VREDNO ČITANJA : Da li hoda, da li priča?“, pita teta. Čekaj teto biće biće, tek mi je godinica jedna.
Da li hoda, da li priča?“, pita teta.
Čekaj teto biće biće, tek mi je godinica jedna.
FOTO.pixabay.com
„Je l skinuo pelene, jede li sam?“
Šetam, pričam, mislim sad sve znam.
Ali ne, to nije sve, godine mi tek dve.
Sad već imam tli godine, i plavi sam momak, nosim lepe gaćice.
I sve lucam sam i oblacim se sam,
ma gde je sad ta teta da me vidi,
sada baš sve znam.
Ahaa, evo ide teta! „Teto, dobal dan.“
Teta: „Pa ti ne znaš R! A jel spavaš sam?“
Prošlo je par godina, nismo sreli tetu,
čuo sam nešto, da je na onome svetu.
Ja u školu idem, čisto pričam sada,
spavam sam u svojoj sobi, sve sto nisam znao tada.
I sad ne znam sve, ali rekao bih starijima reč, dve.
Kako vreme prolazi, sve na svoje dolazi.
Kada prođu godine, dete tvoje znaće sve.
Hodaće, pričaće, čitaće, pisaće.
Spavaće sam, a ti ćeš sanjati jedan san.
Kako spava s tobom ušuškan,
malen i od tebe potpuno zavisan.
Sanjaćeš prve korake, pelene i izbrljane obroke.
Zato uživaj dok možeš u tome,
pametno sa decom troši vreme svoje.
Ne gubi živce oko stvari koje će same doći,
već hvataj vreme koje će ti nepovratno proći.
Ne brzaj ga, i ovako leti, kad strpljenja nemaš ti se ovog seti:
Svako dete svoj tempo ima i zato ga nikad ne poredi sa drugima.
Nepoznat autor
izvor.devetmeseci.net