često su upravo sadržaji koje dete vidi na TV-u okidači agresivnosti. Posebno su nepoželjni akcioni, horor i filmovi naučne fantastike. Na nasilne sadržaje deca reaguju tako što postepeno usvajaju stavove u kojima se koristi agresivnost kao model rešavanja konflikata, i sve manje su osetljiva na stvarno nasilje u svom okruženju.

Rasterećenje

Usmerite dete na fizičke aktivnosti (šetnje, vožnja bicikla…) ili timske sportove (oni više nego individualni omogućavaju vežbanje socijalne komunikacije sa vršnjacima). Igre slagalice, rad sa plastelinom, crtanje i bojenje… igre su kojima se istovremeno vežba pažnja i kreativnost, koordinacija pokret… ali i dete dodatno rasterećuju.

Pohvala

Na prvi pogled može da deluje nerealno, ali agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato su za sebe stvorili prostor u kom se osećaju superiornijim, a sebe doživljavaju kao pobednike. Kako biste ojačali detetovo samopouzdanje, pohvalite ga svaki put kada umesto na agresivan način pokuša da vas u nešto ubedi argumentima.

Vaspitni stil prilagođen stidljivom detetu

Deca koja su veliki emotivci često su zatvorena u svoj lični svet, povučena, ćutljiva i više posmatrači nego aktivni učesnici. Kako im pomoći?

Kako treba vaspitavati usamljenu decu?

Budite dobar sagovornik

Dok vaše dete ne pronađe najbolje prijatelje među svojim vršnjacima, vi se potrudite da budete dobar sagovornik. Veoma je važno da ono ima nekog sa kim može da podeli svoja razmišljanja, tajne, svakodnevna dešavanja. Odgovarajućom komunikacijom, vi produbljujete vaš međusobni odnos, istovremeno ublažavajući osećaj usamljenosti kod deteta.

Pomozite detetu da nađe prijatelje

Deca današnjih generacija u stvari ne umeju da se druže. Uglavnom sede po kućama, gledaju u kompjuter i druže se preko društvenih mreža. Vi, kao roditelj, možete da imate razumevanja za takva ponašanja, ali ne morate da ih prihvatite u potpunosti. Okružite svoje dete decom vaših prijatelja, rođaka, komšija… sličnog uzrasta. Pokažite mu ličnim primerom kako se prijateljstva neguju, koliko su značajna. Poučite ga kako da i ono neguje svoja drugarstva, kako da svojim prijateljima prašta, bolje ih razume, više sa njima razgovara.

Motivišite ga da pronađe odgovarajući hobi

Ponudite detetu sadržaje u kojima se od njega zahteva interakcija. Naime, ukoliko svoje slobodno vreme provodi gledanjem TV-a, ili slušanjem muzike sa vokmenom na ušima, vama će biti lakše (imate ga „na oku“), ali nemojte zaboraviti da pri tome dete u mislima može da bude ko zna gde. Motivišite ga i da pronađe hobi, po mogućstvu onaj koji uključuje drugu decu.