Postoji nekoliko razloga zbog kojih neka deca svoje roditelje zovu po imenu umesto da koriste tradicionalne titule poput “mama” i “tata”.

 

Evo nekoliko mogućih razloga:

Modeliranje ponašanja:

Deca često uče ponašanje iz svog okruženja, uključujući način na koji se obraćaju drugima.

Ako čuju druge ljude kako zovu roditelje po imenima, mogu ih oponašati.

Stil komunikacije u porodici:

U nekim porodicama postoji otvorena i opuštena komunikacija, pa se članovi porodice međusobno oslovljavaju imenima.

To može biti deo opšteg stila porodične komunikacije.

Individualnost:

Neka deca žele izraziti svoju individualnost i ne žele slediti uobičajene oblike komunikacije.

Zovući roditelje imenima, mogu se osećati autonomnije i nezavisnije.

Kulturološki uticaji:

U nekim kulturama, posebno onim gde je odnos između generacija manje formalan, deca se obraćaju starijim osobama po imenima.

To može biti deo kulture poštovanja i jednakosti.

Lični odnosi:

Ako deca imaju veoma bliske odnose sa svojim roditeljima i smatraju ih više prijateljima nego autoritetima, mogu se osećati udobno zvati ih imenima.

Važno je napomenuti da postoji velika varijabilnost u tome kako deca komuniciraju sa svojim roditeljima i kako se obraćaju njima.

To zavisi od mnogo faktora, uključujući kulturu, vrednosti porodice, lične dinamike i individualne preferencije svakog člana porodice.

Današnja deca imaju drugačija uverenja

U poslednje vreme primećuje se jaz između generacija kada je u pitanju pravilo “Poštuj starije”.

Istina je da je poštovanje povezano sa vaspitanjem od strane roditelja, ali da su se stvari poprilično promenile zbog spoljnih faktora.

Još uvek možemo videti poštovanje prema starijima, ali metode nisu iste.

Deca sada prilaze starijim osobama i slobodno razgovaraju s njima, dele svoja gledišta, vode razgovore i druže se na smislen način, dok to ranije nije bilo uobičajeno.

Deca žele ležeran, prijateljski odnos s roditeljima

Neka deca su odlučila da svoje roditelje zovu po imenu jer žele manje formalnu vezu s njima.

Pošto svoje najbliže prijatelje, s kojima mogu da dele sve, mogu da zovu imenom, veruju da je prvi korak ka uspostavljanju “prijateljskog” odnosa sa roditeljima pozivanje po imenu.

Nekim roditeljima se to sviđa

Neki roditelji nemaju problem s tim da ih njihovo dete zove po imenu.

Možda je dete počelo da ih zove po imenu iz navedenih razloga, ali se oni nisu trudili to da isprave.