Želim da dam podršku svim mamama koje iz bilo kojeg razloga nisu mogle da doje.

U trudnoći sam se mnogo informisala o dojenju, toliko da sam svu teoriju oko dojenja znala napamet. Istražujući, došla sam do toga da sam shvatila da su moje bradavice uvučene. Nikada mi ih niko nije pogledao pre niti sam ja znala da to postoji ni kako one u stvari izgledaju.

dojenje

Na svim snimcima dojenja, bradavice žena su ogromne, dok ja nisam imala apsolutno ništa. Istražujući dalje, pročitala sam kako to uglavnom nije problem, videla kako se one izvlače, pa sam se umirila. Bila sam sigurna da će to moći. A ako ne, tu su silikonske. Dolazi i taj dan kada na svet dolazi moje omiljeno biće. Porođaj kao porođaj je bio super.

- Oglasi -

Taj dan sam imala pregled kod doktora jer mi je taj dan bio termin a ništa se još nije dešavalo. Tada mi on govori da sam otvorena dva prsta i da će porođaj biti taj dan. Nisam mogla da verujem jer nisam imala nikakav simptom. Smireno sam otišla kući, istuširala se, spakovala i otišla u porodilište. Posle par sati ležanja tamo, pukao mi je vodenjak i ubrzo su krenule kontrakcije.

Pet sati posle pucanja vodenjaka, rodila se moja sreća. Ujutru su mi je doneli. Epiziotomija je bila užasna, nisam mogla ni da se mrdnem. Daju mi je za prvi podoj. Nikako nisam uspevala da joj uguram bradavicu, pa su mi babice pomogle. Uspeli smo, uhvatila je i onda su nas svi pustili da uživamo u dojenju. Sat vremena moja beba je sisala, ja sam mislila da je to to, da smo uspeli. Nakon što je zaspala i pustila, videla sam da je sve vreme sisala deo areole iznad bradavice a ne bradavicu, pa je tako napravila nešto što je bilo mnogo veće nego moja prava bradavica.

Od toga nisam mogla ni da dođem do moje. Zovem sestre, pokazujem im to. One mi stvaljaju bebu na drugu dojku, ubacuju joj bradavicu, i ona opet hvata i sisa. Kažu eto, ovde je bolje. Posle sat vremena sisanja, ista priča. Nije sisala bradavicu nego to iznad. Ceo taj dan niko nije uspevao da uhvati moju i da joj lepo da. Kažu da dolazim po dohranu, a da pokušavam i dalje da uhvati. Mleko ne nadolazi, ali očekujem da ona uhvati bar malo kako bi stimulisala.

Dolazi vreme za hranjenje, pokušavam da sisa, ona više ni da pokuša da uhvati nešto. Histerija i dranje. Odem po dohranu, kaže mi neka druga babica da nema potrebe, da se trudim i dalje da uhvati i da mogu da uzmem silikonsku. Uzmem silikonsku, ona hvata, vuče, ali ne ide ni kap. Ona gladna. Uzimaju mi bebu da je nahrane. I tako u krug. Jedna babica mi kaže pokušaj sa silikonskim, druga kaže ne trebaju ti silikonske. Jedna kaže ništa još nemaš mleka, druga mi kaže imaš malo. Rana boli, sabotira me.

Od svog stresa izlazim iz bolnice na sopstveni zahtev. Odlučujem da se kući više trudim, na miru i natenane. Koristim pumpicu da bih stimulisala. Danima ni melko da dođe ni beba da hvata. Ako i uhvati, nema mleka, pušta odmah. Vremenom više nije htela ni da otvori usta kad oseti dojku. Silikonsku je takođe uporno odbijala. Ja nervozna, plačem non stop, samo još gora situacija. Odlučim da joj na flašicu dajem moje mleko koliko god da izvučem. Vremenom mi je malo i nadošlo mleko pa sam uspevala da joj izvlačim nešto, ali to je bilo konstantno druženje sa pumpicom, za dete nisam imala ni vremena ni snage.

Posle tri nedelje više nisam imala da izvučem ni za jedan obrok. Prešli smo totalno na adaptirano. Tu mi je laknulo. Zato što sam se od tad mnogo posvetila detetu. Nisam više u vezi sa pumpicom i svojim dojkama. Bilo mi je drago što je barem to prvo najzdravije mleko pila i uspešno se rešila žutice.

Sada ona ima mesec i po dana i to je jedna jaka devojčica koja odlično napreduje. A ja sam bolja, srećnija majka.

PORUKA ZA MAME 

Svima savetujem da se trude što više oko dojenja, ali ako na kraju i pored svega ne uspeju, da ne očajavaju. Beba se hrani majčinom ljubavlju. Svi znamo da su deca koja su odrasla na adaptiranom podjednako zdrava, sita i srećna kao i ona što doje. I majka ima neraskidivu vezu sa svojim detetom bez obzira na način hranjena. I hranjenje na flašicu može biti podjednako blisko. Na kraju je najvažnije da budete uvek tu za dete, da mu posvećujete svu pažnju i da ga odgojite u pravog čoveka.

Bravo za mamu Milici i hvala joj na ovoj priči . Bitno je da se ona jako trudila , da nije odustala a da nije pokušala e to je hrabrost, i ona treba da vam bude primer . 

autor priče . mama Milica 

izvor.devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!

PROČITAJTE I OVE PRIČE O DOJENJU 

Komentara
Loading...