VAŽNO : DA LI PLAZMA KEKS SADRŽI GMO SOJIN LECITIN?!

0

Videla sam pre nekoliko dana tekst o tome da kompanija „Bambi“ u svoje proizvode stavlja GMO soju. Naletela sam i na tekst koji je podelila moja drugarica, majka dvoje male dece, o tome kako roditelji mogu da budu spokojni jer proizvođač ne koristi GMO soju. Oba teksta su primeri lošeg informisanja. Takođe, kada je sojin lecitin ili margarin u pitanju – uopšte ne treba ni da vas zanima da li je on GMO ili nije.

U Srbiji je dozvoljen promet proizvoda koji sadrže „samo“ do 0.9% GMO. Svaka firma koja prizna da „valja“ GMO sastojke u svojim proizvodima bi imala „sitne i zanemarljive“ zakonske problemčiće. Ili bi makar morala da se pobrine da se sitan problemčić reši sam od sebe. Pitanje poverenja je uvek otvoreno i Časna Titova Pionirska Reč posle svega može da se okači mački o rep.

Četiri laboratorije u Srbiji mogu da ispituju da li proizvodi sadrže i GMO sastojke ili ne. O proceduri ne znamo puno. Da li se uzima 1 uzorak na svaki džak soje/kukuruza, na 1 tonu ili na 10 tona? Nemam pojma i nadam se da će biti pojašnjeno jednog lepog dana. Ipak, postoje neki proizvodi kod kojih ni 100% istinita nalepnica „organskog porekla“ ne pravi baš nikakvu razliku.

Koji je sastav većine keksića?

Sigurno ste se 100 puta zapitali da li je soja u kupovnim prehramebenim proizvodima GMO ili nije. Sojino brašno može nekako i da se izbegne, ali svi proizvodi do jednog su natankovani sojinim lecitinom, pa je po otvaranju bilo koje kesice ili kutijice prehrabenog proizvoda unos dodatka sa brojem E322 je zagarantovan. Da li je pitanje organskog ili GMO porekla sojinog lecitina stvarno ono o čemu treba da se misli?

Pitanje porekla soje od koje je proizveden sojin lecitin je potpuno sekundarno jer je sam proces proizvodnje lecitina iz soje toliko gadan, da nalepnica „lecitin od organske soje“ ili „prirodni nerafinisani lecitin“ služe samo za odvlačenje pažnje i dovođenje u veliku zabludu. Kada budete pročitali kako se proizvodi „prirodni nerafinisani lecitin“, verovatno ćete razmisliti još jednom o tome gde je babin kuvar sa onim dobrim receptom za domaći keks bez njega.

Pre nego što se malo bolje upoznamo sa sojinim lecitinom, da vidimo prvo ko su mu najbolji drugari i sa kim se najviše druži u većini slatkiša, keksića, slatkih zalogajčića, čokoladica i slanih grickalica:

1) Visoko fruktozni kukuruzni sirup ili čista fruktoza

Uopznali smo ovaj štetni tečni šećer malo bolje i nadam se da ste počeli da ga tražite na ambalaži proizvoda i izbegavate te proizvode? Sada kada znate i njegove osobine i njegovo poreklo imate i razloga da se prema njemu ponašate s opravdanim oprezom. Možda ste primetili i da ga najviše ima u keksićima koji nose „najzdravija“ imena – poput Wellness keksa – kao i u malim skupim pakovanjima nekih voćnih jogurta i jogurta sa žitaricama koji treba da vam „probude creva“.

