„Verujte u sebe jer vi ste majke“

Podstaknuta pričom koju ste objavili,vezano za dolazak bebe,htela bih i ja da napišem svoju priču

13553258_1331548363539940_100863776_n

foto.privatna arhiva

- Oglasi -

Teško je roditi prvi put.Da, ali ne kažem misleći na porodjaj..kažem,misleći na prve dane provedene sa bebom,kući,vraćene u realnost ..jer do sada smo samo mislile o porodjaju,o tome koliko će boleti,plašeći se za bebu,a bogami i za sebe…I tako nespremne,krećemo u novi početak….nije teško samo to hoćemo li se snaći već i to što više ništa neće biti kao pre…
Moje prvo dete,moj sin,rodjen je pre skoro 7 godina i dan danas pamtim,kao juče,naš dolazak kući..moj osmeh,njegov miris i miris sveze oprane posteljine koji me je dočekao još na vratima..Pomislila sam,ovo će biti lako…
Ali..ništa nije bilo lako,krenuo je problem sa grudima.Mleko previše nadolazi,on premalo vuče,bolovi,masaže..bolovi od šivenja medjice….suzeeee …Ja sam promenila državu,grad…svoga nikoga nemam..Teško mi je.Svekrva oseća da mi je malo moje muke pa još soli na ranu dodaje..Kad on zaplače,uzima ga,maltene otima od mene da ga umiri..“Ne kupaj tako,obuci ovako“…konstantno cepanje glave i njeni stalni dolasci su činili da se non stop svađam sa suprugom.

A on naravno,ništa ne vidi,zaboga,njegova mama pomaže..ja sam nezahvalna..razmažena!A ja?Ja hoću da me ostave na miru i on i ona i da nastavim kako znam,bez pametovanja sa njihove strane,sama sa svojim anđelom..Zbog svega toga,nije mi bila strana postporodjajna depresija!Dva meseca suza i svadja,dva meseca borbe sa samom sobom…I to saznanje da više ništa nije isto,da sam sebi sada na drugom mestu,ubijalo mi je volju da idem napred…a onda,sve je nestalo,svi su nestali,pametovanja je bilo sve manje…oživela sam!

Drugo dete

Kad sam rodila ćerku,niko ama baš niko mi nije delio savete.Svekrva se povukla,pokazala je svoje umeće sa prvim detetom,misli,e pomogla sam joj.. …Odjednom,sada kada ti treba bilo ko,da pričuva decu,svi su se razbežali..Ja ostajem sama sa njima,suprug radi pola dana al gle čuda!!Meni je lepo,ja mogu,ja živim!!!!Moja deca i ja funkcionisemo,imamo red,osmehe…umemo i možemo!!
Sada čekam jos jednu devojčicu i uopšte se ne pitam kako ću..ma,onako kako samo ja umem,bez ikoga i znate šta??Jedino tako i uspevam
Ovu priču sam napisala za one buduće mame koje osećaju strah od nepoznatog.Mame,ne bojte se,sve će vam reći vas instinkt,slušajte ga…i radjajte jer nema tako sladjeg života od slatkih muka!!!line9

Ova mama je htela da ostane anonimna za javnost i to poštujem .

autor.anonimna mama

izvor.devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !

Drugi su čitali i ovo

Komentara
Loading...