Roditelj treba da ima glavnu reč u određenim situacijama iz nekoliko razloga:

Zaštita i bezbednost dece:

Roditelj ima odgovornost da obezbedi bezbednost i dobrobit svog deteta.

Odluke koje donosi roditelj treba da budu vođene brigom za bezbednost deteta, kao i zaštitom od potencijalnih opasnosti.

Roditelj ima iskustvo i znanje neophodno da prepozna rizike i donese odluke koje će najbolje zaštititi dete.

Razvoj deteta:

Roditelj je najbolje informisan o potrebama, talentima i karakteristikama svog deteta.

Odlukom o obrazovanju, hobijima, sportu ili drugim aktivnostima, roditelj može da obezbedi da dete ima priliku da na najbolji način razvija svoje talente i interesovanja.

Roditelj može bolje da proceni šta je u najboljem interesu deteta u pogledu njegovog fizičkog, emocionalnog, socijalnog i intelektualnog razvoja.

Postavljanje granica i odgovornosti: Roditelj ima odgovornost da nauči dete pravilima, granicama i odgovornostima.

Donošenjem odluka i postavljanjem granica, roditelj pomaže detetu da razvije osećaj discipline, samokontrole i odgovornosti prema sebi i drugima.

Roditelj takođe može osigurati da dete nauči pravila i vrednosti društva u kojem živi.

Iskustvo i zrelost:

Roditelji obično imaju više životnog iskustva i zrelosti u poređenju sa decom.

Ova iskustva i znanja mogu im pomoći da donesu bolje odluke za svoju decu.

Roditelj može sagledati dugoročne posledice i proceniti različite opcije na osnovu svog iskustva.

Međutim, važno je napomenuti da je važno uspostaviti otvoren i zdrav kanal komunikacije između roditelja i deteta.

Dete treba da bude u stanju da iznese svoje mišljenje, da postavlja pitanja i učestvuje u procesu donošenja odluka, posebno u situacijama koje se odnose na njegov život i razvoj.

Otvoreni dijalog može pomoći roditelju da bolje razume potrebe i mišljenja deteta, što može dovesti do uravnoteženijih odluka koje uzimaju u obzir stavove deteta.