2) Delimično hidrogenizovane biljne masti (margarinčine)

Opaki molekuli napravljeni u laboratoriji, koji ne postoje u prirodi i organizam ne zna šta da radi s njima. Dežurni krivci za insulinsku rezistenciju. U poslednje vreme i proizvođači margarina se uveliko odriču svog ljubimca (bez prethodnog izvinjenja zbog tog što su ga decenijama furali kao zdravu hranu). Nije više nikakva tajna ni dilema da su trans masne kiseline opasne, mada se svi i dalje trude da one ostanu neoznačene na kutijicama prehrambenih proizvoda (i pričaju onu priču da treba da čitamo koliko keks ima zasićenih masti da ne bi primetili koliko stvarno ima trans masti).

margarin

Da vidimo ko može da položi margarinsko-marketinški test:

Da li je margarin pun esencijalnih omega-6 masnih kiselina?
Da li je potekao od prirodnih sastojaka?
Da li može da bude od soje ili kukuruza ili suncokreta iz organske proizvodnje?
Odgovori na ova 3 pitanja potvrdni! I zvuče dobro, zar ne? Iako margarin i trans masne kiseline nikada neće biti ni dobri ni bezbedni. Odgovori na ova tri pitanja nikada nisu bili laž, ali su uvek bili poluistina i obmana.

U slučaju da se na neki od ovih proizvoda lupi reklama kako sadrži margarin bez trans masnih kiselina ni to ne bi smelo da izazove buru oduševljenja – jer ni ovi novi margarini (interesterifikovane masti) nisu ništa bolji od starijeg trans masnog brata.

3) Belo brašno

Jedina opasnost od belog brašna je u tome što je izvor praznih kalorija. Obična bezvredna bela beznačajnost, na koju je trenutno ne treba gubiti vreme. U odnosu na prethodna dva rođaka, može da izgleda i kao slatka naivna beba pa ga danas ostavljam na miru ? Ima i ljudi koji sebi mogu da priušte malo praznih kalorija, mada su to uglavnom oni koji pravo ne koriste.

4) Sojin lecitin (i kako se proizvodi)

Sojin lecitin je nešto od čega ne možete pobeći. I sama „moram“ da ga jedem u jako malim količinama kad kupim čokoladu, ali meni čokolada kad ne spremam dezerte traje i do 2 nedelje jer zaboravim na nju. Samo „Lindt 85%“ čokolada ga nema (mada joj ukus nije neki, a i ako je nađete treba da otvorite šampanjac – nema je svuda). Većina ljudi jede sojin lecitn svaki dan iz kesića, slanih grickalica, slatkih gricalica, neumerenih količina čokolade – potuno nesvesna toga kako se proizvodi ovaj sastojak „moderne hrane“:

Da ne bude zabune: Ostavljam ovde prostora da neko misli da je soja zdrava namirnica. Danas nije tema bezbednost, benefiti ili šetnost soje. Danas je priča o načinu proizvodnje sojinog lecitina i (ne)kvalitetu ovog aditiva E322 koji je u doslovce svim prehrambenim proizvodima. Ostala ulja, poput suncokretovog i kukuruznog imaju oko 0.5% lecitina, dok ga u sojinom ima oko 1.48-3.08%. Sveže žumance jajeta sadrži 7-10% lecitina, a ono u prahu 14-20%. Ali je E322 previše jeftin da bi se petljalo sa skupljim žumancima. Zato se lecitin danas proizvodi od soje.

Biljna ulja sadrže nestabilne omega-6 masne kiseline. Ove masne kiseline lako oksidiraju (kvare se, raspadaju) na temperaturama i na svetlosti. Da bi se dobilo biljno ulje semenke se melju, muljaju, greju pod pritiskom, koriste se rastvarači i druge hemikalije. Nije lako iz tvrdog kukuruza ili tvrde soje izvući ulje zbog čega ne proporučujem da neko ovo proba kod kuće.

U ovom procesu dobije se „izmuljana masa“ puna već užeglih ulja i lišena svih antioksidanasa i vitamina koji su se prirodno nalazili u semenkama/ulju. Zatim se ova masa cetrifugira da se odvoji tečno ulje od „muljavog ostatka“. Ulje ide na dalju preradu (rafinisanje, prečišćavnje, uklanjanje lošeg ukusa), a višak – ako je sojin – ide na preradu da bi se dobio lecitin.

Masa se prvo obavezno izbeljuje i od „muljave“ braon boje u jednom do dva procesa izbeljivanja dolazi se do prihvatljive žute boje. Plavuše će znati o čemu pričam.

