Voćni šejk je blendirani napitak napravljen prvenstveno od svežeg voća.
Pored voća, mnogi od njih se takođe prave i sa medom, javorovim sirupom, zelenim lisnatim biljkama, drobljenim ledom, puterom od kikirikija ili super hranom poput AFA algi, spiruline, alge chlorella, biljkom maka u prahu, semenom maka, godži bobicama, crnim kuminom (nigella sativa) itd., koja im daje dodatnu nutritivnu vrednost.
Voćnim šejkovima je popularnost počela da raste sa izumom i širom upotrebom blendera.
Postoji bezbroj verzija i recepata za šejkove i svako može da odabere da ih napravi u skladu sa sopstvenim ukusom i sklonostima
Tokom poslednje decenije zeleni šejkovi postali su veoma popularni među zdravstveno osvećenim ljudima.
Zahvaljujući Viktoriji Butenko, praktičarki sirove hrane, zeleni šejkovi su postali popularniji širom sveta. Viktorija Butenko je autor knjiga „12 koraka do sirove hrane“, „
Revolucija zelenih kašastih sokova“, „Jela – zaštitni znaci sirove porodice“ i „Zeleno za zdravlje“. Njen najznačajniji doprinos je razvoj zelenih šejkova – kašastih sokova, koji su napravili revoluciju u „zdravoj hrani“.
U svojoj potrazi za savršenim načinom ishrane ljudi, odlučila je da se okrene životinjama koje su genetski bliske ljudima i otkrila je da šimpanze dele 99,4% svojih gena sa ljudima.
Ona se takođe zainteresovala za ove životinje zbog njihove snažne imunosti na AIDS; hepatitis C, rak i druge bolesti fatalne za ljude. U svojim istraživanjima Viktorija je otkrila da se za razliku od ishrane ljudi, ishrana divljih šimpanzi se uglavnom sastoji od voća i zelenog lisnatog povrća, dok su srž biljnih grančica, kora, semenke i insekti samo jedan mali deo ishrane.
Onda je shvatila koliko zeleniša ljudi treba da konzumiraju svakoga dana.
U početku, odlučila je da samelje tamniji zeleniš u blenderu visoke brzine. Ali zbog bljutavog ukusa i lošeg mirisa, nije mogla da popije mešavinu koja je na kraju završila kao đubrivo. Posle nekoliko dana eksperimentisanja, naišla je na knjigu o šimpanzama u kojoj se pominje da šimpanze nekada uzmu voće, zamotaju ga u zeleni list i pojedu ga kao sendvič.
U početku je mislila, sudeći prema ljudskom istraživanju, da je to loše kombinovanje hrane, ali je odlučila da proba.
Izblendirala je nekoliko listova kelja sa bananama i vodom i kada je probala, mešavina je ovog puta bila savršeno ukusna i odličnog mirisa.
To otkriće označilo je početak njene sopstvene revolucije zelenih kašastih sokova. Kasnije je zaključila da zeleniš svrstan u pogrešnu kategoriju tj. u povrće, jer u zelenišu nema skroba, a povrće poput šargarepe, brokolija, cvekle, tikvica, bele rotkve itd. sadrži puno skroba i čini lošu kombinaciju sa voćem.
Prema njenoj preporuci, zeleni šejkovi se prave od oko 60% organski svežeg voća i 40% zeleniša poput spanaća, blitve, kelja, endivije, zelene salate itd.
Zeleni šejkovi pružaju zdravstvene blagodeti i njihova nutritivna vrednost uglavnom zavisi od voća i zeleniša koje se koristi, ali sav zeleniš je bogat izvor hlorofila koji je poznat po svojim zdravstvenim blagodetima poput poboljšanja varenja i asimilacije, podsticanju stvaranja hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, alkalizovanju tela, detoksifikaciji.
Takođe su bogati vlaknima i to ih za razliku od sokova čini kompletnim obrokom. Zeleni šejkovi se lako pripremaju i vare i odličan su način da uključite više zeleniša u vašu ishranu.
Milioni ljudi širom sveta piju zelene šejkove i uživaju u njihovim bezbrojnim benefitima. Lako se inkorporiraju u bilo čiju ishranu, čak i onih sa životnim stilom punim obaveza.
Zeleni šejkovi se konzumiraju tokom svih godišnjih doba i pružaju osveženje, hidrataciju i uživanje, naročito tokom toplih letnjih dana.