Tema današnjeg članka je priča o Danijelu i Kler Brener, paru koji je nestao tokom planinarenja u Nacionalnom parku Grand Teton i bio izgubljen čak dve godine.
Ova priča nije samo o njihovoj fizičkoj borbi za preživljavanje, već i o dubokom psihološkom slomu kroz koji su prošli, izazvanom izolacijom, stresom i halucinogenim biljkama. U ovom tekstu, istražujemo kako su preživeli u divljini, kako je potraga za njima trajala i šta je zapravo dovelo do njihovog nestanka.
U avgustu 2016. godine, Danijel i Kler Brener, iskusni planinari iz Bouldera, Kolorado, krenuli su na četvorodnevno planinarenje u zabačenom delu Nacionalnog parka Grand Teton u Vajomingu. Njihov plan je bio da pređu Stazu kanjona smrti, kampuju na nekoliko tačno planiranih lokacija i vrate se do 18. avgusta. Kao iskusni planinari, bili su dobro pripremljeni za ovo putovanje, noseći svu potrebnu opremu, uključujući šator, vreće za spavanje, sistem za filtraciju vode i dovoljno liofilizovanih obroka.
Ovaj izlet je trebalo da bude prilika za Kler da proslavi završeni projekat kao frilenserka, a Danijel je, kao softverski inženjer, video ovo kao način da pobegne od rutine. Do 15. avgusta, oni su uspeli da se prijave u Centar za posetioce, gde su pregledali svoj plan putovanja i dobili dozvolu za boravak u divljini. Tog dana, oboje su delovali raspoloženo i dobro pripremljeno, što su potvrdili i čuvari parka. Očekivalo se da se vrate u dogovoreno vreme, ali to nije bilo slučaj.
- Kada 18. avgust prošao bez signala da se par vratio na početak staze, nije odmah bilo zabrinutosti. Međutim, kako su dani prolazili, rodbina je postala zabrinuta, naročito Klerina sestra koja je otišla na početak staze i otkrila da je njihov automobil još uvek parkiran. Ubrzo je kontaktirala vlasti, a potraga za parom počela je 20. avgusta. Pretraga je bila opsežna, uključujući timove koji su pretraživali stazu, helikoptere i pse tragače, ali nisu našli nikakve tragove para. Zabrinutost je rasla, ali u toku prve nedelje potrage nije pronađen nijedan fizički dokaz.
Potraga je trajala sedam dana, ali kako su dani prolazili bez rezultata, opsežna operacija je postepeno smanjena. Ni posle više od 50 ljudi koji su učestvovali u pretrazi, nije bilo tragova para. Iako su postojale teorije o nesreći, napadu divlje životinje, ili čak nelegalnoj igri, najupornija teorija bila je da su Danijel i Kler jednostavno postali dezorijentisani, izgubili se i umesto da pokušaju da signaliziraju pomoć, ostali su zarobljeni u svojoj psihološkoj zabludi.
Iako su svi verovali da su parovi umrli, istina se pojavila dva godine kasnije. U julu 2018. godine, planinar po imenu Trevor Doson, tokom svog izleta u udaljenom delu parka, primetio je čudan miris dima i odlučio da istraži. Nakon što je stigao do stene, otkrio je pećinu iz koje je čuo mrmljanje glasova. Kada je pozvao, iznutra su počeli da govore nejasne reči, a kada je pažljivo prišao, otkrio je Danijela i Kler, izgubljene, iscrpljene i bizarno ponašane. Oboje su bili fizički i psihološki iscrpljeni, sa izmenjenim ponašanjem i pojavama straha i paranoje.
- Nakon što je Doson pozvao pomoć, tim za spasavanje je brzo stigao do pećine, iako je teren bio izuzetno teško dostupan. Danijel i Kler su bili prebačeni u bolnicu, gde je utvrđeno da su preživeli dve godine u ekstremnim uslovima. Njihovo fizičko stanje bilo je izuzetno loše, sa značajnim gubitkom težine, dehidracijom, infekcijama i fizičkim povredama. Međutim, psihološki efekti su bili daleko ozbiljniji.
Oboje su pokazali teške simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), zajedno sa zabludama i halucinacijama. Kler je govorila o zvucima u prirodi i senkama koje su ih posmatrale, dok je Danijel tvrdio da su ih “neki ljudi” pratili. Ove zablude su bile povezana sa ekstremnim stresom, halucinogenim biljkama koje su možda slučajno konzumirali tokom svog boravka, i dugotrajnom izolacijom. Tim stručnjaka je potvrdio da je njihov psihološki slom bio zajednički, što je omogućilo da njihovi strahovi i paranoje postanu međusobno pojačavajući.
Nakon spasavanja, Danijel i Kler su proveli mesece u psihijatrijskom tretmanu, kako bi se nosili sa posljedicama njihovog iskustva. Iako su fizički oporavljeni, njihov emocionalni i psihološki oporavak trajao je mnogo duže. Kler je kasnije postala aktivista za mentalno zdravlje i podršku preživelim osobama, dok je Danijel nastavio da se bori sa svojim traumama, povremeno se povlačeći u tišinu.
Ova priča je postala opomena o opasnostima preživljavanja u divljini, naročito u teško dostupnim i izolovanim područjima. Par je bio izuzetno pripremljen i dobro opremljen za planinarenje, ali priroda i psihološki stres mogu čak i najsposobnijima postaviti neizdržive izazove. Iako su bili pronađeni, njihova priča je podsetnik na to koliko je važno pravilno planirati, pripremiti se i razumeti psihološke rizike preživljavanja u ekstremnim uslovima