Zatim se u ovu masu dodaju aditivi koji sprečavaju da se masa stvrdne jer je željeno stanje lecitina „tečno kao med“. Tako se dobija se masa koja se naziva „prirodni lecitin“ ili „nerafinisani lecitin“. „Prirodni nerafinisani lecitin“ još uvek sadrži ostatke tečnih ulja. Pri odvajanju ostataka tečnih ulja koristi se i aceton da bi se dobio rafinisani lecitin u granulicama.

Sojin lecitin sadrži ostatke pesticida kojima su tretirane biljke kao i aluminijum koji soja „upija kao sunđer“ – ali kako je i zadnje što ostane od ceđenja ulja u njemu mogu da ostanu i sve korišćene hemikalije iz ovog procesa proizvodnje. Sojin lecitin se nekada bacao jer je bio samo otpad od prerade ulja. Danas se to bivše đubre iskoristi i naplati, što je super za bilanse uspeha – a nešto mi ne deluje da je dobro za nas.

Sojin lecitin E322 je prerađavina sa zaostalim hemikalijama, sposobna da veže vodu i ulja u industrijskim proizvodima. Realno, on jeste jako potreban, jer bi bez njega proizvodi u kojima počnu da se odvajaju masti i voda ličili na jeziv svinjac. Zato mu se i previše prašta.

E322 se i dalje prodaje kao „zdrava hrana“

Shvatite već jednom – Plazma nije zdrava hrana za decu!
Grupe koje su širile priču o tome da Bambijeva „Palzma“ sadrži GMO nisu iznele nikakve dokaze. Oni koji pričaju da nema GMO takođe nemaju dokaze. Igramo se „rekla-kazala“ dok kompanija mudro ćuti i uživa u publicitetu.

Pitam se da li je danas ona Časna Titova Pionirska Reč ipak postala dovoljna, ali se pored toga pitam i da li se pojavila nova alatka za unapređenje nezdravih prozvoda u zdrave pomoću GMO teme? Jer priča se vrti a stvarni kvalitet proizvoda se više i ne spominje.

Trebalo bi da vas jako interesuje koliko sojinog lecitina, fruktoznog sirupa, belog brašna i šećera, trans masti ili interesterifikovanih masti i ostalih prerađevina klinci unesu tokom dana. A ni mi odrasli nismo za bacanje, nadam se.

Kada bi E322 bio jedan i jedini problematičan sastojak „Plazmice“ možda bi trebalo imati malo milosti. Ali nije jedini. Ima više problematičnih sastojaka, a reklamira se kao zdravo i neophodno za klince. A sada je keks dobio i „GMO free“ reklamni dodatak a da sama kompanija nije morala ni da se oglasi niti da podnese dokaz.

Ne bi trebalo da se radujemo tome što soja iz „Plazme“ možda nije GMO i što će nam proizvođač uskoro možda pokazati papir koji to potvrđuje (niko ga do sada naravno nije ni video), jer i ako pokaže taj papir:

To nije hrana na kojoj treba da odrastaju deca

To nije nešto što treba da bude svakodnevna grickalica za decu

Ali jeste najukusnija džank-hrana koju sam ikada probala. Ipak, ništa više od džank-hrane.

Mi već verujemo da je ovaj proizvod bolji od gomile istih samo zbog njegovog lepog ukusa i zbog odličnih reklama i marketinga – on je u reklami izvor vitamina! Ali valjda znate da su svi vitamini iz reklame za Plazmi zapravo veštački dodati? Ili ste mislili da vitamina ima u belom brašnu i šećeru?
Širenjem neproverenih informacija samo i jedino o poreklu soje, ovaj keks počinje da liči na „zagarantovano sigurnu, zdravu i bezbednu hranu“. Znam da ima i onih koji vole Plazmu koliko i onih koji ne mare za sastojke – to je lični izbor i OK. Samo ne živite više u iluziji da je Plazma zdrava hrana za dete ili bebu.

Preuzeto sa Vitki Gurman bloga.

PROČITAJTE I OVO

Komentara
Loading...