Tema današnjeg članka je iskustvo žene koja je tokom života uvek stavljala potrebe drugih na prvo mesto, a zatim je jednog dana odlučila da sebi dozvoli da bude važna.
Linda, žena od 52 godine, koja je kroz sve godine života bila posvećena svojoj porodici, odlučila je da prestane da bude “zgodna” majka, da prestane da bude ta koja je uvek na raspolaganju i koja nikada ne postavlja pitanja.
Linda je uvek bila poznata kao osoba kojoj se može obratiti za pomoć. Kroz godine, bila je tu za svoje roditelje, svog muža, a zatim i svoju decu. Nikada nije postavljala sebi pitanje da li je u redu žrtvovati se. Njen život je bio o opraštanju, davanju i čekanju. Iako je naporno radila kao računovođa, nikada nije postavljala sebi pitanje o tome šta ona zapravo želi, jer je uvek bila ta koja je pomagala, popuštala, čekala i odgađala svoje želje za kasnije. Kasnije kada deca odraste, kasnije kada sve bude lakše, kasnije kad bude vremena za nju.
Međutim, ono što je zaboravila bila je činjenica da to “kasnije” nikada nije dolazilo. I tako su godine prolazile. Sve do jedne obične večeri, kada je telefon zazvonio i njen sin Mark tražio pomoć. Zatražio je novac za ratu kredita, a Linda je napokon osetila da nije više u stanju da bude “dobra majka”. Bila je umorna od toga da uvek bude ta koja će pomoći, bez obzira na vlastite želje i potrebe. Njeno “ne” tom pozivu, prvi put, postalo je prekretnica. Bez objašnjenja, bez izvinjenja, ona je odlučila da stavi sebe na prvo mesto. To nije bilo lako, ali je bilo neophodno.
- Iako joj je bilo teško, Linda je otišla u tržni centar. Bez plana, samo je lutala. U jednom trenutku je ugledala bundu. Bunda koju bi ranije smatrala “nije za mene”, ali ovog puta nije bila ta koja je odustajala. Ušla je u kabinu, pogledala se u ogledalo i prvi put je ugledala ženu koja može da bira, ženu koja sebi dozvoljava da ima nešto lepo. Drhtavim rukama je kupila bundu i došla kući, svesna da to nije bilo lako, ali sigurna da je to bila njena odluka.
Kada je stigla kod sina, nije bilo lako. Pogledi su govorili sve. Mark je bio iznenađen, pitao je zašto je kupila bundu, dok je njihov kredit bio na čekanju. No, Linda nije reagovala kao ranije, nije se izvinjavala. Jednostavno je rekla: “Pomagala sam vam mnogo godina, ali više ne mogu da živim kao da moje želje nemaju značaja.”
Iako je kasnije plakala, jer je bilo teško promeniti svoje uloge, Linda je shvatila da je to bio trenutak koji joj je bio potreban da bi ponovo postala svoja. Sin je prestao da traži pomoć, snašao se, kao što i treba. I Linda je shvatila da svet nije pao, da ljubav nije nestala. Samo je prestala da bude “zgodna”, prestala je da bude žena koja je stalno tu za sve, ali nikada nije tu za sebe. Postala je živa žena, koja ponovo ceni sebe.
Ovaj trenutak za Lindu bio je oslobađajući. Nije postala “loša majka”, ali je postala ona koja se ponovo pronašla. To je proces samopouzdanja i samospoznaje. Svaka žena zaslužuje trenutak u kojem će sebi reći “Ja zaslužujem”, a Linda je to napokon uradila
